Gutereš u šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK: Tenzije između Beograda i Prištine povećane, situacija na severu Kosova ostala krhka

Sednica Saveta bezbednosti UN o radu UNMIK zakazana je za 22. april, a Gutereš je u izveštaju koji se odnosi na period od 19. septembra 2023. do 15. marta 2024. godine naveo da je bilo napretka u primeni dogovora postignutih uz posredovanje EU, ali da su tenzije između Beograda i Prištine povećane i da je situacija na severu Kosova ostala krhka.

Gutereš je pozdravio napredak koji je postignut krajem 2023. godine u primeni dogovora postignutih pod pokroviteljstvom Evropske unije, uključujući primenu mape puta za energetiku iz 2022. godine i omogućavanje slobode kretanja vozila između Kosova i Srbije.

On je istakao da je kontinuirano konstruktivno angažovanje potrebno kako bi se osigurala stalna primena sporazuma, jer je to neophodno za sprečavanja novih tenzija i sukoba.

„Snažno osuđujem ozbiljan bezbednosni incident koji se dogodio 24. septembra 2023. u Banjskoj, koji je vodio tragičnom gubitku života i pozivam da se istraga kompletira i da se organizatori privedu pravdi bez odlaganja“, istakao je Gutereš u izveštaju, koji je objavljen na sajtu UN.

On je istakao da je zabrinut zbog primene novih regulativa o valuti i gotovinskim transakcijama koje su pogodile ekonomska i socijalna prava manjinskog stanovništva, posebno ranjivih grupa.

Gutereš je pozvao da se o tom pitanju hitno razgovara u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom Evropske unije i da se osigura da prava svih zajednica koje su pogođene poštuju i zaštite.

On je pozvao obe strane da reafirmišu svoju posvećenost briselskom dijalogu i da potpuno primene postojeće dogovore.

Gutereš je istakao važnost hitnog održavanja prevremenih lokalnih izbora u svim opštinama uz učešće kosovskih Srba kako bi se smirile tenzije i krenulo napred.

On je pozdravio primenu odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. o imovini manastira Visoki Dečani, što je korak napred u uspostavljanju poverenja između svih zajednica na Kosovu.

U izveštaju se ukazaju i da nema napretka u formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom uprkos diplomatskom pritisku.

Veliki deo izveštaja posvećen je događajima od 24. septembra u Banjskoj, o kojem se govori kao o „ozbiljnom bezbednosnom incidentu“.

Detaljno se opisuju dešavanja nakon tog događaja koji je prema navodima u izveštaju podigao tenzije između Beograda i Prištine, te da je Srbija pojačala vojno prisustvo na administrativnoj liniji, koje je potom povukla pod međunarodnim pritiskom.

Navodi se da je u njenu učestvovalo oko 30 naoružanih osoba, da je poginuo jedan policajac Kosova, da su sva ranjena i da je poginulo troje napada.

Navodi se da je kosovsko rukovodsto optužilo Srbiju za sistemsko podsticanje i sponozorisanje nasilja, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio bilo kakvo mešanje srpskih vlasti i tvrdio da je incident reakcija kosovskih Srba na prisustvo kosovske policije na severu.

Kako se dodaje, odgovornost za događaj preuzeo je Milan Radoičić kojeg su srpske vlasti 3. oktobra privele, ali su ga oslobodile narednog dana, a Viši sud u Beogradu je podneo krivičnu prijavu i naložio njegovo uslovno puštanje na slobodu do suđenja.

U izveštaju se ističe da su kosovske vlasti 3. oktobra izdale nalog za hapšenje Radoičića i još 21 osobe, te da je 30. oktobra 2023. i 16. februara ove godine dodato još 19 osoba, a da je 4. marta ove godine Interpol objavio crvenu poternicu za 29 osoba, dok je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić odbacio izručenje Radoičića.

Deo izveštaja govori o situaciji nakon odluke Centralne banke Kosova kojom je onemogućeno korišćenje dinara, te se ističe da je ona omela isplate penzija i plata zaposlenima u institucijama koje finansira Srbije i da utiče na mala i srednja preduzeća, kao i na zdravstvo, dečju zaštitu i obrazovanje.

Dodaje se i da ta uredba dodatno zaoštrava odnose Beograda i Prištine.

Govori se i o zabrani uvoza srpske robe, te se ističe da je to uticalo na socijalno-ekonomska prava stanovništva i privrede i da je 9. novembra direktor Kliničko-bolničkog centra u Severnoj Mitrovici apelovao da nemaju osnovna sredstva za rad.

U izveštaju se govori i o povratnicima posle rata 1999. godine i navodi da je sa Kosova proterano oko 200.000 Srba, a da se od 2000. vratilo oko 29.405 pripadnika nacionalnih manjina, od kojih 12.824 osobe srpske nacionalnosti.

Navodi se da su se u izveštajnom periodu vratile 84 osobe, od kojih šezdesetdvoje Srba, 13 Roma, sedam Egipćana i dvoje Aškalija.