Foto: Z. S. M.
Policijska „marica” prođe niz Ulicu kneza Miloša, pa uz ulicu. Pa, opet. Onda dve, tri, četiri… Simbolično za njima sanitet Hitne pomoći. Policija u službenim „škodama” patrolira bez prestanka. Na svakom su ćošku, parkingu… Vanredno stanje? Rat? Prirodna katastrofa ili nepogoda? Da nije Aranđelovac tok kišovito-sneguljastog nedeljnog dana pogodio meteor? Ma, ne, bre. Održavaju se lokalni izbori, mada atmosfera pre „vuče” na one prethodno pomenute i navedene hipotetike.
Još na putu ka Aranđelovcu, negde kod Topole saznajemo da su studenti i građani na izlazu iz Banje kod sela Vrbica provalili veliki broj mladića u crnom kako stoje pored džipova. Prolazimo, stvarno stoje.
Bukvalno nismo još čestito izašli iz kola, a jedna gospođa proleće pored nas i viče: „Onaj je sa duplim spiskovima, pratite ga, sad je pobegao sa izbornog mesta!”.
Svaka čast, gospođa je iz voždovačkih zborova koji su došli da tog dana pomognu studentsku listu. Inače, voždovački zborovi građana tokom tog dana neće podbaciti ni po pitanju otkrivanja kupovine glasova i podela paketa pomoći lojalnim glasačima. Naprotiv.
Od samog otvaranja biračkih mesta u štab liste „Studenti za Aranđelovac – Mladost pobeđuje!” kao bujica se „slivaju” prijave sa terena: dupli spiskovi, „bugarski voz”, orrganizovanje dovoženje glasača na biračka mesta napadnut posmatrač u Orašcu, kontrolorka… ne stižemo da zapišemo gde. Očekivano.
Blagoja Grkoviċa, odbornika Dveri u prošlom sazivu Skupštine opštine Aranđelovac su već na sabajle aktivisti SNS-a „zakačili” kolima kod biračkog mesta broj 6.
– Čovek i dve devojke u automobilu sa tablicama (poznate redakciji) su dali gas i krenuli na mene, uzbuđeno priča on za Danas. Neće biti jedini napadnut tog dana. Ma, kakvi. Postoje i snimici. Ma, džabe.
Aranđelovčani nam skreću pažnju na grupe ljudi koji vrve ulicama i u kolonama idu na glasanje. Samo ne mogu da baš odmah pronađu gde ono beše glasaju.
– Gde je Ulica kneza Miloša, pita uzbuđeno jedan od njih.
E, bre, pa ti od, realno (bez uvrede) od one dve ulice u Aranđelovcu ne znaš gde je 50 posto njih i to ona glavna, dobacuju mu prolaznici.
Grupa vidno postarijih glasača (bez ejdžizma) stoji na glavnom trgu pored zgrade opštine i biračkog mesta u istoj i pita gde je opština i gde se u njoj glasa. Zbog onog ejdžizma ih ne fotkamo već im, da bi razumeli, pokažemo prstom, natpise koji samo što im ne padnu na sede glave. Oni odahnuše i stadoše u red, mi odosmo.
Studenti od jutra prijavljuju autobuse koji u grad stižu iz Kruševca, Bačke Topole… Aranđelovac jeste turistički grad al toliko baš… Za Lazarevčane tvrde upućeni da su stigli još sinoć na svoju turističko-glasačku odrednicu. Sa prenoćištem? Galantno.
Portparolka OIK-a se uredno javlja na telefon i korektno, brzo i pedantno saopštava izlaznost po satima na pet oglednih mesta (tri u gradu i dva u selu) i mi joj se ovom prilikom zahvaljujemo.
Na kasnoj prvoj (ispostaviće se i jedinoj) kasno prepodnevnoj kafi sa kolegama iz N1 konstatujemo da je zbog brzine i količine „dešavanja” prosto nemoguće sve evidentirati, a kamoli ispratiti. Tako i bi. A, dan je tek počinjao.
Štab studentske liste čuvaju veterani i bajkeri. Bukvalno stražare ispred njega i ne sklanjaju se ni po kiši i susnežici. Mora se.
Naravno, medijima je zabranjen pristup u štab, ali za Danas to ne važi (he, he – sami naviru oni „naslovi” tipa – Danas više od medija, to je jače od nas) i zbog te „privilegije” na izborni dan hvala studentima do groba. I, sledećih izbora.
U štabu vri kao u košnici. Nedostatak materijala se rešava u hodu, bedževi sa likom vožda Karađorđa se štancuju na licu mesta. Ruke i mašina (vidi sliku) ne staju.
Dok se svi zgražavaju slikama iz Bora, Bajine Bašte, Kule… razbijenim i kravim glavama, isečenim gumama, prebijenim studentima i novinarima, potegnutim sekirama, štanglama, palicama, pištoljima pored biračkog mesta broj 1 kod škole „Sveti Sava” studentska lista otkriva još jedan kol centar SNS-a, već treći za to prepodne (biće ih još). Studenti su pozvali policiju i prijavili ali su oni čekali odluku načelnika za „postupanje”. Nisu „postupali”. Osobe koje su zatečene unutra blokirali su vrata bilijarskim štapom. Dobro, bar ga nisu potegli kao u drugim mestima.
Gradom zuje i zvrče motori svih kalibara i kubika.
– Nisu naši, odmah kažu domaćini.
I, nisu. Registracije mahom prekrivene i prelepljene, ali se iz blizine vide tablice: BG, Paraćin i slično. Okupirali su centralni gradski trg – Venac slobode (kakva ironija) a u obližnjem lokalu se okupljaju pristalice vladajuće stranke. Trg je bukvalno „zabranjena” zona. Na sreću, na kratko. Ubrzo su najureni (ko i kako poznato redakciji ali ćemo to ostaviti za neka srećnija, bolja i demokratskija vremena) i do kraja dana će bajkerisati i šestariti čaršijskim ulicama. Zlu ne trebalo. Pak, oni stožernici stacionirani u kafiću ostaće tamo do kraja izbornog dana i mnogo posle njega. Pošteno.
Kod glavne autobuske stanice građani su opkolili osobe sa kačketima i crnim maskama koje imaju policijske legitimacije. Policajci u civilu potvrđuju da su u pitanju njihove kolege. Građani ukazuju da vozila imaju aranđelovačke registracije, a registarske nalepnice na haubi su BG i traže od unigormisanih policajaca da legitimišu maskirane „kolege”. Neće ali će posle legitimisati njih.
– Šta snimaš policiju, obraća nam se autoritativnim, vidno iznerviranim glasom jedini od njih sa značkom i kačketom ali bez maske.
– Ja sam novinar, odgovaram, onako, što serioznije u isčekivanju.
– Pa, šta?! Ma, nosi se, tkači nas on.
„Ma nosi se?!”. Polako, bez guranja, unošenja u facu, „pedagoškog” zadlanjivanja, zavrtanja ruke, udaranja po mobilnom, oduzimanja istog, nezakonitog pregleda galerije fotografija i snimaka i njihovog na licu mesta brisanja… Pa, obzirom na atmosferu i situacije u kojima radimo ponašanje policajca (ako to jeste al ima značku) se u našem današnjem odnosu službi prema poslanicima medija može okarakteristai kao – baš korektno. Na tome se iskreno zahvaljujemo „gospodinu” (bez sarkazma).
Pristigoše silne „marice” a nebrojeni policajci u grozdovima „vise” po travnjaku i kaljuzi kod autobuske stanice (bio i tam jedan kol centar, al pusti sad to). Formiraše kordone, potisnuše građanstvo i oslobodiše „kolege”.
– Falage ispraćaju legije, dobacuje neko. Prikladno poređenje.
Oni maskirani odoše svojim izbornim putevima policija se lati legitimisanja građana i građanki sa posebim aspektom i afinitetom na one koji su im dobacivali „što niste tako hrabri na Kosovu?!”. Nisu iz Aranđelovca al ne bi baš sa nama da „podele” informaciju odakle su se sve slegli da „potpomognu izboni proces”. Pa, ako studenti imaju svoje mobilne timove i ekip ima i SNS – policiju. Nekako u rok službe.
I tako, ceo dan… Red (ne)postupanja polcije, motorciklističkih parada, oduzimanja od strane studentske liste duplih, kontrolnih spiskova (e, baš tamo kod one autobuske stanice) povodom kojeg nema „postupanja”.
Prati se izlaznost koja je velika, a na nepravilnosti više niko i ne raguje. Ne može se postići kolaju bajkeri, aktivisti i bugarski vozići. Ćihu, ćihu, ćihu hu… Poznavaoci lokalnih glasačkih prilika i navika skreću nam pažnju da će izlaznost biti još veća jer Aranđelovčani vole da glasaju kasnje, pred zatvaranja biračkih mesta. Svejedno mašina izbornog zla ne staje i tako je dobro „podmazana” da su komotno mogli da glasaju i prekjuče.
– Au, ovi se „ne skidaju” na izborima, konstatuje jedna gospođa, a mi toj njenom umnosti nemamo šta da dodamo i oduzmemo.
– Samo da preteknemo. U normalnim zmljama ljudi glasaju pa odu na kafu a ovo kod nas je gore od ratnog stanja, sumira neko u poseti studentima fer i demokratski proces lokalnih izbora.
– U Aranđelovcu je danas bilo izuzetno napeto, bilo je dosta incidenata koje smo probali da rešavano u hodu, izjavljuje za Danas Nenad Živkoviċ, prvi kandidat na studentskoj listi posle zatvaranja glasačkih mesta u Aranđelovcu za Danas. On se nada „da ċe se sve večeras završiti u okviru ljudskog i normalnog”.
Eh, jezikom sportskih komentatora – nada poslednja umire.
Sa millicijom koja je obeležila izborni dan, u Aranđelovcu nedelja poče i završi se.
Građani se okupljaju na glavnom trgu. U velikoj su većini u odnosu na pristalice vladajuće stranke brižno čuvane (i, sačuvane) od kordona, bataljona i ešalona policajaca ša štitovima, kacigama, pancirima i opremom za razbijanje demonstracije. Tradicionalan izborni asesoar u nas.
Pada dobacivanje sa obe strane. Građani maštovitiji, uvežbaniji, keativniji… Standardan potpuri na račun predsednika i već poznato dovođenje u vezu sa nacionalnim, etničkim, seksualnim, moralnim manjinama… (što mi ne odobravamo ali ko nas pita) a beležimo i nove slogane poput „nakaze”…dok oni drugi samo viču: „Ustaše, ustaše!”. Ustaše u Šumadiji?! Al, stvarno ko nas pita.
– Ovi nisu iz Aranđelovca konstatuju ljudi sa ove građanske strane.
– Iz kojeg su grada, naivno i već umorni pitamo mi.
– Eh, kad je Lazarevac bio grad, uz osmeh odgovaraju u glas okupljeni. Oni kostatuju, ne mi, da se razumemo.
Ipak „lojalisti” uspevaju da izmame aplauze i od protivničke stane. Pojavljuju se ratni veterani (oni koji hoće da uče) sa sve crvenim beretkicama i raširiše natpis na kome piše „Ratni veterani su uz Vučića” ali ne bismo u prilici da ga u prvi mah protumačimo jer su ga okrenuli naopako.
– Pa, ovi ništa ne umeju da urade, jedan natpis da razvuku, zaori se smeh i ironični aplauz na konto „ćaci veterana”. Smešno, ali i žalosno.
Više vesti iz ovog dana čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
