Zašto svi putevi ministara i javnih funkcionera vode u opštine u kojima su raspisani izbori za 29. mart?

To se, kako kažu naši sagovornici, zove funkcioneraska kampanja, koja je u slučaju izbora u devet opština i jednom gradu počela skoro dva meseca pre raspisvanja izbora.

Pojašnjavaju da zakon jasno propisuje da ako tokom izborne kampanje, funkcioner sebi i svojoj partiji pripisuje zasluge za realizaciju projekata koji je finansiran novcem svih građana reč je o zloupotrebi javne funkcije, odnosno funkcionerskoj kampanji.

Javni funkcioner, napominju, ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, „za promociju političkih stranaka i drugih političkih subjekata“.

*Funkcionerska kampanja – šta je to?

Ali to je samo na papiru i to kao da ne važi za funcionere na vlasti, pa je tako moguće da ministarka privrede Adrijana Mesarović deli paketiće deci u prostorijama Srpske napredne stranke u Kuli. Osim paketića, uoči izbora, mališani u Kuli dobili su i besplatan vrtić, a svega nekoliko dana pre raspisivanja izbora, u toj opštini počela je i temeljna rekonstrukcija Drvenog mosta.

Jer predsednik Srbije sam priznaje da za naprednjake ne postoji teža opština od Kule iz mnogo razloga. Doduše dodaje da ne postoji teže od Bora, pa je valjda zato u vikendu pre raspisivanja lokalnih izbora, Boranima po drugi put za poslednje četri godine obećao da će dobiti novu bolnicu. Samo što je sada rok za izgradnju pomeren za još četiri godine.

Da im je ipak važna pobeda u svim opštinama gde su raspisani izbori govore i podaci o broju funkcionerskih poseta tim mestima.

Lučane je obišlo više ministara i ministarki, među njima ministar odbrane Bratislav Gašić koji je obišao preduzeće „Milan Blagojević – Namenska”. Ministar za javna ulaganja Darko Glišić bio je u selu Glog, a u Lučanima je bila i minstarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ana Brnabić (@anabrnabic)

Glišić je boravio i u Aranđelovcu, kao i predsednica parlamenta Ana Brnabić, a i u toj opštini su funkcioneri vlasti mališanima delili paketiće, u danima pred raspisivanje izbora.

Opština Aranđelovac realizovala je, kako su najavili, jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u oblasti komunalnog sistema – rekonstrukciju cevovoda sirove vode na relaciji Kačer-Garaši, vrednu 300 miliona dinara.U Aranđelovcu je i direktor PIO fonda, Relja Ognjenović obilazio domaćinstva u socijalno ugroženim naseljima.

Kako izgleda funkcionerska kampanja u punom jeku, pokazalo se na primeru Bajine Bašte, koju je krajem januara, u jednom danu posetio premijer Đuro Macut u pratnji čak šest ministara.

Tako su u Bajinu Baštu, osim premijera, stigli i ministarka životne sredine, Sara Pavkov, ministar za javna ulaganja i dobro poznati SNS operativac, Darko Glišić, ministarka privrede Adrijana Mesarović, ministar kulture Nikola Selaković, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Snežana Paunović i ministar bez portfelja, Đorđe Milićević. Svi su u svojim sektorima najavili su investicije i nove projekte.

I lider SNS i savetnik predsednika za regionalna pitanja, Miloš Vučević posetio je Bajinu Baštu, gde je simpatizerima delio indeks sendviče.

*Samo je kod nas zlupotreba državnih resursa politički „nestašluk“

„Nema sumnje da ono što naš državni vrh sa svojim saradnicima radi u startu nedavno raspisanih lokalnih izbora, predstavlja primer neprimerene funkcionerske kampanje i zloupotrebe državnih resursa u partijske svrhe. No, na to smo nažalost već odavno navikli. Već dugo su kod nas svi izbori, od predsedničkih preko parlamentarnih do lokalnih, takvi“, ističe za Danas Dragomir Anđelković, politički analitičar.

Prema njegovim rečima, u normalnoj zemlji sve što je deo takvog „crnog izbornog procesa“, bilo bi okarakterisano kao grubo kršenje demokratskih normi, a mi smo stigli do toga da nam deluje kao umereni politički „nestašluk“.

„Jer, režim nas je uveo u mnogo goru fazu političkih zloupotreba, koja može da se okarakteriše kao puna kriminalizacija politike. Zatvorenici se privremeno puštaju na slobodu da bi učestvovali u nasilnim akcijama SNS-a, mafija na razne načine asistira onima koji čine srž vlasti, građani se ilegalno prebijaju, policija odbija da postupi po nalogu savesnih delova pravosuđa. Srbija je postala tipična latinoamerička kartel republika, gde je ogroman raskorak između nominalno demokratskog, a u praksi brutalnog autoritarnog poretka, te u takvim okolnostima funkcionerska kapanja je počela da izgleda kao grip u poređenju sa najgorim pandemijama“, objašnjava Anđelković.

*Lokalni funkcioneri praktično nevidljivi

Ivan Lakićević, istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, ističe za Danas da se u nekoj meri očekivalo da se funkcioneri partija angažuju oko lokalnih izbora. Međutim, kako dodaje, ovde je postalo pravilo da su ljudi sa lokala, koji bar formalno treba da preuzmu upravljanje opštinama i gradovima, uvek u drugom planu.

„Zato već sama pojava visokih funkcionera budi sumnju u to da se za lokalne izbore koriste resursi sa nivoa republike. A na to onda treba dodati i to što se često u predizbornim kampanjama daju obećanja koja zahtevaju sredstva iz republičkog budžeta ili neki drugi vid angažmana vlasti sa nacionalnog nivoa“, objašnjava Lakićević.

Prema njegovim rečima tako nastaje problem da novac iz republičkog budžeta ne ide tamo gde je najpotrebniji za razvoj društva, već tamo gde je vladajućoj stranci potrebno da pogura svoj rezultat na lokalnim izborima.

*Izmišljeni povodi za posete i slikanje

„Funkcionerska kampanja“ je pojava koja se odvija obično u „sivoj zoni“ – ministri, gradonačelnici, direktori javnih preduzeća i drugi, izmišljlaju neke povode za posete i slikanja, prikazuju to kao redovan posao, a faktički rade to kao podršku izbornoj kampanji svoje stranke. Kada imamo izolovane lokalne izbore, kao što je sada slučaj, to je naročito vidljivo“, ističe za Danas Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

Dodaje da je to jedna od stvari koje Srbija treba da uredi bolje na osnovu preporuka ODIHR, a već duže od deset godina Transparentnost Srbija predlaže konkretna rešenja koja bi postavila ograničenje za njeno vođenje.

Kada je reč o izborima u deset opština, kako kaže, primetno je da je funkcionerska, a i otvorena partijska kampanja, počela znatno pre raspisivanja izbora. Pored toga imamo pojavu da su građani prepoznavali javne funkcionere iz udaljenih opština da su veoma aktivni u onima gde se održavaju izbori.

„To nije funkcionerska kampanja, već može biti aktivnost koju oni vrše kao članovi stranke, a ne u službenom svojstvu, ali se onda otvara i pitanje da li to čine u radno vreme, da li koriste službena vozila i slično. To je i po postojećim propisima zabranjeno, ali sumnje u takve zloupotrebe javnih resursa obično ostaju neispitane. Između ostalog, razlog za to je je nedovoljna transparentnost kada je reč o korišćenju javnih resursa organa vlasti tokom izborne kampanje“, ističe Nenadić i dodaje da i za to postoji rešenje,

Napominje da su u Crnoj Gori pravila o tim pitanjima vrlo detaljna.

*Konkrentna rešenja koja nudi Transparentnost Srbije

Na pitanje koja su konkretna rešenja Transparentnosti kojim bi se ograničila funkcionerska kampanja, naš sagovornik odgovar da je potrebno da se u doba predizborne kampanje promotivne aktivnosti javnih funkcionera ograniče samo na one situacije kada je reč o obavljanju službenih dužnosti i to takvih koje samo taj funkcioner može da obavi, a ne o aktivnostima koje funkcioner može (a ne mora) da obavlja…

„Na primer, ni jedan zakon ne obavezuje predsednika države, ministra ili gradonačelnika da organizuje svečano otvaranje nekog objekta, još manje da obilazi radove u toku, a pogotovo ne da najavljuje da će nešto biti izgrađeno. To ne znači da „država treba da stane“. Put može da se pusti u rad bez ikakve svečanosti, a ako se pravi svečanost, ne moraju funkcioneri da govore na njoj i slično“, objašnjava Nenadić.

Prema njegovim rečima konferenciju za štampu, primera radi, povodom hapšenja kriminalne grupe ne mora da organizuje ministar unutrašnjih poslova, koji učestvuje na izborima. Može direktor policije, ili javni tužilac i tome slično.

„Izuzetak bi mogle biti situacije gde nešto nije zakonska obaveza, ali je u pitanju ustaljena praksa. Na primer ako dan opštine pada u doba kampanje, i ako se tog dana organizuje svečanost na kojoj tradicionalno govori predsednik opštine, sasvim je u redu da on održi govor i te godine. Ali naravno, tom prilikom ne bi smeo da govori o izborima, ili da zloupotrebi tu priliku za hvaljenje postignućima aktuelne vlasti ili kuđenje političkih protivnika“, ocenjuje programski direktor Transparentnosti Srbija.

*Privid da postoji samo jedna lista koja se zalaže za državu

Sve ovo što se događa poslednjih meseci u lokalnim samouprava u kojima predstoje izbori su jedan dobar podsetnik da se apsolutno ništa nije promenilo kad je reč o regulativi koja se odnosi na funkcionersku kampanju i druge vidove potencijalnih zloupotreba javne funkcije u odnosu na prethodne izbore, ali i na one ranije.

Ne postoji distinkcija između partijskog i državnog, upravo zbog toga da bi se kod birača stvorio privid da postoji samo jedna lista koja se zalaže za državu i da ko hoće da podrži svoju državu treba da podrži tu listu.