Male šanse da Zagreb "smekša" do juna

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Prema rečima naših sagovornika, Srbija je uložila napor da obezbedi uslove za otvaranje tog poglavlja, koje se smatra jednim od ključnih na evropskom putu, ali „Zagreb trenutno koristi Srbiju kao žrtveno jagnje zbog nestabilne situacije na svom domaćem terenu“.

„U slučaju raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora postaće neizvesno i da li će Hrvatska dati saglasnost za otvaranje poglavlja 23 i u nekom bližem periodu, recimo, na jesen, jer je pokazivanje mišića Srbiji pogodno za izbornu kampanju. S druge strane, ako socijaldemokrate ponovo preuzmu vodeću ulogu u vlasti, moguće je da će se situacija u izvesnoj meri promeniti, budući da bi oni mogli da imaju više sluha za činjenicu da otvaranje poglavlja podržavaju i najuticajnije članice EU, uključujući Nemačku“, napominju izvori Danasa.

Kako su za naš list ranije kazali poznavaoci prilika u EU, mada ogromna većina članica tog dvadesetosmočlanog bloka smatra da Srbija zaslužuje da napravi naredni korak u evropskoj integraciji, fokus Brisela je trenutno na prevazilaženju migrantske krize. Istovremeno, oči mnogih u EU uprte su u predstojeći referendum u Britaniji, jer se strahuje od eventualnog „Bregzita“, pa Srbija nije „na radaru“ Unije.

Nemački Dojče vele naveo je, pozivajući se na interni dokument Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, da EK namerava da „blago modifikuje“ svoje zahteve prema Srbiji da bi Evropska komisija mogla da „blago modifikuje“ svoje zahteve prema Srbiji zbog hrvatske blokade. Prema saznanjima tog medijskog servisa, uprkos diplomatskim aktivnostima i u vezi sa prevazilaženjem problema hrvatske blokade „i dalje vlada status kvo“.

Ipak, Maja Kocijančić, portparolka Evropske komisije, za beogradske medije je navela da EK ne menja poziciju kada je reč o Srbiji i otvaranju pregovaračkih poglavlja. Kako je dodala, stav EK je poznat.

Dojče vele je takođe napisao da Holandija, koja do jula predsedava EU, želi da budu otvorena pregovaračka poglavlja 23 i 24, te da takav stav jasno podržava Nemačka.

„Uslovi za otvaranje poglavlja 23 su, prema našem viđenju, ispunjeni odgovarajućim akcionim planom. Stoga se zalažemo za podršku odgovarajućem izveštaju Evropske komisije“, navodi se u dokumentu u koji je Dojče vele imao uvid. Podseća se, istovremeno, na tri hrvatska zahteva: da Srbija ograniči nadležnost za ratne zločine na svoju teritoriju i državljane, da ispuni sve zahteve Haškog tribunala i da utvrdi mehanizam prema kojem bi predstavnicima hrvatskih manjina bilo zagarantovano mesto u skupštini. Od ta tri zahteva, Nemačka ima jedino razumevanja za uslov saradnje s Tribunalom, ukazuje Dojče vele.

Kovač o ulozi Hrvatske

Dubrovnik – Šef hrvatske diplomatije Miro Kovač kazao je kako Hrvatska želi da spoji zemlje EU sa zemljama koje to još nisu, uz konstataciju kako je potrebno bolje međusobno povezivanje zemalja članica Jadransko-jonske inicijative kojoj Hrvatska trenutno predsedava, prenose hrvatski mediji. On je takvu izjavu dao uoči početka godišnjeg foruma Strategije EU za Jadransku i Jonsku regiju (EUSAIR). EUSAIR obuhvata osam zemalja od kojih su četiri članice EU – Hrvatska, Grčka, Italija i Slovenija i četiri koje to žele da postanu – Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija.