foto FoNet Marko DragoslavićIskustvo u poslednjih 10 godina pokazuje da postoji tek mala baza građana i građanki koji su spremni da se otvoreno politički angažuju kada dođe do odbrane principa demokratije.
Ali, ono od čega će najviše zavisiti izlazak građana na eventualne proteste jeste pobeda. Ukoliko opozicija pobedi, tj. bude izgledno da je moguće formirati vlast u Beogradu bez SNS i SPS, to bi sigurno motivisalo proteste za odbranu izborne volje.
To kažu sagovornici Danasa koje smo pitali hoće li građani ovaj put braniti izborni rezultat ili pobedu opozicije u Beogradu ukoliko ih opozicione partije pozovu na proteste zbog izborne krađe i od čega zavisi da li će se građani odazvati.
Na prošlogodišnjim izborima, posle duge i teške izborne noći u kojoj se opozicija nije najbolje snašla, Ekološki ustanak i Skupština slobodne Srbije pozvali su građane da se sutradan okupe ispred RIK-a zbog izborne krađe i brojnih uočenih nepravilnosti.
Tu su bili i predstavnici tadašnjeg pokreta Ne davimo Beograd. Okupljanje građana nije potrajalo, a opoziciji je ostalo da se u izbornim komisijama bori za izborni rezultat i protiv izbornih manipulacija.
Sada je opozicija potpuno uverena u svoju pobedu u glavnom gradu, ali se javnosti šalju i poruke o tome da vlast manipulacijama namešta izbore i sprema izborne prevare i krađe.
Uz to, opozicija tvrdi i da će „pokriti“ sva biračka mesta svojim ljudima i sačuvati svaki glas, a vlast upravo taj argument koristi kako bi javnost uverila da je krađa izbora nemoguća s obzirom na broj opozicionih članova koji će biti u odborima.
Važno brzo saopštiti izborne rezultate
Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, za Danas kaže da ono od čega će najviše zavisiti izlazak građana na eventualne proteste jeste pobeda.
– Ukoliko opozicija pobedi na izborima, tj. bude izgledno da je moguće formirati vlast u Beogradu tako da SNS i SPS ostanu u opoziciji, to bi sigurno motivisalo proteste za odbranu izborne volje. Međutim, glasači opozicije bi morali da znaju da su pobedili. Za to je potrebno da opozicija bude dobro organizovana i da može brzo da saopšti rezultate, što prošle godine nije bio slučaj. Takođe je neophodno da članovi biračkih odbora, tj. kontrolori, iz opozicije na vreme alarmiraju javnost oko mogućeg prekrajanja izborne volje – objašnjava Ivković.
Prema njegovim rečima, što je eventualna krađa eksplicitnija i flagrantnija, to je verovatnije da se izazovu protesti.
– Takva je situacija bila 1996. godine kada su prepravljani zapisnici. Do sada SNS nije koristio takva sredstva, makar ne u Beogradu, odnosno za to nije bilo ozbiljnih dokaza – ukazuje on.
Njemu se čini da će SNS računati na nejedinstvo u opoziciji, građansku i nacionalnu, potencijalne preletače i na rasute glasove kako bi sačuvali vlast.
– Ukoliko se tako nešto desi, šanse za proteste su manje, odnosno manje su šanse da bi potencijalni protesti promenili situaciju jer izborna pravila ne bi eksplicitno bila prekršena – zaključuje Ivković.
Slično misli i Bojan Vranić, profesor Fakulteta političkih nauka.
Opozicija treba da preuzme odgovornost u kontroli izbornog rezultata
On za Danas kaže da stranke opozicije treba da preuzmu odgovornost kada je u pitanju kontrola izbornih rezultata, jer hipotetičke “šta bi bilo kad bi bilo” strategije nikada nisu dobro rešenje.
– Plan B za opoziciju treba da postoji, ali iskustvo u poslednjih 10 godina pokazuje da postoji tek mala baza građana i građanki koji su spremni da se otvoreno politički angažuju kada dođe do odbrane principa demokratije. Iako imamo primer protesta iz 1996. godine, s tom paralelom treba biti oprezan, jer su SPS i Slobodan Milošević tada izvršili masovnu izbornu prevaru. U sadašnjoj situaciji kada su opozicija i pozicija egal i svega nekoliko hiljada glasova odlučuje, vladajuće stranke se neće usuditi da naprave tako veliku prevaru, koja bi mogla da mobiliše onu polovinu birača koja nije glasala za njih – navodi on.
Osim domaćih posmatrača, izbore u Srbiji nadgledaće i kancelarija OEBS.
Kako je saopšteno, kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) otvorila misiju za posmatranje izbora u Srbiji.
Misiju predvodi ambasador Albert Jonson i čini je glavni tim od 11 međunarodnih stručnjaka sa sedištem u Beogradu, kao i 30 dugoročnih posmatrača koji će biti raspoređeni širom zemlje, počevši od 21. novembra. ODIHR će zatražiti angažovanje 250 kratkoročnih posmatrača, koji bi se pridružili misiji nekoliko dana pre dana izbora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
