"Kratko i jasno, Vučić nije Đinđić": Sagovornici Danasa o izjavi Čanka da Putinov režim hoće da ubije predsednika Srbije 1Vladimir Putin i Aleksandar Vučić, arhiva Foto: FoNet/Instagram predsednika Srbije

Izjava Nenada Čanka, lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine da režim Vladimira Putina, predsednika Rusije, želi da likvidira Aleksandra Vučića, poput premijera Zorana Đinđića, čak i da se Aleksandar Vučić, kako je rekao, ne okrene Zapadu, usled pritiska da uvede sankcije toj državi, zbog agresije Riusije na Ukrajinu, za sagovornike Danasa predstavlja pokušaj lidera naprednjaka da se na svaki način, pa i preko lidera LSV, izjednači sa ubijenim predsednikom Vlade Srbije I predstavi kao žrtva.

– Nemam običaj da verujem u teorije zavere te stoga apsolutno ne verujem da je neka “tajna” služba pa bilo to i FSB ubio premijera Srbije, Zorana Đnđića. Ta egomanija koja se baštini na Balkanu i ideja da smo baš mi centar sveta je generator gomile problema na ovim prostorima – kaže za Danas Goran Ješić, funkcioner Demokratske stranke.

Kako dodaje, jasno je ko i kako i za čiji interes je ubio premijera Srbije, kako je okončano i pravosudno završeno, a u čijem interesu je potpuno jasno, i kao što svi znamo a naročito Nenad Čanak – to nije Rusija.

– Stavljanje u bilo kom kontekstu Zorana Đinđića i Aleksandra Vučića u istu ravan je u najmanju ruku vrlo, vrlo nepristojno. Aleksandar Vučić je sve ono protiv čega se Zoran Đinđić borio ceo svoj život i politika koju je eksplicitno zastupao Vučić je izmedju ostalog streljala Đinđića. Sa druge strane,Vučiću stiže na naplatu glumatanje svetskog lidera, koketiranje sa “prijateljem” Vladimirom Putinom, a sa sa druge strane, egzistencijalna politika sa Evropskom unijom i CEFTOM. Došlo je vreme da se stvari moraju postaviti na svoje mesto. Zločince nazvati zločincima, agresore agresorom, ubice pravim imenom i postaviti se prema tome – smatra sagovornik Danasa.

"Kratko i jasno, Vučić nije Đinđić": Sagovornici Danasa o izjavi Čanka da Putinov režim hoće da ubije predsednika Srbije 2
Foto: N1

Prema njegovim rečima, najveći problem je u tome što “kada su u naše ime to radili po Balkanu to je mlađani Aleksandar Vučić zdušno podržavao”.

– Tako da čoveka čiji je politički otac ratni zločinac a on sam nosač gajbi piva i potrčko sa Pala nikada ne stavljate u kontekst Zorana Đinđiča. To Nenad Čanak jako dobro zna a zašto piše i govori van svog uverenja je pitanje za njega – zaključuje Goran Ješić.

Taj film smo već videli

Ne mislim da Čankova izjava treba da učini Vučića sličnim Đinđiću. Mišljenja je Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Kako kaže, taj film je već načinjen nebrojenim navodnim pripremama atentata na njega.

– Čanak prosto igra dupli pas sa predsednikom u cilju kupovine vremena i podilaženja biračkom telu koje je nesumnjivo proputinovski orijentisano što i nije čudno s obzirom na nemilosrdnu proputinuvsku kampanju kojoj smo godinama izloženi. Zanimljivo je da svojevremeno Evropi takva propaganda nije smetala sve dok nije bilo sukoba sa Rusijom i pristupa jeftinim energentima. Dakle, svako igra dogovorenu ulogu sa jednim jedinim ciljem – ostanak na vlasti vladajuće garniture i posledični nastavak sunovrata našeg društva. Većina naseda i cilj se ispunjava – smatra Radonjić.

Prema njegovom mišljenju, na prvom mestu jei ključna tema, koju skoro više niko ne pominje, pa i prihvata kao normalno stanje stvari čak i u opozicionim krugovima i u nezavisnim medijima permanentno kršenje Ustava od strane predsednika Srbije koji se svakodnevno bavi problemima koji nisu u njegovoj nadležnosti.

"Kratko i jasno, Vučić nije Đinđić": Sagovornici Danasa o izjavi Čanka da Putinov režim hoće da ubije predsednika Srbije 3
Foto: FoNet/Zoran Mrdja

– Da počnemo od sankcija Rusiji – sankcije su u nadležnosti Vlade i Skupštine Srbije. To svakodnevno kršenje Ustava podržavaju i evropski zvaničnici koji vide adresu predsednika kao jedinu adresu kojoj se treba obratiti. Dakle, evropski emisari drugim rečima učestvuju u svakodnevnom urušavanju Ustava naše zemlje što govori u prilog tome da se evropski put Srbije svodi na podržavanje njihovih političkih interesa a ne izgradnju demokratskog institucionalnog okruženja. U tome dakako učestvuju i građani Srbije koji njega vide kao jedinu validnu adresu za rešenje problema. Na primer, premijerka, ministar finansija i ministarka za rad i socijalna pitanja nisu imali pomaka u pregovorima sa radnicima Fijata dok predsednik nije mahnuo čarobnim štapićem. Dakle i spolja i iznutra se podržava diktarura sa oblandama demokratskih institucija koje su operativno nefunkcionalne. Tome treba dodati i ponavljanje izbora na jednom izbornom mestu u nedogled kako bi se sabotiralo formiranje Skupštine i Vlade, čime se ingerencije za geostrateška pitanja prenose na predsednika.
Druga tema koja je nestala iz javnog diskursa su „partija i bratija“ koje opozicija više i ne pominje iz njima poznatog razloga dok se pred našim očima odigrava igrokaz kojm bi trebalo da se suspenduju sudstvo i tužilaštvo i sakriju veze državnog vrha sa organizovanim kriminalom. Treća tema je katastrofa koju je Srbija preživela u naletu korone – kaže naš sagovornik.

Od kupovine respiratora iz crnih fondova, raspada zdravstvenog sistema, pomora lekara i ogromne smrtnosti – podseća on – po višku smrtnosti Srbija spada u sam svetski vrh.

– Tokom 2020. i 2021. u Srbiji je višak smrtnosti u odnosu na petogodišnji prosek pre izbijanja korone oko 55 000 ljudi. Kada se tome doda negativan prirodni priraštaj u te dve godina je Srbija izgubila oko 130 000 ljudi što je, čak i ne računajući masovni odliv stanovništva, prava demografska katastrofa. Četvrta tema je nedostatak odgovornosti za prošlogodišnji decembarski kolaps srpskog energetskog sistema čiji se troškovi mere u milijardama evra. Vlada koja je uspostavila upravljačku strukturu EPS kao i vd direktor su ostali netaknuti. Poruka je da su nekompetentnost i čerupanje javnih sredstava sasvim dozvoljena praksa. Štaviše bivši vd direktor je dobio upravljačku funkciju u opštini Obrenovac. Mislim da otuda ide izjava Borisa Dežulovića da ćemo se u budućnosti sećati Vućića sa setom jer je politička garnitura koju je on kreirao u ovih desetak godina takva, da pored njih predsednik izgleda razumno – zaključuje Radonjić.

Rusija operiše kroz bezbednosne strukture

Predsednik Aleksandar Vučić je sam sebe doveo u situaciju iz koje je jedini pravi izlaz EU bez obzira koliko na dugom štapu.

Kako kaže Sonja Biserko za naš list, Međutim, Vučić je poslednjih 10 godina sistematski favorizovao Rusiju i njeno “prijateljstvo” prema Srbiji, pa je sada je u situaciji da ne može napraviti izbor bez posledica.

– Osim toga, političke posledice sukoba između Nebojše Stefanovića i Dijane Hrkalović još su neizvesne. Umesto da se afera reši pred sudom ona se razvlači preko tabloida i jutjuba. Pitanje je koliko još dokaza imaju zapadne službe koje je Srbija i dobila od njih – kaže Biserko.
S jedne strane, napominje ona, Vučić strahuje od informacija o organizovanom kriminalu koje dolaze sa Zapada, a s druge čvrsto je vezan za Rusiju (ne samo zbog energenata) koja ima alternativu za njega i mogućnost njegove destabilizacije.

"Kratko i jasno, Vučić nije Đinđić": Sagovornici Danasa o izjavi Čanka da Putinov režim hoće da ubije predsednika Srbije 4
Sonja Biserko Foto: Medija centar

– Rusija operiše kroz bezbednosne strukture. Predsednik i dalje, i pored razočaravajućeg ishoda samita EU ne toliko za Srbiju koliko za Severnu Makedoniju, Kosovo i Albaniju, uporno stoji na stanovištu da je Srbija okrenuta evropskim integracijama. Međutim, očigledno je da Srbija još uvek ne poduzima neophodne reforme. Odugovlačenje sa imenovanjem nove vlade je pre svega u funkciji odlaganja uvodjenja sankcija Rusiji i čekanja na razvoj situacije u Ukrajini. U Srbiji prevladava mišljenje da Rusi pobedjuju i da će zapad (već ima nagoveštaja) pokušati da što pre izdejstvuje mirovni sporazum zbog štete koju i sami trpe. Kako god se okrene Ukrajina je žrtva – smatra naša sagovornica.

Prema njenim rečima, ostaje još uvek mogućnost (na koju bi zapad verovatno pristao) da Srbija uvede selektivne sankcije Rusiji i to u dogovru sa njom.

– Činjenica da je u Srbiji sada registrovano više stotina ruskih firmi (mnoge od njih rade za Putina) govori o tome da je Srbija neka vrst kanala za Rusiju prema zapadu. Zapadni Balkan je za Rusiju svakako prostor koji mogu veoma lako i brzo destabilizirati jer se radi o ionako fragilnim i nekonsolidovanim državama. Zato je Dodik njihov važan akter koji ionako nema drugog izlaza. Nažalost i Bugarska je tu slaba karika s obzirom na njenu politiku prema Severnoj Makedoniji iza koje sigurno stoje proruske snage. Imajući u vidu ovako zgusnutu situaciju razumljivo je da se umnožavaju različite špekulacije. Neke od njih sigurno odgovaraju i predsedniku – zaključuje Sonja Biserko.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.