Demostat: Na koje izbore se ide na jesen?

U najboljem slučaju, oni mogu biti raspisani istovremeno, ali je daleko realniji scenario po kojem će građani prvo izaći na parlamentarne izbore. Dakle, cilj je obezbediti legitimitet pobedom na parlamentarnim izborima pa tek onda razmišljati o predsedničkim, piše Demostat.

Ovaj scenario bi značio sledeće. Nakon najavljene ostavke Aleksandra Vučića na mesto predsednika države, funkciju vršioca dužnosti (v. d.) šefa države po Ustavu preuzima predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić. Od tog momenta počinje da teče ustavni rok od 90 dana u kojem moraju da se održe novi predsednički izbori.

Potencijalno plan vlasti predviđa nekoliko koraka: prvi korak – održavanje parlamentarnih izbora na kojima SNS sa partnerima osigurava većinu; drugi korak – v. d. predsednika Ana Brnabić poverava mandat za sastav vlade Aleksandru Vučiću; treći korak – Vučić formira novu vladu i u parlamentu biva izabran za premijera.

Međutim, ključni izazov za tehnologe vlasti jeste vreme. Kako zakonski rok od 90 dana za v. d. mandat Ane Brnabić rastegnuti na 120 ili više dana? Cilj je jasan – predsedničke izbore treba odložiti za proleće 2027. godine, kako bi nova vlada sa Vučićem na čelu, i svežim legitimitetom, snažno pogurala svog predsedničkog kandidata.

Odgovor na ovo pitanje može se pronaći u dobro uvežbanoj pravnoj gimnastici. Prvi prostor za manipulaciju vremenom jeste period od trenutka kada Vučić javno najavi i podnese ostavku, pa do momenta kada ona zvanično stigne u parlament i počne pravno da važi.

Drugi mehanizam su beskrajne žalbe, prigovori i ponavljanja izbora na pojedinim biračkim mestima koji odlažu proglašenje konačnih rezultata. Dovoljno je setiti se čuvenog slučaja „Veliki Trnovac”.

Ceo tekst možete naći na Demostat.