foto BETAPHOTO/ANA SLOVIĆDelegacija Evropskog parlamenta koja posreduje u dijalogu političkih stranaka u Skupštini Srbije trebalo bi da dođe u Beograd krajem sledeće nedelje na novu rundu dijaloga, koja je ranije zakazana za 2. i 3. jun.
Da li će njihova agenda biti proširena i novonastalom političkom krizom i mogu li evropski parlamentarci biti neka vrsta međunarodnog medijatora za njeno prevazilaženje? U narednim nedeljama biće jasnije da li je medijacija u trenutnoj političkoj krizi bliže nadležnostima OEBS-a.
Na pitanje da li će u novonastalim političkim okolnostima doći do ranije dogovorenog sastanka sa evropskim parlamentarcima i šta će biti teme razgovora, u Skupštini Srbije nismo dobili konkretan odgovor.
Demostatu je rečeno da će više detalja o tome biti poznato sledeće nedelje.
U Evropskom parlamentu navode da je misija evropskih parlamentaraca odobrena i da traju pripreme za njihov dolazak u Beograd, ali da će održavanje sastanka, kao i teme razgovora, zavisiti od predstojećih događaja (odnosno skupova koji su planirani za petak i subotu), te da će detalji biti dogovoreni tokom iduće nedelje.
Evropski poslanici za Zapadni Balkan, Vladimir Bilčik i Matjaž Nemec, u januaru su boravili u Beogradu, s ciljem da ispitaju mogućnosti za nastavak procesa međustranačkog dijaloga.
Tada su razgovarali sa predstavnicima političkih stranaka u parlamentu, kao i sa premijerkom i predsednikom Srbije, Anom Brnabić i Aleksandrom Vučićem.
U martu je iz Evropskog parlamenta saopšteno da će Bilčik i Nemec nastaviti svoj angažman u posredovanju u dijalogu političkih snaga u srpskom parlamentu pod nazivom “Proces parlamentarnog dijaloga”, te da su za ovu godinu predviđene dve runde dijaloga sa predstavnicima Skupštine Srbije.
Jedna od njih zakazana je za 2. i 3. jun.
U međuvremenu su se u Srbiji dogodila dva masovna ubistva u kojima je stradalo 18 osoba, a koja su pokrenula novu političku krizu i proteste.
Građani su izašli na ulice na proteste “Srbija protiv nasilja” tražeći da se prekine promovisanje nasilja u javnosti, a opozicione partije su iznele više zahteva pred Vladu Srbije i predsednika.
Među zahtevima, od kojih su neki do sada ispunjeni, bili su i ostavka ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora BIA Aleksandra Vulina, smena Saveta REM-a, gašenje štampanih medija i tabloida koji promovišu mržnju i nasilje, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje promovišu nasilje, ukidanje rijaliti programa, kao i hitno sazivanje sednice Narodne skupštine na kojoj će se razmotriti odgovornost Vlade Srbije i bezbednosna situacija u zemlji.
Rasprava u parlamentu je počela 18. maja, a sednicu na kojoj je trebalo da se govori o tome kako prekinuti lanac nasilnih događaja u Srbiji, obeležila je oštra polemika, koja je s vremena na vreme uključivala i verbalno nasilje.
Kao odgovor na proteste “Srbija protiv nasilja”, vlast je juče organizovala miting “Srbija nade”, sa kojeg je predsednik Republike Aleksandar Vučić pozvao na dijalog predstavnike opozicije za koje je, pritom, rekao da će ući u anale beščašća jer su zloupotrebili najveću tragediju našeg naroda.
Predstavnici više opozicionih stranaka su odgovorili da njegov poziv nije iskren i da neće biti dijaloga do ispunjenja zahteva.
Za sada ostaje otvoreno pitanje da li će, u novonastalim okolnostima, zakazana runda dijaloga sa evropskim parlamentarcima u procesu koji bi trebalo da dovede do jačanja demokratije i parlamentarnog života u Srbiji, kao i do izgradnje konsenzusa o relevantnim pitanjima između suprotstavljenih političkih snaga, biti održana kada je planirano.
Ostaje otvoreno i pitanje da li će agenda biti proširena novonastalom krizom i zahtevima opozicije i mogu li evroparlamentarci biti neka vrsta međunarodnog medijatora za prevazilaženje trenutne krize.
Da li je medijacija u trenutnoj političkoj krizi bliže nadležnostima OEBS-a biće jasnije u narednim nedeljama.
EP od 2019. posreduje u dijalogu vlasti i opozicije
Evropski parlament od 2019. godine posreduje u dijalogu između vlasti i opozicije o izbornim uslovima.
Prva runda razgovora održana je pre parlamentarnih izbora 2020. godine i završila se bez dogovora, jer je većina opozicionih stranaka bojkotovala izbore.
Druga faza međustranačkog dijaloga uoči prošlogodišnjih aprilskih izbora formalno je završena početkom 2022. godine, kada je iz srpskog parlamenta saopšteno da su u toku procesa dogovorene konkretne mere za poboljšanje izbornih uslova i medijskog prostora.
I Evropski parlament je saopštio da je dijalog bio uspešan, iako su u izveštajima Evropske komisije, kao i OEBS-a, navedene brojne zamerke.
Inače, paralelno sa tim dijalogom, na inicijativu desno orijentisanih partija, vlast je održavala razgovore sa pojedinim strankama, bez učešća stranaca.
Vladimir Bilčik je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i poslanik iz redova Evropske narodne partije (EPP). Srpska napredna stranka je pridružena članica EPP od 2016.
Matjaž Nemec je poslanik iz redova Socijalista i demokrata, a na tom mestu zamenio Tanju Fajon kada je ona postavljena na funkciju ministarke spoljnih poslova Slovenije.
Kako je ranije najavljeno, u dijalog vlasti i opozicije uz posredstvo Evropskog parlamenta ponovo će biti ukljućen i bivši evroparlamentarac Knut Flekenštajn.
U prethodnim rundama dijaloga učestvovao i bivši poslanik Evropskog parlamenta i ministar spoljnih poslova Slovačke, Edvard Kukan, koji je preminuo u februaru prošle godine.
Njega će na tom mestu sada zameniti bivši ministar spoljnih poslova Slovenije Alojz Peterle.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
