Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKICPitanje je šta opozicija može da dobije i samim izlaskom na predstojeće izbore. Ako se drastično ne promene izborni uslovi, a za sada nema takvih indicija, da se krećemo ka demokratskijom i slobodnijom medijskom atmosferom, u kojoj će stranke moći da se predstave i dopru do glasača, nisam siguran šta stranke opozicije dobijaju i samim izlaskom na izbore – ocenjuje za Danas Dejan Bursać, istraživač saradnik u Institutu za političke studije.
On je za naš list komentarisao mogućnost bojkotovanja izbora i revolucionarnog opozicionog poduhvata, odnosno izvođenja opšte pobune naroda, kao alternative izlasku na birališta.
Prema rečima Bursaća, neka od opozicionih stranaka će možda preći cenzus i ući u parlament, ali generalno već sada, prema rezultatima pojedinih istraživanja, evidentno je da da će to uspeti jedna do dve liste.
U Beogradu, dodaje on, opet, nema neke velike šanse za pobedu, ali ništa od toga, smatra, neće drastično popraviti opštu situaciju.
– Izlazak na izbore pod takvim uslovima je, prema mom mišljenju, demotivišuće za birače, odnosno potencijalne glasače opozicije. Ne verujem da će izlaziti u nekom značajnijem broju. Zašto bi potencijalni glasač koji nije zagriženi opozicioni glasač izašao na izbore kad zna da opozicija nema šanse možda čak ni za prelazak cenzusa a kamoli za pobedu – kaže naš sagovornik.
izvor: N1
U svim režimima, navodi Bursać, koji liče na ovaj naš – a to je hibridni, u kojima vladajuće stranke primenjuju mnoge autoritarne i manipulativne prakse u okviru nominalno demokratskih institucija (Mađarska danas, do skoro Crna Gora i Severna Makedonija), vlast uvek pleše na tankoj liniji – da dozvoli dovoljno demokratske izbore da bi stranke izašle, glasači bili zadovoljni da iskažu svoje nezadovoljtsvo, a opet da sebi osigura pobedu.
– Kod nas vlast ima problem da postavi tu granicu, jer je po svojoj prirodi maksimalistička i želi maksimalnu pobedu, i onda često sabije opoziciju u kut, ugao. Nemamo ni medijski prostor za opoziciju, ni institucionalni, pa preostaje samo ulica za izražavanje nezadovoljstva – objašnjava naš sagovornik.
Dakle, napominje Bursać, kada zatvorite svaki izduvni ventil za nezadovoljstvo, ova priča o izlasku na ulice, ima smisla za opozicione stranke. Pitanje je, međutim, “da li opozicija u ovom momentu može da mobiliše dovoljan broj glasača da bi oni izašli na ulice i usprotivili se”.
– Kao što vidimo, većina glasača je ipak zadovoljna u ovom trenutku. Ekonomska situacija je manje više stabilna, zadovoljni su spoljno političkom situacijom, epidemija korona virusom je manje više pod kontrolom. U situaciji u kojoj bi došlo do nekog loma u budućnosti, ova prilika, kada nemate izduvni ventil za nakupljeno nezadovoljstvo će zaista biti problem za SNS. Ali, to je onda problem političke arene koju su oni stvorili, gde su političke institucije zatvorene i kojoj nema medijskog prostora za objektivno ispoljavanje nezadovoljstva – kaže Dejan Bursać.
Izlazak na ulice u ovakvoj situaciji jeste razuman korak, zaključuje sagovornik Danasa, ali ne može dati opoziciji značajan rezultat, dok ne dođe do većeg nagomilavanja nezadovoljstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
