Kako je izgledala izborna noć u Knjaževcu?

Tokom izbornog dana, i bez prevelike gužve na ulicama osetila se tenzija. Tablice drugih gradova, kafići po centru kao izborni štabovi SNS-a, crni prsluci, kačketi, dovoženje ljudi na glasačka mesta…

Svega toga je bilo, kako je dan odmicao, čini se, sve više.

Za mene je izborna noć počela na proslavi prvog rođendana prijateljevog sina u hotelu za koji je ceo Knjaževac znao da je ugostio veliki broj SNS- aktivista. Dolazeći do male sale, greškom sam prošao kroz veliku i na trenutak, iza stakla video petnaestak ljudi koji su završili ručak i uživaju u kafi i cigareti.

Siguran sam bio da to nije bilo slavlje na koje sam krenuo, a onda mi je sinulo da su to najverovatnije aktivisti SNS-a. Pomislio sam da popričam sa njima, da ih pitam odakle su, ali onda sam shvatio da im sigurno samo još ja falim tu.

Ko zna koje su tablice njihove i odakle su morali da se „dovuku“ da bi pomogli svojoj stranci da ostane na vlasti u Knjaževcu, kojem je bliža Sofija nego Beograd.

Zanimljiv kontrast tome napravljen je u selu Crni Vrh gde su na biračkom mestu, ovog puta na doručku, bili bugarski turisti koji su uživali u lepotama Stare planine odmah pored kutije za glasanje i paravana.

Sa slavlja sam izašao oko osam sati kako bih video šta se dešava nakon zatvaranja biračkih mesta. Tokom dana nije bilo većih incidenata, ali su, očekivano, viđeni ljudi koji su slikali listiće, koji su organizovano dovoženi na glasačka mesta i slično.

Uveče se to promenilo, po dolasku u štab liste „Knjaževac uz studente – čista lista“, osetila se panika nakon informacije da se aktivisti SNS-a polako grupišu po gradu i napuštaju štabove. Najupečatljivija informacija bila je da je i profesor Geografskog fakulteta Mikica Sibinović pretučen u jednom od knjaževačkih sela dok je branio studente koje su napali batinaši.

Najviše se razgovaralo o tome kako obezbediti sve studente koji su došli u Knjaževac da pomognu, kako garantovati da i oni neće biti napadnuti. Kandidati za odbornike su konstantno bili na telefonu kako bi se uverili da su svi na sigurnom.

Ipak, kako su stizali zapisnici sa podacima sa biračkih mesta, atmosfera se „milimetar po milimetar“ menjala. Iako je bilo očekivano da „Knjaževac uz studente – čista lista“ uz opozicionu listu „Promene“ pobedi na nekoliko biračkih mesta u gradu, dva-tri zapisnika pokazala su da se to desilo i u par sela.

Sa svakim novim zapisnikom, raspoloženje se popravljalo, a ceo taj osećaj stao je u jednu rečenicu koju je neko od aktivista dobacio sa vrata: „Ljudi, upravo je neko u Bučje otišo kod SNS-ovci doneo im džak kukuruz i reko „Ma evo vam vaš kukuruz““. Nisam siguran je l Bučje u pitanju, ali nije ni bitno.

Za sve to vreme dobar deo Knjaževčana okupio se na autobuskoj stanici u kojoj se sumnjalo da se nalaze SNS aktivnisti, ali se osećalo da neće ta situacija eskalirati. Zbog manjka osvetljenja u ulici i stanja u kom se nalazi autobuska stanica, cela scena jeste izgledala jezivo, ali se činilo da se građani nisu osećali uplašenim.

Školski drug mi je prišao i rekao „Evo zovu ispred opštine, izgleda nema ništa od ovoga“. Nakon kratke razmene i ubeđivanja da li i zašto „ima nečeg od ovog“, uputio sam se ka opštini.

Kako su se Knjaževčani okupili ispred opštine, tako su sad već „domaći“ automobili sa neknjaževačkim tablicama krenule su da prave kolonu kroz usku ulicu u kojoj su se okupili građani. Ipak, izvan kola nije se mogao videti nijedan SNS aktivista.

Bilo da ih nazovemo batinaši, SNS aktivisti ili bilo kako drugačije, nisu bili tu, dok Knjaževčani jesu.

Vremenom je malo postalo nejasno koliko će se sedeti ispred opštine, pa su ljudi krenuli polako da se razilaze. Ipak, to nije bilo zbog razočarenja.

Jedan mlađi Knjaževčanin rekao je „Dobro je, sad će Skupština da nam bude zanimljiva, napokon će neko da ih prati i će da znamo na šta troše pare“.

To je, izgleda najveći utisak izbornog dana u Knjaževcu. Uprkos „opsadi“ i celoj „mega-organizaciji“ SNS-a, Knjaževčani su pobedili barem utoliko što ih nije bilo briga za one koji su poslednjih nedelja neprestano pokušavali da ih ubede, ucene ili nešto treće, već su shvatili da, makar i bez vršenja vlasti, mogu da učine dosta za svoj grad.