„Grad će biti potpuno zatvoren“: Sagovornici Danasa tvrde da je Šapićev projekat Mali metro nerealan i teško izvodljiv

Kako je rekao, radovi bi počeli sledeće godine, na proleće ili leto, a trajali bi dve do dve i po godine. Osim što bi za to vreme Beograđani ostali bez mosta preko Save, za šta gradonačelnik uvereno tvrdi da neće stvarati saobraćajne gužve, poznavaoci ovaj infrastrukturni projekat smatraju nerealnim, što se odnosi i na rokove i na cene, zatim teško izvodljivim ali i praznim obećanjem, što ne bi bilo prvi put kada je ova gradska vlast u pitanju.

Da se tunelom koji spaja Savski amfiteatar sa dunavskim priobaljem značajno skraćuje put i rasterećuje centar grada, nije sporno, ali je pitanje zašto se ta ideja ponovo poteže iz 70-ih godina prošlog veka, kada se o takvom planu prvi put razmišljalo.

– Tunel na ovom potezu, koji jeste jedan od kapitalnih poteza u Beogradu, već je decenijama u planu i pokušan je da se napravi, ali tadašnja tehnologija nije mogla da savlada probleme sa zemljištem. U inženjeriji ne postoji stvar koja ne može da se napravi, ali je pitanje koliko to košta. Mislim da to može da se izvede, ali će biti mnogo skuplje od 150 miliona evra, koje je spominjao gradonačelnik. Tek kada se bude napravio projekat, kada se urade ozbiljna geološka istraživanja, moći će da se utvrdi i prava cena, tvrdi arhitekta Đorđe Bobić, nekadašnji gradski urbanista.

On napominje da taj projekat nije sada na vrhu liste prioriteta, te da postoje preči poslovi poput izgradnje kanalizacije ili nehigijenska poludivlja naselja po obodu grada gde ljudi žive u nehumanim uslovim, a u 21. veku.

– Na njih Grad Beograd ne obraća pažnju. Ali se bavi zamenom jednog mosta, uništavajući jednu tradicionalnu, arhitektonsku i istorijsku vrednost i praveći taj tunel. Mislim da gradska ali i republička vlast koja tome komanduje, nema koncept prioriteta nego se bave marketingom. A s druge strane, uvek postoji mogućnost nekog lukrativnog ugla tog posla za vlast i zapravo se na taj način Beogradu nanosi šteta, kaže Bobić.

On dodaje da zabrinjava činjenica da je posao projektovanja tunela dodeljen kineskoj firmi Power China bez ikakvog tendera, koji je obavezan kada se raspolaže tako velikom sumom javnog novca, ali da je to verovatno urađeno kao uslov da bi se kasnije uzeo i kineski kredit za ceo projekat.

– Beograd i republika taj novac nemaju, morao bi da se uzme kredit, još jedan u već prezaduženom sistemu, koji jedva drži bradu iznad vode, iako sa najvišeg mesta čujemo da smo u suficitu. Ja se bojim da će ta vrsta obezbeđivanja para za velike investicije opteretiti dažbinama i naše unuke, jasan je naš sagovornik.

On pita i zašto taj projekat nije poveren nekoj domaćoj firmi kojih svakako ima i koje su sposobne i stručne da na kvalitetan način urade taj posao.

– To se dešavalo sa svim velikim projektima i time se domaća inžinjerija i građevinska preduzeća stavljaju u drugi plan i tonu. To je neozbiljno i država bi trebalo da radi suprotno od toga. Na posletku, za još jednu kapitalnu investiciju struka van institucija i građani ništa nisu pitani, javnost je sklonjena u stranu, bez obzira što je obaveza vlasti da kada je u pitanju velika količina javnog novca, da javnost bude uključena u diskusiju, da li su zaista most i tunel važniji od kanalizacije i bolnica, ističe Bobić.

Ukoliko bi gradnja zaista trajala dve godine, a za to vreme građani ostavljeni bez mosta, to bi bilo zaista neozbiljno, smatra Bobić.

– Ukinuti most koji nosi 17 odsto svog saobraćaja u Beogradu, na dve ili tri godine, a sigurno bi gradnja i duže trajala, jeste prava katastrofa. Grad će biti potpuno zatvoren, jer postojeći mostovi ne mogu da prihvate taj ogromni saobraćaj, a da ne govorimo o dostupnosti preko Karađorđeve ili Savske ulice, koje će biti potpuno zakrčene, Beograd će u tom delu da stane, uveren je Bobić.

Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, napominje da je originalna ideja iz 70-ih godina bila sasvim realna i potrebna, jer tada nije toliko bio zagušen centar grada, ali bi se povezala dva dela grada koja najviše opterećuju saobraćajem centar, od Slavije do Kalemegdana.

Međutim, prvi radovi na izgradnji tunela su obustavljeni zbog velike količine podzemnih voda i klizišta. Zbog takvih stvari, za ovakve projekte potrebno je vreme ali i novac.

– Morate da imate geofizička ispitivanja koja su strahovito teška, i rade se po 10 godina. Ako se kreće sa nivoa iznad reke, morate imati bušenja stotinak još i sledećih 20 metara, da vidite na šta će se tunel osloniti. Izgradnja kilometra dvocevnog tunela košta između 20 i 30 miliona evra. To su cene koje se odnose na tunele u prirodi. A ovo je tunel ispod grada, a vi apsolutno ne možete da sagledate na kakvu ćete infrastrukturu u prilazu s jedne i s druge strane da naletite. Mi nemamo već 30 godina katastar podzemnih instalacija, što je nekad bila zakonska obaveza. Možete misliti kako će to izgledati. A da ne pričamo o novoj infrastrukturi, cevima za ventilaciju i sigurnosnim izlazima. Tek onda može da se priča o ciframa, a ova gradonačelnikova procena od 150 miliona evra nije ni blizu, ocenjuje Bušatlija.

On napominje da, iako je kineska kompanija zadužena za projekat, a Kinezi su „šampioni planiranja“ bilo čega i „prvaci sveta u građevinarstvu“, oni neće planirati projekat, jer je to naš posao.

– Mi moramo da uradimo sve planove istraživanja a oni se samo usklađuju sa tim, što je veliki problem jer mi ne planiramo na dugi rok infrastrukturu. Bez toga, investicija ne može sama sebe da isplati, nego se prebaci na javni dug, koji ćemo plaćati godinama. Onda staju radovi zbog nezavršenih istražnih radova, kupovina zemljišta i slično. Mi nikako ne možemo da shvatimo da više nismo deo sveta, 30 godina zaostajemo iza građevinarstva koje je jako tehnički i tehnološki razvijeno u tom periodu. Mi sa svojim fantazijama i idejama da se sutra može uraditi sve što nekome padne na pamet, naročito nekome ko ne zna ništa o tome, dovodi da se stalno obećavaju projekti koji se nikad ne završe. Što je najgore, samo se napravi šteta, tvrdi Bušatlija.

On napominje da, ukoliko vlast planira da ukloni stari most pre početka izgradnje novog, što, „po našim šampionskim merama“ može da traje do pet godina, prekida se 80 odsto mogućnosti povezivanja dva dela grada. On zaključuje, a isto misle i ostali sagovornici, da i ovaj projekat „miriše“ na predizbornu kampanju, jer cela priča da se to može vrlo brzo i efikasno uraditi, govori ili se radi o neznanju ili je u političke svrhe.

I Đorđe Bobić je saglasan da se radi o političkoj marketinškoj priči i da od nje verovatno neće biti ništa.