Koliko bi Skupština Beograda u novom mandatu mogla da se promeni u odnosu na saziv iz 2018. godine?

Ukoliko ne dođe do novih izbora za ceo grad Beograd, vlast bi posle ponavljanja izbora na biračkim mestima za koja su utvrđene nepravilnosti, mogla da se konstituše na dva načina, u oba slučaja tesnom većinom.

Jedna je opcija da Srpska napredna stranka, koja prema trenutnim preliminarnim rezultatima pojedinačno ima najveći broj mandata, formira vlast tako što bi morala da traži koalicionog partnera – to bi mogla da bude već poznata i oprobana koalicija u Beogradu – između socijalista i naprednjaka.

I u ovom sazivu, kao i prethodnih godina, SNS i SPS mogu da formiraju zasebne odborničke grupe a da vlast obavljaju donošenjem koordinisanih odluka.

Ovoj koaliciji, s obzirom da, prema sadašnjim rezultatima, može tek tesnom većinom da formira vlast, mogli bi, a i radi potvrde legitimnosti njoj bi bilo u interesu, da se pridruže i pojedini odbornici sa drugih, manjih lista. Neki se već izjašnjavaju da će nastupati samostalno – kao što je budući odbornik sa liste koalicije NADA – Vuk Stanić, te je za očekivati da SNS agituje da joj se priključe upravo ovakvi pojedinci.

Stvaranje slične takve, šire koalicije, već se desilo u prethodnom sazivu Skupštine Beograda, kada je, doduše pred kraja mandata tadašnje vlasti SNS i SPS, ovoj koaliciji pristupila odbornička grupa SPAS – Aleksandra Šapića, čiji članovi su kolektivno pristupili SNS-u.

Sa druge strane stoji opcija da vlast formira šira koalicija dosadašnje opozicije – svih onih koji su prešli cenzus, a to su za sada „Ujedinjeni za pobedu Beograda“, koalicije Moramo, NADA, Patriotski blok i Zavetnici. I to mogu da učine jedino ako im se iznad cenzusa pridruži i lista „Ajmo ljudi“ Borisa Tadića, posle ponovljenog glasanja.

Ipak, čini se da su šanse za ovako nešto sve tanje, osim što je GIK usvojio odluku o ponavljanju glasanja na samo četiri biračka mesta za sada, što bi vrlo teško prebacilo Tadićevu listu preko cenzusa, upravo istupanja pojednih odbornika manjih stranaka opozicije iz ovakvog saveza, govore da većine neće biti.

Ukoliko odbornik koalicije NADA Vuk Stanić zaista bude nastupao samostalno, jer „ne može da glasa za kandidate koje podržavaju Đilas, Marinika, Jeremić“, kako je on naveo, većina je već okrnjena.

Ako bi opozicija – ostala u opoziciji, teško je zamisliti da će nastupati u nekoj široj koaliciji. U tom slučaju mnogo je verovatnije deljenje u nekoliko odborničkih grupa, kao što je to bio slučaj u prethodnom sazivu Skupštine Beograda.

Naime, na izborima 2018. godine nastupala je koalicija „Savez za Srbiju“, koju su činile mnoge od sadašnjih članica liste „Ujedinjeni za pobedu Beograda“. Tadašnji SZS je na beogradskim izborima dobio 26 mandata, identičan broj kao i na ovim izborima. Osim što su tada odbornici ove koalicije odlučili da bojkotuju rad Skupštine, sam SZS se raspao, te su se oni podelili u dve odborničke grupa.

Jednu su činili članovi Stranke slobode i pravde, Pokreta za preokret i sindikata Sloga, dok su drugu činili članovi Narodne stranke.

Nije nemoguće da se i u narednom sazivu Skupštine Beograda ponovi sličan scenario. Što zbog interesa stranaka da formiranjem više odborničkih grupa dobiju i više vremena za skupštinskom govornicom, što zbog ponovo poljuljanih odnosa između dva stožera.

Nesuglasice na liniji SSP i Narodna stranka – pre svega oko predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša, koji je odmah posle izbora napustio matičnu NS, ali i celokupnog odnosa prema izborima, mogle su se videti u komentarima pojedinih političara prethodnih dana.

Ovo bi moglo da se prelije i na gradski lokalni nivo, te odvoji narodnjake od ostatka koalicije, iako je i ranije saradnja ove dve stranke na gradskom nivou bila i više nego korektna.

Odborničke grupe u Skupštini grada Beograda moraju imati najmanje četiri odbornika što znači da bi ova koalicija mogla da se „rasturi“ u čak šest odborničkih grupa prema broju mandata, ili u tri odborničke grupe – prema broju stranaka koje su kandidovale odbornike. Narodna stranka, SSP i Demokratska stranka među sobom su u jednakoj razmeri podelile kvote za kandidovanje odbornika te bi svaka od njih mogla da ima svoju odborničku grupu.

Sa koalicijom „Moramo“ situacija je nešto jasnija jer su svi kandidati sa ove liste na beogradskom nivou članovi organizacije Ne davimo Beograd, te bi se očekivalo da oni formiraju jedinstvenu odborničku grupu.

Odborničke grupe bi mogla da ima i svaka od lista koje prelaze cenzus prema sadašnjim podacima – i koalicija NADA i Patriotski blok oko Dveri i Zavetnici – imaju četiri ili više odbornika. Ipak, ukoliko se Zavetnicima ili Dverima, koji imaju po četiri odbornika, dogodi sudbina koalicija NADA pa se jedan odbornik „odmetne“ oni neće imati uslov za sopstvenu odborničku grupu i moraće da se udruže ili se priklone nekoj od ostalih grupa.

SNS ne može sama da bira predsednika Skupštine i gradonačelnika

Zanimljivo je i da, ko god formirao vlast, samo su naprednjaci ti koji imaju kvorum da samostalno predlažu kandidata za predsednika Skupštine, jer za ovaj predlog je potrebna najmanje trećina ukupnog broja odbornika skupštine – od 37. Ipak, budući da je tradicionalno ovu funkciju do sada obavljao odbornik iz redova socijalista, a da je za izglasavanje predsednika Skupštine potrebna većina glasova od ukupnog broja odbornika, SNS ne bi mogao sam i da izglasa Predsednika Skupštine već bi morao da pribavi podršku još barem osam odbornika.

A predsednik Skupštine, osim za sam rad ovog organa, važna je figura jer je u njegovoj nadležnosti da predloži kandidata za gradonačelnika Beograda, koji se bira takođe većinom glasova od ukupnog broja odbornika.