Kakve su se vlasti smenjivale, država je dobra

Prvi srpski ustanak (1804-1813), iako je ugušen u krvi, smatra se najznačajnijim događajem novije srpske istorije. Odluka o podizanju ustanka doneta je na narodnom zboru u Orašcu, održanom na Sretenje 1804. godine. Turska vlast je posle Prvog ustanka bila „načeta“, a iz Drugog srpskog ustanka 1815, koji je vodio Miloš Obrenović, nastala je srpska nacionalna država.

– U našoj javnosti malo se govori o ključnom događaju u ovoj godini – 200. godišnjici podizanja Drugog srpskog ustanka, koji predstavlja pobedonosni završetak srpske revolucije iz 1804. godine – kaže za Danas istoričar Čedomir Antić.

Prema Antićevom mišljenju, ustavni i pravni sistem Srbije je danas, 180 godina posle donošenja prvog modernog srpskog ustava, u dobrom stanju, imajući u vidu „diskontinuitete, autoritarne režime i loš odnos velikih sila, pre svega SAD i Nemačke“. On smatra da je vladavina prava u Srbiji danas u mnogo čemu ugrožena.

– U ovom trenutku Srbija nema ozbiljne demokratske institucije. Suočena je sa zahtevima SAD i Nemačke za uspostavljanje vlasti jedne ličnosti i jedne populističke stranke. O tome govori odnos vlasti prema medijskim slobodama, uspostavljanju institucija, ponašanja ljudi na vlasti i njihovih porodica, što sve utiče na loše stanje demokratskih ustanova – objašnjava Antić.

Prvi moderni srpski ustav Narodna skupština u Kragujevcu izglasala je na Sretenje 1835. godine. Sretenjska skupština sazvana je zapravo zbog Miletine bune, kojoj su se priključili i članovi porodice kneza Miloša Obrenovića – supruga knjeginja Ljubica i brat Jevrem. Ustav je, po ugledu na liberalne ustave tog vremena, izradio knežev sekretar Dimitrije Davidović, ali bez konsultovanja Rusije kao sile zaštitnice i Turske kao sizerenskog dvora.

Iako je, prema oceni istoričara, bio „jedan od naprednijih akata tog vremena u Evropi“, Sretenjski ustav nije bio dugog veka. Posle nekoliko nedelja knez Miloš ga je ukinuo, koristeći protivljenje Habsburške monarhije i Ruskog carstva, koji su sumnjali da je Davidovićev dokument inspirisan Francuskom revolucijom. To je bio razlog konačnog razlaza kneza Miloša i vodećih narodnih starešina, koji su ubrzo dobili ime „ustavobranitelji“, jer su branili ukinuti Sretenjski ustav.

Davidovićevi Zabavnici u Narodnoj biblioteci

Beograd /// Povodom obeležavanja Sretenja i Dana državnosti Republike Srbije, juče je u Narodnoj biblioteci izveden koncert hora Ekvilibrijum sa delima srpskih kompozitora, pre svih Mokranjca. Istovremeno, u specijalnoj komori ispred centralne čitaonice NBS izloženo je nekoliko prvih brojeva Zabavnika koji je 1815. pokrenuo u Beču Dimitrije Davidović, tvorac prvog srpskog Ustava.

Interesantno, Davidović je ostao upamćen upravo po Ustavu, iako je pre pisanja ovog dokumenta bio predani kulturni poslenik koji je svojim pregnućima u velikoj meri zadužio celokupnu srpsku kulturu. Dve godine pre Sretenskog ustava izdao je prve Novine serbske, čime je tadašnje srpsko novinarstvo doživelo neku vrstu procvata, budući da do tada novinarstvo nije bilo zastupljeno u pravoj meri. Tadašnje prve srpske dnevne novine imale su kao uređivački imperativ kulturu i prosvetiteljstvo, a ne politiku. Kada je reč o Zabavniku, on prati liniju razvoja i značaja koji je Zaharije Orfelin započeo periodikom – Slavenoserbskim magazinom, koji je pokrenuo u 18. veku, ali koji je doživeo samo jedan broj. Prvi zabavnik nije imao stalne rubrike, ali potom su se ustalile kao pripovetke, zagonetke, eseji o srpstvu i identitetu, a svaki je sadržao i kalendar. Davidović je bio autor nekoliko tekstova, među ostalima i o identitetu Srba, a koji je objavljen u Godišnjaku 1821. godine

Poseban značaj Dimitrija Davidovića je u tome što je sve ove poduhvate izveo u gotovo nemogućim uslovima. Za Novine serbske uložio je dva svoja miraza, nemajući finansijsku podršku. Zabavnik u početku nije imao dovoljno pretplatnika, pa su mu pomogli tadašnji viđeniji ljudi, čak i knez Mihailo Obrenović sa 100 dukata. Davidović nikada nije bio zadovoljan postignutim i smatrao je da je pravi potporni stub kulture izdavaštvo i to o trošku izdavača, a ne pisca. A. V. M.

Susret zime i leta

– Sretenje Gospodnje je jedan od 12 glavnih hrišćanskih praznika u crkvenoj godini. Slavi se 40. dan po Božiću i njime se završava ciklus božićnih praznika. Posvećen je uspomeni i duhovnom sagledavanju događaja opisanom u drugoj glavi Jevanđelja po Luci – susretu mladog Hrista i starca Simeona u jerusalimskom hramu. Najpre je počeo da se slavi u Jerusalimu, krajem 4. veka. U Vizantiji je ustanovljen sredinom 6. veka u vreme vladavine cara Justinijana, a na hrišćanskom Zapadu vek kasnije. U srpskom narodu veruje se da se na Sretenje sreću zima i leto. Prema narodnom verovanju, na Sretenje medvedi se bude iz zimskog sna i, ako napolju vide svoju senku, vraćaju se u „zimovnik“, što je znak da će hladno vreme trajati još šest nedelja.

Besplatno u Narodni muzej

Povodom Dana državnosti posetioci će od 14. do 17. februara moći besplatno da posete objekte Narodnog muzeja u Beogradu. Iz ove ustanove saopšteno je da u centralnoj zgradi na Trgu republike posetioce očekuju izložbe Pita Mondrijana „Slučaj Kompozicije II, „Sava Sandić“ i „Kroz lica muzeja“, kao i postavka „I ovaj kamen zemlje Srbije“ u Galeriji fresaka, koja je nedavno otvorena povodom Dana državnost. Reč je o izložbi 38 dela sa predstavama pejzaža i veduta gradova i manastira Srbije, nastalih između 18. i 20. veka. Slobodan ulaz važi i za obnovljenu ambijentalnu celinu Muzeja Vuka i Dositeja.

Obeležavanje u SPC

U svim hramovima SPC praznik Sretenja Gospodnjeg obeležiće se svetim liturgijama. Prema nezvaničnim najavama, patrijarh srpski Irinej trebalo bi da služi svetu arhijerejsku liturgiju u crkvi Ružici na Kalemegdanu. Prazničnu liturgiju u Orašcu i parastos ustanicima u Marićevića jaruzi trebalo bi da služi episkop šumadijski Jovan.

Misa za domovinu – državnu zajednicu, koja se od 2012. služi u Beogradskoj nadbiskupiji, održaće se 17. februara u 18 sati, što će se poklopiti sa sedmom godišnjicom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Na misu u beogradskoj crkvi Krista Kralja pozvani su najviši državni zvanici Srbije, rečeno je Danasu u sedištu Nadbiskupije, gde kažu da ne znaju za „kosovsku godišnjicu“.

Poruka princa Aleksandra

„Na Sretenje slavimo slobodu i nezavisnost na prostoru u kome živimo, slavimo što je taj prostor država koju nastojimo da uređujemo po najvišim građanskim zakonima i u kojoj sve vreme unapređujemo demokratska načela, ljudska prava i poštovanje svih verskih opredeljenja i nacionalnosti. Sretenje doživljavamo kao dan kada obeležavamo prošlost, a pripremamo i slavimo budućnost Srbije“, poručio je juče povod Sretenja potomak vožda Karađorđa princ Aleksandar čestitajući građanima Dan državnosti Srbije.

Predsednik u Beogradu, premijer u Zagrebu

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, povodom Dana državnosti prepodne 15. februara položiće venac na Spomenik Neznanog junaka na Avali i otkriti spomen-obeležje „Oko sokolovo – na braniku otadžbine 1914-2014“ ispred Doma VS u Beogradu. Nikolić će u Predsedništvu Srbije istog dana dodeliti odlikovanja i prirediti svečani prijem. Premijer Aleksandar Vučić, kome je zapalo da na Dan državnosti bude na inauguraciji nove predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović, najavio je da će zajedno sa predsednikom i poslanikom SDSS u Saboru Miloradom Pupovcem prisustvovati liturgiji u pravoslavnoj crkvi u Zagrebu, gde će posetiti i sedište Mitropolije zagrebačko-ljubljanske i tamošnjeg mitropolita Porfirija (Perića).