Kako bivši radnik DB opisuje događaje pred 5. oktobar: Procenili smo da se režim menja i da se treba približiti Otporu 1foto: Jujtjub, Printskrin, dokumentarac Vremena "Konačni obračun"

Agenti Državne bezbednosti Srbije su imali uoči Petooktobarskog prevrata procenu da je režimu Slobodana Miloševića došao kraj i da se treba baviti time šta će biti posle, pri čemu su, dok je policija hapsila antirežimske „otporaše“, oni nastupali kao njihovi „spasioci“. Ovako otprilike glasi opis iz knjige „Služba 2“ Gorana Živaljevića.

Ovo je druga Živaljevićeva knjiga, nedavno objavljena u izdanju Lagune, na temu rada srpske tajne policije.

Goran Živaljević je bivši radnik Službe državne bezbednosti i Bezbednosno-informativne agencije, koji je u vreme atentata na Zorana Đinđića bio i zamenik načelnika BIA.

U knjizi „Služba 2“ je jedno posebno poglavlje posvećeno antimiloševićevskoj omladinskoj organizaciji „Otpor“ i njenom ključnom delovanju u događajima u leto i jesen 2000.

„Upravo tih godina u Srbiju stiže jedna nova organizacija sa političkom ambicijom, atipično velikim budžetom i dobro smišljenom programskom shemom. Napravile su je britanske službe i američki pukovnici – stigli smo već do perioda, kada je aktivnost ove dve velike službe bila potpuno sinhornizovana, a njeni lideri su prošli obuku u inostranstvu, uz obilatu finansijsku potporu koja se merila u milionima dolara“, navodi se u knjizi.

Prema Živaljevićevim navodima, održan je 2000. važan sastanak begoradskog rukovodstva Državne bezbednosti, na kome je glavna tema bila kako se boriti protiv Otpora.

Kako je knjiga pisana u stilu romana, i likovi su odgovarajuće  dramatizovani, pa je i glavni „junak“ i tog sastanka, a i većeg dela knjige operativac (kontraobaveštajac) koga je Živaljević nazvao Miloš.

Tvrdi se da je večernji radni skup održan u zgradi SIV-a 2 u Novom Beogradu.

Na tom sastanku se čula procena, da iz britanskih, američkih, nemačkih i ruskih analiza i podataka proizilazi da srpsko društvo i država „ove godine“ ulaze siugrno u „velike političke promene“ koje se ne mogu sprečiti.

Te da je od sada posao Službe „više nije odbrana nemogućeg već prilagođavanje novom vremenu“ i da je „imperativ i da mi imamo paket akcija u tom novom vremenu i u toj novoj Srbiji“.

„Naš posao u narednom periodu treba usmeriti na pravljenje prvo kontakata, pa potom i dirigovanih i pametno vođenih prijateljstava sa liderima Otpora. Naravno da tu treba koristiti i onu našu igricu, gde prvo napravimo problem, pa se onda javimo kao spasioci koji znaju kako taj problem treba da reše. Sa njima treba sedeti i razgovarati, na prvom mestu sa pozicija i rečnikom koji nemaju veze sa aktuelnom politikom“, glasni deo izglanja tog operativa Miloša, na pomenutom sastanku.

Dalje se prepričava kako su ti kontakti već napravljeni sa Otporašem koji je za potrebe dramatizacije u knjizi nazvan Ratko Jović.

Opisuje se kako su mu uručene poruke – kako služba mnogo zna o njemu, ali ga samo prijateljski upozorava da bude oprezniji – na koje je on reagovao pozitivno.

Zanimljivo je da je jedna od tih poruka zaista lična – navodno je tom Ratku Joviću stjuardesa na letu za Atinu uručila fotografiju na nakojoj pleše sa razrednom na maturu 1993.

Prema zaključku iz izlaganja, taj aktivista otpora Ratko Jović, poverovao je da su mu zaštitu u vrhu službe „obezbedili Britanci nekom svojom drugom obaveštajnom linijom…“.

Početkom oktobra 2000, navodno, prema Živaljevićevom pisanju, stigao je nalog da Jović bude uhapšen i da mu bude suđeno za terorizam i rušenje ustavnog poretka.

Umesto hapšenja, navodno, operativac Miloš mu je uputio poruku „promeni mesto boravka još večeras, ne koristi telefon, idi u stan svog ujaka i budi tamo dok ti se ne javim“.

Dva dana kasnije bio je 5. oktobar 2000. i Ratko Jović je „krajem tog vetrovitog dana ponosno i slobodno hodao ulicama uzavrelog Beograda“, piše Živaljević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.