Dogovor iz Bele kuće je, ipak, smirio političke tenzije između Beograda i Prištine 1Ognjen Gogić, izvor: Youtube

Sa distance od godinu dana čini se da su najtačnije bile prognoze da je sporazum bio predizborni trik Trampove administracije koji neće imati značajnije implikacije ni na terenu niti na spoljno-političkom planu, navodi za Danasov portal Ognjen Gogić, politikolog iz Kosovske Mitrovice.

Naš sagovornik tako komentariše godišnjicu potpisivanja Vašingtonskog sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine.

On napominje: ”Kada je sporazum potpisan postojala je bojazan da će on podriti dijalog koji se vodi pod orkiljem EU, ali i da će naneti diplomatsku štetu i Srbiji i Kosovu. Međutim, do toga nije došlo pre svega zato što ni Srbija, ni Kosovo, ali SAD nisu bili posvećeni sprovođenju sporazuma”.

– Ako se ostavi po strani kontroverzan politički kontekst u kom je sporazum nastao, može se primetiti da su njegove pojedine odredbe imale potencijal da doprinesu normalizaciji odnosa između Srbije i Kosovo. To se u prvom redu odnosi na realizaciju infrastrukturnih projekata i saobraćajno povezivanje koje je sporazum predviđao, kao i na rad na rasvetljavanju sudbina nestalih osoba i pronalaženju rešenja za interno raseljenih lica. Međutim, za ovih godinu dana gotovo nikakav napredak nije postignut u sprovođenju ovih odredbi, ističe Gogić.

Upitan šta smatra najvećim dostignućem navedenog dogovora, sagovornik Danasa konstatuje: ”Među retke vidljive efekte sprovođenja sporazuma spada međusobno priznanje Kosovo i Izraela”.

– Ipak, najveće dostignuće sporazuma je ono što je “nevidljivo”. Reč o tome da tokom poslednjih godinu dana nismo “videli” kampanju Kosova za članstvo u međunarodnim organizacijama, kao ni kampanju Srbije za povlačenje priznanje Kosovo od strane drugih država. I Srbija i Kosovo su, dakle, ispoštovali obavezu da se uzdrže od sprovođenja tih kampanja. Može se pretpostaviti da je to ipak dovelo do smirivanja političkih tenzija između Beograda i Priština jer su upravo takve aktivnosti prethodnih godina bile uzrok napetih situacija, poput uvođenja taksi, ukazuje on.

Podsetimo, povodom godišnjice Vašingtonskog sporazuma, Stejt department je u petak “ohrabrio Kosovo i Srbiju da nastave moratorijum na pitanja priznanja”. Kako je preneo Glas Amerike, u Vašingtonu ocenjeju da pitanja priznanja “komplikuju napredak u tehničkim oblastima”:

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno  da će Priština  krenuti u diplomatsku ofanzivu da Kosovo bude primljeno u mnoge međunarodne organizacije, uz ocenu da to znači zaustavljanje dalje primene Vašingtonskog sporazuma. On je naglasio da je na Srbiji da odgovori na to.

Dogovor iz Bele kuće je, ipak, smirio političke tenzije između Beograda i Prištine 2
Briselski dijalog Beograda i Prištine, izvor: BETA European/ Council Mario Salerno

Komentarišući činjenicu da većina elemenata iz Vašingtonskog sporazuma dosad nije ispunjena, Ognjen Gogić kaže: ”Za razliku od Briselskog dijaloga između Beograda i Prištine, u kojem EU nastupa kao garant postignutih dogovora, Vašington nije zauzeo sličnu ulogu u vezi sa sprovođenjem sporazuma čije potpisivanje je izdejstvovao”.

– Sporazumi koji nastaju u okviru briselskog procesa ne predstavljaju samo obaveze koje Beograd i Priština preuzimaju jedno prema drugom već su i deo njihovog pregovaračkog odnosa sa EU. Od ispunjavanje tih obaveza delimično zavisi napredovanje Srbije i Kosova na evropskom putu. Da EU nije pratila i “nagrađivala” sprovođenje tih sporazuma, verovatno bi učinak bio sličan kao u pogledu Vašingtonskog. Bela kuća je zapravo od početka zauzela distanciran odnos prema sporazumu. Iako su pojedine odredbe sporazuma predviđale učešće američkih finansijskih i drugih institucija u njihovoj realizaciji, Vašington nije nameravao da uspostavi mehanizam za nadzor nad njegovim sprovođenjem. Ričard Grenel je objasnio da SAD nisu strana sporazuma već da su se Srbija i Kosovo dogovorili da rade zajedno. Kada je došlo do promena u Beloj kući, čekalo se da se vidi kakvu će odnos Bajdenova administracija imati prema sporazumu. Međutim, to još uvek nije razjašnjeno, konstatuje on.

Prema Gogićevom mišljenju, najveći problem u vezi sa Vašingtonskim sporazumom je upravo to što Bajdenova administracija još “nije zauzela nedvosmislen stav prema njemu”.

– U prvom trenutku je delovalo da će nova administracija biti zainteresovana za sprovođenje onih delova sporazuma koji odgovaraju američkim spoljno-političkim ciljevima. Američki državni sekretar Entoni Blinken je tako po preuzimanju dužnosti izdvojio Vašingtonski sporazum kao jednu od retkih pozitivnih stvari koju je Trampova administracija ostvarila na spoljno-političkom planu. Međutim, vremenom je počelo da deluje kao da Bajdenov tim gubi interesovanje za sporazum. Malo koja odredba sporazuma je u međuvremenu sprovedena. Štaviše, kosovski premijer Aljbin Kurti otvoreno odbacuje Vašingtonski sporazum, što prolazi samo uz opomene iz američke ambasade u Prištini bez veći posledica po američko-kosovske odnosa, objašnjava on.

Gogić podseća da je u američkoj ambasadi u Beogradu, u skladu sa Vašingtonskim sporazumom, u septembru 2020. godine otvorena kancelarija američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), koja je nastavila da radi i nakon izbora u Americi.

– Vlada Srbija je u januaru 2021. godine potpisala sa američkom ambasadom sporazumu o finansijskim instrumentima koje je trebalo da obezbedi DFC. Sličan sporazum je prethodno u decembru potpisalo Kosovo. Tada je delovalo kao da se približava sprovođenje odredbi sporazuma koje su predviđale da će američke finansijske institucije obezbediti sredstva za realizaciju infrastrukturnih projekata. Međutim, u međuvremenu se ništa nije dogodilo. Džon Jovanović je smenjen sa pozicije direktora kancelarije DFC u Beogradu, ali novi nije imenovan. Više niko ne spominje ni DFC, ni finansijske šeme, ni izgradnju puteva.  Jedina odredba koja podrazumeva američko učešće a da je do kraja sprovedena jeste izrada studije izvodljivosti o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode. Izveštaj je izrađen pod pokroviteljstvo američkog Departmana za energetiku i objavljen u junu 2021, ističe sagovornik Danasa.

Kako su ove sedmice prenele novinske agencije, za novog direktora DFC u Vašingtonu nominovan je Skot Nejtan, ali nije poznato ko će umesto Džona Jovanovića doći na čelo beogradske kancelarije DFC.

Nejtana Bela kuća u svom saopštenju opisuje kao “iskusnog inovatora, menadžera i javnog službenika”.

Selidba ambasade – najkontroverznija tačka

Odgovarajući na pitanje smatra li da će odredbe sporazuma iz Bele kuće,  poput preseljenja Ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim i normalizacije ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, ostati samo mrtvo slovo na papiru ili će ipak postati stvarnost u neko dogledno vreme, Gogić kaže:”Kada je reč o preseljenju ambasade Srbije u Jerusalim, Beograd će se oko tog pitanja „praviti mrtav“ dokle god bude mogao. To predstavlja verovatno najkotroverzniju odredbu sporazuma čije sprovođenje će Beograd nastojati da izbegne, a malo je verovatno da će biti izložen pritisku Vašingtona da to učini. Izgleda da su sve strane postigle prećutni konsenzus da se pretvaraju kao da tako nešto nije ni postojalo u sporazumu. Sprovođenje odredbi sporazuma koje se odnose na ekonomsku normalizaciju presudno zavisi od američkog angažovanja. Finansijska sredstva za realizaciju ekonomskih i infrastrukturnih projekata, poput izgradnje puteva i pruga, trebalo je prema sporazumu da obezbede američke institucije. Vašington ne pokazuje veliko interesovanje za sprovođenje sprorazuma, dok je malo verovatno da će Beograd i Priština potražiti druge izvore finansiranja, tako da će ekonomske odredbe sporazuma po svemu sudeći ostati neispunjene. Osim toga, Priština odbija da pristupi inicijativi „Mini Šengen“ koja je u međuvremenu primenovana u „Otvoreni Balkan“”.

 

 

 

 

 

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.