Hoće li Haradinajevo obraćanje Ustavnom sudu izvesti Kosovo iz političke krize?

Od početka blokade Skupštine i neuspelog pokušaja izbora predsednika Skupštine, opozicioni poslanici najavljivali su mogućnost obraćanja Ustavnom sudu jer su konstantni prekidi sednica i tajno glasanje za predsednicu Skupštine, kako kažu, suprotni Ustavu.

U ponedeljak, 12. maja, Ramuš Haradinaj, predsednik opozicione Alijanse za budućnost Kosova objavio je da će zajedno sa DSK i DPK predati zahtev za ocenu ustavnosti načina glasanja i odlaganja sednica.

„Šteta od blokade konstituisanja skupštine nosi sa sobom ozbiljne političke i ekonomske posledice za nas kao zemlju i kao društvo. Smatramo da je promena načina glasanja na pola procesa, po diktatu Samoopredeljenja, teško kršenje Ustava. U ovakvoj bezizlaznoj situaciji, jedina nada nam je Ustavni sud. Zbog toga se danas naša poslanička grupa, uz podršku poslanika DSK i DPK, obratila sudu radi preciziranja ustavnih prekršaja u ovom procesu i pronalaska rešenja kako da izađemo iz ovog zastoja“, napisao je Haradinaj na svom Fejsbuk profilu.

Milenković: Cilj ABK nije razrešenje krize

Marko Milenković iz NVO Nova društvena inicijativa za Danas ističe da se, prema obraćanju opozicionih poslanika može zaključiti da oni najpre žele da ospore formiranje odbora za tajno glasanje, kao i druge odluke donete na prethodno održanim sednicama.

“Mislim da na ovaj način oni žele da stave dodatan pritisak na Samoopredeljenje i dodatno ih uzdrmaju, s obzirom da, iako pokušavaju da predstave drugačije, očigledno ne drže sve konce u svojim rukama i ne uspevaju da upravljaju adekvatno ovom situacijom”, pojašnjava naš sagovornik.

On podseća da je Ustavni sud u mnogo navrata pomenut kao jedina institucija kojoj bi se politički subjekti mogli obratiti, s obzirom na institucionalni vakuum.

“Međutim, u ovom obraćanju ABK ne vidim želju za razrešenjem krize, već za kao što sam napomenuo dodatan pritisak na Samoopredeljenje”, kaže Milenković.

Prema njegovim rečima, fokus ABK nije razrešenje trenutne situacije.

“Ukoliko bi to želeli, zahtev bi se trebao odnositi na zahtev za uputstva o mogućim narednim koracima od strane opozicije u ovakvoj blokadi, tj o potencijalnom rešenju iz opozicije za predsednika parlamenta, ili eventualno o mogućnostima za raspisivanje novih parlamentarih izbora”, objašnjava sagovornik Dansa.

On dodaje da u javnosti postoji i mišljenje da je ABK u opasnosti za prelazak cenzusa na narednim izborima, usled unutrašnjih neslaganja sa koalicionim partnerom – pokretom Nisma.

Hodža: Ružno je da se Ustavni sud pita za tehničke stvari

Urednik prištinske ATV Ljeart Hodža za Danas kaže da je teško opisati ovaj potez ABK.

“Malo je nezgodno i ružno, da se za stvari koje su toliko male i tehničke pita neka krovna institucija kao što je Ustavni sud”, kaže Hodža.

On dodaje da taj potez nema smisla jer bi se Ustavni sud morao baviti nekom odlukom.

“Znači ako je nešto odlučeno u pralamantu, ili ako je nesto stavljeno na dnevni red što krši Ustav republike, onda bi sud konstatovao da li je shodno Ustavu”, kaže naš sagovornik.

S obzirom na to da još nema nijedne odluke Skupštine, Hodža dodaje da nije jasno šta će razmatrati.

“Tako da, koliko god to zvučalo logično, kao korak ka deblokadi, sumnjam da išta moze da izađe iz toga. Sumnjam da sud može da prihvati predmet kao takav jer jednostavno nema čina, nema odluke koju bi oni razmotrili”, ističe sagovornik Danasa.

Ipak, on dodaje da je stanje “prilično očajno”, te da ljudi pokušavaju na gotovo svaki način da pobegnu od trenutne situacije.

“Ako to ustavni sud to razmotri, znaćemo da li je validna procedura glasanja, ali za sve druge odluke, očigledno je da Samoopredeljenje nema većinu. Jednostavno sumnjam da može doći do nečeg značajnijeg, do bilo kakvog pomaka”, zaključuje Hodža.