Evropski parlament usvojio Strategiju proširenja EU: Da li je prihvaćen Vučićev predlog?

Evropski parlament usvojio je u sredu Strategiju proširenja, koja nije obavezujuća ali se može naslutiti budući politički narativ.

U dokumentu se, između ostalog, navodi da je proširenje obostrano korisno i za sadašnje i za buduće države članice, naglašava se politička hitnost demonstracije aktivne predanosti procesu proširenja EU, sa ciljem očuvanja kredibiliteta EU prema zemljama proširenja i njihovim društvima, i insistira se na tome da će proširenje EU ojačati sigurnost i ekonomiju Evrope.

Naglašava se da je budućnost Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije u EU, u skladu s težnjama naroda tih zemalja, kao i da je pristupanje ključni alat za trajni mir, demokratiju, vladavinu prava i temeljna prava, za podsticanje regionalnog pomirenja i stabilnosti, kao i za zaštitu zemalja kandidata i susedstva EU od zlonamernog stranog uplitanja, posebno od strane Rusije.

Navodi se i da, iako bi proces trebalo da postane postepen i dinamičniji, s jasnim ciljevima reformi, mapama puta i međuvremenskim rokovima, ne može biti ubrzanog puta, jer bi to moglo uticati na integritet procesa pristupanja.

Evropski parlament poziva Evropsku komisiju da u svoj godišnji izveštaj o vladavini prava uključi sve zemlje proširenja koje trenutno nisu obuhvaćene tim izveštajem, pre svega zbog stalnih nedostataka i stagnacije u procesima reformi pravosuđa, pokušaja preokretanja napretka u borbi protiv korupcije, ograničenog napretka postignutog u reformama javne uprave i nedovoljnog usklađivanja izbornog zakonodavstva s evropskim standardima, kao i društvene polarizacije, smanjenja prostora za civilno društvo i suzbijanja prava na mirno okupljanje u nekim zemljama proširenja.

Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas kaže da dokument pokazuje da proširenje Unije ostaje važno, odnosno da EU želi da ubrza proces integracije kandidata, ali postavlja jasan okvir u kojem postepena integracija jeste moguća, ali ne može biti trajna zamena za punopravno članstvo.

– Drugim rečima, EP podržava ideju da se kandidati ranije uključuju u određene delove jedinstvenog tržišta i politika EU, ali uz striktan uslov napretka u reformama u fundamentalnim vrednostima i samo pod pretpostavkom da je to deo puta ka članstvu, a ne njegova trajna zamena – ističe ona.

Đurica naglašava da nije sigurna koliko Vučićev predlog možemo smatrati zvaničnim stavom Srbije, s obzirom na to da je suprotan odluci Skupštine Srbije iz 2013, da nije prošao kroz neophodnu proceduru i da su o njemu građani Srbije saznali iz nemačkih medija, ali da Strategija proširenja zastupa drugačiji stav od predloženog koji sugeriše model gde bi zemlje Zapadnog Balkana dobile pristup pojedinim benefitima EU, poput jedinstvenog tržišta i slobode kretanja u Šengenu, uz mogućnost trajnog odricanja od punopravnog članstva.

– Dakle, ideja da bi neka zemlja kandidat unapred odustala od članstva, a zadržala ekonomske benefite EU, se definitivno ne uklapa u logiku aktuelne strategije proširenja. To znači da EU neće dozvoliti da bude bankomat, nego i od učesnika u jedinstvenom tržištu očekuje isti stepen prilagođavanja pravnim i institucionalnim, a u Šengenu naročito bezbednosnim, standardima Unije kako bi to vodilo ka punopravnom članstvu – objašnjava ona.

To za Srbiju, kaže, znači, da EU trenutno vidi postepenu integraciju kao instrument koje treba da prati reforme i približavanje evropskim standardima, posebno u oblasti vladavine prava, spoljnopolitičkog i bezbednosnog usklađivanja, a ne kao alternativni model odnosa sa unijom, što je predloženo tekstom u FAZ-u.

Prema njenim rečima, problem vlasti u Srbiji je što se izbegavaju one stvari koje su najvažnije a to su fundamentalne vrednosti, vladavina prava, demokratija, sloboda medija, nezavisne institucije, pravosuđe, građanska prava.

– Oni koji su predložili ovo, mogu biti nezadovoljni iz jednog razloga što oni upravo te fundamentale vrednosti izbegavaju, jer bi reforme u tim oblastima značile čupanje poluga moći. Za neke političke strategije koje pokušavaju da zadrže ekonomske koristi, koje hoće da zadrže EU kao izvor finansija, a da izbegnu duboke političke obaveze i integracije, ovaj dokument ne ostavlja puno prostora – navodi naša sagovornica.

Kako dodaje, Strategija dodatno naglašava usklađivanje sa spoljnom politikom EU.

– Vlast u Srbiji to izbegava, naročito u kontekstu sankcija Rusiji. Zato smo država sa nižim stepenom usklađenosti od drugih, a spoljna i bezbednosna politika EU je ključna za Šengen koji je predložen u ovom članku. Iz svega možemo zaključiti da ta ideja jednostavno ne pije vodu – navodi Đurica.

Ona zaključuje da ćemo videti kakva će dalje biti sudbina ove strategije na osnovu odluka Komisije, kao i prvo u izveštaju o vladavini prava koji nam dolazi u maju ili junu i u izveštaju o napretku na jesen.