EU traži da se sporazumi iz Brisela i Ohrida uvrste u pregovarački okvir za Srbiju

„Savet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije“, navodi se u nacrtu zaključaka za decembarski samit Evropskog saveta u koji je Radio slobodna Evropa (RSE) imao uvid.

Zaključke treba da usvoje ministri za evropska pitanja na sastanku Saveta Opštih poslova 12 decembra,  a potvrdiće ih Evropski savet na samitu 14. i 15. decembra.

Srbija i Kosovo su 27. februara u Briselu postigli Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa.

U Ohridu je 18. marta usaglašen Implementacioni aneks tog sporazuma u kojem se navodi da i aneks i sporazum postaju sastavni deo pregovaračkog okvira u procesu pristupanja EU i da nepoštovanje obaveza koje proističu iz njega može imati direktne negativne posledice na evropski put svake od dve strane.

„Strane primaju k znanju da će Sporazum i Implementacioni aneks postati sastavni delovi procesa pridruživanja Kosova i Srbije Evropskoj uniji. Strane prihvataju da će EU odmah po usvajanju Sporazuma i ovog Aneksa započeti proces izmene merila za Poglavlje 35 za Srbiju zbog obaveza koje proističu iz Sporazuma i ovog Aneksa. Agenda kosovske Specijalne grupe za normalizaciju podjednako će odražavati nove obaveze Kosova koje proizilaze iz Sporazuma i ovog Aneksa“, navodi se u Implementacionom aneksu usaglašenom u Ohridu.

U nacrtu zaključaka za decembarski samit Saveta EU pozdravlja se Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije i Implementacioni ankes, ali se izražava se žaljenje zbog nedostatka primene kod obe strane, „kao i drugih nerešenih obaveza postignutih u dijalogu koji pomaže EU“.

Pozivaju se Srbija i Kosovo da u potpunosti poštuju i sprovode sve obaveze, bez daljeg odlaganja i preduslova.

„Ovo uključuje osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom.

Savet pozdravlja spremnost Srbije i Kosova da prihvate nacrt statuta koji je stranama predstavila EU, uz razumevanje da je potrebno dalje raditi na ovoj osnovi“, stoji u nacrtu.

Takođe se izražava očekivanje da i Srbija i Kosovo pronađu održivo rešenje za situaciju na severu Kosova koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane.

„Savet očekuje od Srbije da se uključi u Dijalog uz podršku EU u dobroj veri i duhu kompromisa kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum s Kosovom o normalizaciji odnosa u skladu s međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU bez daljeg odlaganja. Ovaj sporazum treba da se bavi svim ključnim otvorenim pitanjima i na taj način doprinese regionalnoj stabilnosti”, navodi se u nacrtu zaključaka.

Dodaje se da su normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga suštinski uslovi na evropskom putu obe strane i da „obe strane rizikuju da izgube važne prilike u odsustvu napretka“.

U nacrtu zaključaka koji se odnose na Srbiju pominje se i nasilje na severu Kosova i oštro se osuđuju nasilni akti demonstranata kosovskih Srba protiv građana, trupa KFOR-a, organa za sprovođenje zakona i medija koji su se desili 29. maja.

Takođe se u tom smislu spominje i napad na Kosovsku policiju u selu Banjska 24. septembra  kada su ubijeni jedan kosovski policajac i potom trojica napadača sprske nacionalnosti.

„Savet očekuje od Srbije da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere da se počinioci napada uhapse i brzo privedu pravdi. Savet izražava žaljenje što Srbija nije preduzela dovoljne mere u tom pogledu“, navodi se u nacrtu zaključaka.

Izražava se zabrinutost zbog ponovljenog gomilanja vojnih snaga Srbije u blizini Kosova te konstatuje naknadno smanjenje trupa i opreme.

„Srbija i Kosovo moraju da nastave sa stalnim naporima za deeskalaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle da dovedu do tenzija i nasilja i da zaustave retoriku koja izaziva podele“, dodaje se u tekstu.

Pozdravlja se činjenica da je Srbija preduzela „neke korake u pravom smeru“, uključujući javno podsticanje kosovskih Srba da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova. Od Srbije se traži da podstakne kosovske Srbe da se vrate u institucije koje su napustili.

Ponavlja se upozorenje da će mogući neuspeh u deeskalaciji tenzija imati posledice i da je EU spremna da proceni „dalje mere i prema Srbiji i prema Kosovu, ako bude potrebno“.

Savet EU, u nacrtu zaključaka prihvata procenu Evropske komisije da Srbija održava svoj nivo pripremljenosti za početna merila u Klasteru 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) i dodaje da će nastaviti procenu toga.

Navodi se, međutim, da EU ima snažna očekivanja od Srbije da pojača napore ka potpunom usklađivanju sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim pozicijama EU i restriktivnim merama, uključujući onim uvedenim Rusiji i Belorusiji, „kao pitanje najvećeg prioriteta“.

„Savet takođe poziva srpske vlasti da se uzdrže od akcija i izjava protiv stavova EU o spoljnoj politici i drugim strateškim pitanjima“, navodi se u nacrtu zaključaka.

Savet EU takođe prima na znanje „humanitarnu i drugu pomoć“ Srbije Ukrajini.

Pozdravlja se takođe „poboljšana saradnja“ Srbije s EU na sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU i ohrabruje Srbija da nastavi te napore. „Iako priznaje napredak u ovom pogledu, Savet nastavlja da naglašava potrebu da Srbija u potpunosti ispuni svoju obavezu da se uskladi sa viznom politikom EU“, dodaje se u nacrtu zaključaka.

Od Srbije se traži da nastavi da se fokusira na ispunjavanje privremenih merila iz poglavlja 23 i 24 koje se odnose na vladavinu prava.

Pozdravlja se blagovremeno usvajanje pet zakona kojima se primenjuju ustavni amandmani iz 2022, ali se nacrtom zaključaka poručuje da je potreban dalji rad i politička posvećenost da bi se sprovele reforme u osnovnim oblastima, uključujući pravosuđe.

Podvlači se potreba da Srbija pojača napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, te neophodnost opipljivih i ubedljivih rezultata o efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima, pravosnažnim presudama, zamrzavanjem i konfiskacijom imovine stečene kriminalom.

„Savet podseća da će napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom nastaviti da određuju ukupan tempo pristupnih pregovora“, navodi se u zaključcima koji treba da budu usvojeni 12 decembra.

U nacrtu zaključaka se ponavlja zabrinutost stanjem u medijima i odnosom prema ratnim zločinima u Srbiji.

Beograd se poziva da pojača napore na delotvornoj primeni akcionog plana medijske strategije.

Takođe se podvlači važnost značajne regionalne saradnje u domaćem rešavanju pitanja ratnih zločina, rešavanju preostalih slučajeva nestalih osoba i pune saradnje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove.