foto FoNet/Zoran Mrđa„Na republičkom nivou očekujem pobedu liste “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” i to sa najmanje duplo boljim rezultatom od prve sledeće liste. Iako možda nije tako delovalo na početku, očekujem da će i u Beogradu ova koalicija ostvariti dobar rezultat. Ništa manje neizvestan rezultat očekujem i na drugim lokalnim izborima“, kaže u razgovoru za Danas Tatjana Macura, predsednica Udruženja Mame su zakon i kandidatkinja na listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.
Odakle vi na toj listi, kada ste svojevremeno bili žestoki protivnik naprednjaka u parlamentu. Šta vas je opredelilo da delite njihove vrednosti?
Kao iskusna izveštačica iz Skupštine, sigurna sam u to da se odlično sećate da čak ni tada dok sam vodila opozicioni poslanički klub nisam bila opozicija zdravom razumu, te da sam bez ikakve bojazni mogla da pohvalim ono što je vlast radila dobro ili kritikujem ono što sam mislila da nije bilo dovoljno dobro, uz obavezno predlaganje alternativnog rešenja.
Takav odnos u raspravi doveo je recimo do usvajanja veće izmene u okviru tzv. Zakona o nestalim bebama, na čemu su insistirali građani koji su mi se obratili za pomoć ili recimo do proširenja pozitivne liste lekova koji se koriste u terapiji za MS.
Izuzetno efikasna saradnja sa predsednicom Vlade nastavila se i nakon što sam napustila aktivnu politku i, kako ja volim da kažem, našla svoj mir u organizaciji “Mame su zakon”, pa smo u nekoliko veoma važnih momenata ostvarili plodonosnu saradnju u pogledu izmena raznih propisa koje se odnose na prava trudnica, porodilja, dece i porodica u Srbiji. To celokupno iskustvo mi je olakšalo donošenje odluke da se nađem na listi “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”.
SNS je svakako najveća politička organizacija u državi i najveći koalicioni partner. Toliko masovnu organizaciju ili koalicionu listu ne čine samo istomišljenici i ja sam sigurna u to da neću imati problem da razvijem dobru saradnju sa mnogima koji su na listi pored mene, a koji su jednako efikasni kao i gđa Brnabić i njen tim.
Da li to što ste na listi SNS znači da ćete postati i njihov član i šta je sa Strankom moderne Srbije, čiji ste kopredsednik bili?
Za sada ne razmišljam o učlanjenju u SNS, niti sam sa bilo kim o tome razgovarala. Da li će SNS evoluirati u neku drugu organizaciju, kao što je bilo reči pre nego što nam se dogodila nacionalna tragedija u maju, i kako će se to pitanje razvijati u budućnosti ne znam. Poslednje tri godine sam isključivo aktivna u organizaciji “Mame su zakon” i to vam je ujedno odgovor na drugo pitanje. Prijateljski kontakt sa članovima stare organizacije svakako imam i srećna sam zbog toga, jer se radi zaista o divnim ljudima.
Nije mi namenjeno ministarsko mesto
Kao razlog za to što ste na listi SNS navodite da ćete dobiti mogućnost da se više i bolje bavite pravima žena? Da li je za vas to namenjeno neko ministarsko mesto?
Ni meni, a ni bilo kome drugom, teško da je bilo šta “namenjeno”. Naše pozicije u budućnosti svakako zavise od izbornih rezultata. Ako opozicija pretpostavlja da će lista na kojoj sam osvojiti dovoljan broj mandata da sutra nesmetano formira vlast, onda to može značiti samo jedno – da zna da će ove izbore izgubiti.
Moj najiskreniji savet opoziciji je da ne ulaze u borbu sa gubitničkim mentalitetom. Pesimistički stav i nedostatak vere u sopstvene sposobnosti smanjuje motivaciju i spremnost glasača kojima se obraćaju. Pozitivniji i odlučniji mentalitet im samo može pomoći u postizanju boljih rezultata.
Žalite se na duple aršine kada su u pitanju razgovori sa neistomišljenicima. Mislite na razgovor Đilas – Vučić?
Ne, ne mislim samo na relaciju gospodin Đilas – predsednik Vučić, iako je to jedna od možda i najegzotičnijih relacija na srpskoj političkoj sceni poslednjih par godina, posebno ako se setimo susreta ova dva aktera koji se dogodio neposredno nakon izbora 2022. godine, a što deo opozicione javnosti još uvek ne može da oprosti, jer je taj čin doživljen kao odustajanje od ponavljanja izbora u Beogradu.
Osim ovog, medijski veoma ispraćenog dijaloga dva lidera, tu je i odnos prema onima koji su svoje znanje, veštine i druge kapacitete stavljali ili još uvek stavljaju na raspolaganje državi.
Uzmimo na primer prof. Obradovića, kandidata za gradonačelnika liste Srbija protiv nasilja. On je bio savetnik proruski orijentisanog ministra u Vladi Srbije, Nenada Popovića. Deo proevropske opozicije, ublažavajući posledice nakon tog saznanja, njegov angažman u Vladi Ane Brnabić pokušao je da predstavi kao “patriotski” čin, dok su istovremeno meni zamerali ili spočitavali jako dobre rezulte postignute u pregovorima, pa i samo najavu pokušaja da se učini još dobrog za građane naše države. Da ne bude zabune, meni taj njegov angažman nije sporan. Sporni su različiti pristupi istoj temi. Zatim, stalno pitanje saradnje sa aktuelnom vlašću.
Kao da smo zaboravili da je recimo jedan od nosilaca liste Srbija protiv nasilja do pre samo par godina bio koalicioni partner SNS-a u Trsteniku dok je vodio opštinu, tada kao član G17, odnosno URS-a. Kao da smo zaboravili da je potpredsedica SSP, u vreme dok je bila u LSV, bila je jedina narodna poslanica iz redova opozicije koja je tada, podržana glasovima SNS-a i njihovih koalicionih partnera, vodila Odbor za evropske integracije.
Zatim, ono što je aktuelno ovih dana – više stotina problematičnih potpisa liste Srbija protiv nasilja koji nisu izazvali gotovo nikakvu pažnju javnosti u odnosu na nekoliko problematičnih potpisa na drugim listama… Slučajno? Da ne dužim, poenta je jasna s obzirom da ovakvih nelogičnosti ima onoliko i deo opozicije greši kad insistira na puritanstvu, ako sama nije puritanstvu sklona.
Dugoročno gledano bojkot izbora bio je nepromišljen
Tvrdite da vas je bivša vlast, a sada opozicija, sabotirala. Na koji način i zašto to niste govorili javno?
Naravno da jesam govorila javno, kako nisam. Od prvih sabotaža, pa evo sve do danas. Čak sam i Vama neposredno davala izjave tim povodom. Elem, najznačajniji je indirektni, a boga mi i direktni uticaj na deo medija. Izjave onih koji su bili alternativa bivšoj vlasti, posebno ako nisu skloni pokoravanju, izvlače se iz konteksta, prepakuju, nekad i izmišljaju i to sve bez prilike da se demantuju.
Takvi “taktički” potezi ne akumuliraju novo poverenje prema ljudima iz bivše vlasti koji imaju previše putera na glavi, čija se imena recimo nalaze u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije na primer, ali zato odbijaju i ono malo zainteresovanih ljudi za politički život Srbije i vode ih u apstinenciju.
Kako posle takvih radnji očekujete od glasača da masovno izađu na birališta? Kako, ako ste im u prošlosti posvećeno slali poruke da alternativa ne postoji? Dugoročno gledano, to je bilo nepromišljeno.
U Srbiji se razvila i dobra praksa privatnih humanitarnih inicijativa
Dosta uspešno ste se bavili pravima žena i do sada, ali na koje probleme ste nailazili i šta vas je sputavalo?
Skraćivanje skupštinskih mandata jedan je od većih problema. Nekada na tome insistira vlast, a nekada, kao što je sada slučaj, na tome insistira opozicija. Skupština je recimo u julu usvojila izmene koje se odnose na bolji položaj porodilja preduzetnica i taman što su trudnice preduzetnice trebale doći na red raspisani su izbori… Političke volje očigledno ima, posebno kada pogledam iza sebe u sve do sada postignute rezultate, ali eto ta odlaganja su recimo nešto sa čim nikad ne znate na čemu ste. Nadam se svakako da ćemo uskoro i ovo pitanje rešiti.
Zalagali ste se da žene koje su na fleksibilnim ugovorima dobiju pravo na bolovanje, odmor i trudničko. Ti predlozi nisu još usvojeni?
Ministar za rad Nikola Selaković odgovorio je da će predlog “Mame su zakon”, koji je uključivao pravnu i finansijsku analizu, biti osnova za izmene spornih odredbi Zakona o radu koje su na nažalost na snazi još od 2005. ili 2006. godine. S obzirom da se radi o velikom, sistemskom, krovnom zakonu, naoružali smo se strpljenjem jer znamo da nismo jedini koji očekuju izemene u okviru ovog propisa. Ako bude sreće i ovaj skupštinski mandat potraje dovoljno dugo, mislim da možemo očekivati da se ove izmene usvoje i ispravi nepravda prema ovoj grupi žena. One će svakako ostati u fokusu mog daljeg angažmana.
Vaše udruženje se zove „Mame su zakon“, kako onda gledate na što jedan broj majki preko društveih mreža moli za pomoć, za lečenje bolesne dece, dok se na drugoj strani grade stadioni, na kojima nema ko da igra?
Budžet Srbije namenjen za lečenje retkih bolesti u odnosu na 2012. godinu kada su po prvi put izdvojena sredstva za tu namenu, uvećan je čak 55 puta. Da li može bolje? Uvek može bolje, naravno. Pored ovoga, pozitivne liste lekova koji se koriste u zahtevnim terapijama se šire, uveden je rani skrinig za SMA, u prvim mesecima sledeće godine počinje i uvoz leka koji se koristi u lečenju bulozne epidermolize, usvojeni su zahtevi NURDOR-a u pogledu prava na bolovanje roditelja bolesne dece i mnogo toga još.
Pomoć u ovakvim slučajevima ne mora dolaziti samo direktno od države, jer je odlika svakog državanog aparata i u teoriji i praksi da sporo reaguje i da retko prepoznaje pojedinačne ugrožene slučajeve.
U Srbiji se razvila i dobra praksa privatnih humanitarnih inicijativa u vidu organizacija koje pomažu u takvim situacijama. Dobro je da postoje ovakve organizacije jer one indiretkno podstiču empatiju i promovišu vrednosti altruizma, ali i jednu divnu odliku naših ljudi – spremnost da pomažu ugroženima u nesreći.
Kampanja je prljava , ali se ne razlikuje od prethodnih
Kažete da ne podržavate sve aktivnosti SNS, šta konkretno ne podržavate, a šta podržavate?
Ponekad se usled preoštrog delovanja pojedinaca ne vide neki dobri rezultati i ljudi ostaju praktično neobavešteni, ne znaju koje su to dobre mere uvedene i ne iskoriste ih. Dopada mi se to što su inkluzivni i što svakoga ko može da doprinese boljem životu građana žele da vide u svojim redovima.
Svojevremeno ste učestvovali u dijalogu opozicije i vlasti pod pokroviteljstvom EU za fer izbore. Smatrate li da su ovi izbori fer i pod istim uslovima?
Mislim da je ovo pitanje pre možda za predstavnike opozicije koji su svojevremeno zbog navodno nefer izbora odlučili da ih bojkotuju. S obzirom da svi oni danas učestvuju u izbornoj trci rekla bih da su izbori dovoljno fer da se na njima insistira, da se raspišu i evo sprovedu. Podsetiću Vas da je svako ko je tada zagovarao izlazak na izbore bivao prokazan od onih koji imaju uticaj na deo medija. Danas ne sumnjam da su svesni te svoje greške.
Kako ocenjujete dosadašnji tok kampanje i ne čini li vam se da je ona prljava i ko je najprljaviji igrač?
Prljava jeste, ali ne bih rekla da se nešto posebno razlikuje od prethodnih. Političarkama su sve kampanje jednako prljave, jer žene u kampanjama prolaze najgore. Moram da primetim i da smo u nekom neprirodnom zatišju poslednje dve nedelje. S obzirom da se obično najviše aktivnosti očekuje na kraju, neposredno pre izbornog dana, ovo je nekako čudno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
