Dobrica Veselinović o tome kako voditi Beograd, ako Republika „zavrne slavinu“ 1Foto: Medija centar

Dobrica Veselinović, član Malog veća inicijative Ne davimo Beograd kaže za Danas da će ova inicijativa ukoliko bude imala prilike da vodi Beograd domaćinski raspolagati budžetom i ostvariti višemilionse uštede.

Skupština grada Beograda u ponedeljak je usvojila rebalans budžeta, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić je naveo da je „cela priča oko budžeta suštinski priča oko metroa“, a da kritike na račun rebalansa imaju za cilj da se „zaustavi metro i da ga, ne daj bože, izgradi Vučić“.

Naveo je da je budžet Beograda uvećan za oko 6,7 milijardi dinara, a budžet gradskih opština povećan za oko 640 miliona dinara.

Rebalans budžeta, naveo je Vesić, dokazuje da je Beograd finansijski stabilan i da „imamo milijardu evra viška u odnosu na dug koji smo nasledili“ od prethodne gradske vlasti.

Ipak, svedoci smo da Republika iz državne kase, s vreman na vreme, dotira novac glavnom gradu.

A iskustvo nas uči da SNS na vlasti opozicionim opštinama ne daje novac kao što daje onim na čijem je čelu, pa se postavlja pitanje kako će opozicija ukoliko osvoji vlast u Beogradu omogućiti normalno funkcionisanje grada ako (ili kada) Republika „zavrne slavinu“.

Veselinović, koji važi i za kandidata za gradonačelnika Beograda na predstojećim izborima, za Danas kaže da kada je reč o finansijama, Beograd ne stoji loše ako bi se posmatrao budžet grada u celini.

– Nažalost ono što je evidentno je da se budžet dalje raspodeljuje tako da ne odgovara na potrebe i želje građana i građanki Beograda, već služi interesima investitora ili za ostvarenje megalomanskih projekata gradske vlasti – navodi on.

Prema njegovim rečima, trenutni dug grada Beograda je oko 33 milijarde dinara, tj. nešto manje od 300 miliona evra, dok je rebalans budžeta grada za 2021. koji je donet na sednici skupštine grada nešto više od milijardu i dvesta miliona evra.

– Najveće obaveze koje grad Beograd ima su one koje dolaze po javno-privatnim partnerstvima koja su potpisana sa stranim investitorima na periode od više desetina godina. Tako na primer, javno privatno partnerstvo za spalionicu u Vinči koštaće građane i građanke Beograda oko 30 miliona evra godišnje. Što se tiče dotacija od strane republičkog nivoa ono što smo mogli da vidimo iz prethodnog budžeta da su one činile oko pet odsto budžeta, (što mogu biti kapitalne dotacije – kao što je na primer za metro) ili transferi koji se mogu diskreciono koristiti od strane gradske vlasti. Ono što je specifičnost ovoga je da se dotacije ovog tipa uglavnom koriste pred izbore za promociju i pokretanje projekata koji služe da se prikaže gradska vlast u što boljem svetlu – objašnjava on.

Veselinović navodi da će Ne davimo Beograd domaćinskim odnosom prema budžetu grada prvo ozbiljno pristupiti optimizaciji budžeta i stvaranju ušteda gde se one odgovornim ponašanjem mogu odmah destiti – na primer kroz smanjivanje kazni i penala koje grad plaća kao oštete trećim licima i kompanijama, što predstavlja oko 30 miliona evra godišnje.

– Takođe, kroz revizije štetnih projekata koji su potpisani u prethodnom periodu smatramo da je moguće ostvariti višemilionske uštede u budžetu, a pored toga staćemo na put outsourcing-u usluga koje grad i gradski organi obilato koriste kako bi se javna sredstva prebacila u privatne džepove – kaže Veselinović.

Kako dodaje, neki od mnogobrojnih i bizarnih primera za ovo je nabavka softvera od oko milion dinara za pretvaranje dokumenata u PDF koju su imale Beogradske elektrane, usluge košenja trave koje je imalo JKP „Zelenilo“ u iznosu od 60 miliona dinara.

– Ovih primera je na stotine, a pokret Ne davimo Beograd planira da se sa tom praksom mora prestati – zakljčuje Veselinović.