Foto FoNet Aleksandar BardaPoslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović predložio je izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu.
Kako se navodi u obrazloženju, reč je o delu šire aktivnosti na unapređenju izbornih postupaka u Srbiji. Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA u razgovoru za N1 navodi da predloženim izmenama vlast želi da „pokaže da se nešto radi na unapređenju izbornih uslova“.
„Reč je očigledno o želji vlasti da predstavi da se nešto radi na izbornim uslovima, odnosno da dolazi do određenih unapređenja. Ovim konkretnim predlozima vlast adresira pet ODIHR preporuka, ali reč je o preporukama koje ne mogu da reše ključne probleme u izbornom procesu, niti mogu da budu tretirane samo zakonskim izmenama“, rekao je Pavle Dimitrijević za N1.
On dodaje da se paralelno pripremaju i izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koje bi uskoro trebalo da se nađu u skupštinskoj proceduri.
Govoreći o konkretnim predloženim izmenama koje su nazvane „Petrašinovićevi zakoni“, Dimitrijević izdvaja četiri najvažnije novine:
„Prva je mogućnost da birač potpisom podrži više izbornih lista, druga je da Ustavni sud dobija konkretan rok da odluči u upravnom sporu, zatim imamo obavezne obuke koje svi članovi biračkih odbora moraju da prođu, a koje organizuje RIK, kao i uvođenje dodatnih uslova za dobijanje statusa liste nacionalnih manjina“, naveo je on.
Organizacija CRTA je ove izmene zakona već ocenila kao kozmetičke, a na pitanje da li će predložene izmene zakona i Evropska unija posmatrati kao „kozmetičke“, Dimitrijević kaže:
„Na nama je da govorimo da su to kozmetičke promene, jer ne rešavaju ključne probleme u izbornom procesu a to su nekažnjivost za krivična dela tokom izbora, medijska neravnopravnost i zloupotreba funkcija određenih funkcionera. Ne čini se da postoji prava volja da se ti problemi reše. Da postoji, već bismo imali odgovore ko je tukao ljude u Boru, Mionici, Bajinoj Bašti, Kuli… Ponovo imamo zid ćutanja“, istakao je.
„Građani koji su pokazali veliko interesovanje da učestvuju treba da nauče pravila i procedure, kako bi mogli da budu članovi biračkih odbora ili deo posmatračkih misija. To je jedini smislen način da se ovoj vrsti neizvesnosti stane na kraj“, rekao je.
Na kraju upozorava da izostanak reakcije institucija dodatno ohrabruje zloupotrebe koje su i ranije beležene.
„Sve što smo videli ne ohrabruje. Ako se iste stvari ponavljaju, a niko ne reaguje, stvara se atmosfera da su takve grupe ohrabrene da idu dalje. Ostaje nam građanska hrabrost i spremnost da vršimo pritisak na institucije da rade svoj posao i da pozivamo na odgovornost, da se takvi slučajevi ne zaborave“, zaključio je Dimitrijević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
