Inicijativa mladih za ljudska prava o ratnoj odšteti: Kurti nemoćan da izađe iz igre konkurentskog žrtveništva albanskog i srpskog nacionalizma

Umesto da promeni diskriminatorni sistem reparacija za civilne žrtve rata, dodaje, tako što bi svim podgrupama civilnih žrtava priznao ravnopravan status i proširio vremenski okvir do 31. decembra 2000. godine, vlada Kosova se drži užeg vremenskog okvira trajanja rata čime žrtve zločina protiv čovečnosti, osobito prisilnih nestanaka i ubistava od strane OVK, ostaju pravno nevidljive za kosovske institucije.

– Izjavom u kojoj je relativizovao prvostepenu presudu Specijalizovanih veća Kosova za ratni zločin u selu Zlaš protiv Saljiha Mustafe, Kurti pokazuje isti obrazac poricanja ratnih zločina kao što to često čine predstavnici vlasti u Srbiji, kada primera radi – ratni zločin u Račku predstavljaju kao “antiterorističku akciju” – smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, trećoj posebnoj sednici skupštine o Kosovu nedostaje suštinska tačka rasprave o tekstu evropskog okvira o normalizaciji odnosa.

– Ukoliko se u skupštinskoj raspravi danas ili u nekoj sledećoj, ne nađu teme poput rešavanja pitanja nestalih iz rata, zaustavljanje ksenofobične i rasističke retorike i diskriminacije prema Albancima onda je ovo još jedan produžetak statusa quo koji se odlaže za još jednu deceniju. Zato je sada trenutak se povede širi društveni dijalog o Kosovu kako ne bi ostali taoci kleptokratskog uređenja oba društva – zaključuje Marko Milosavljević.