Milan AntonijevicFoto: FoNet/ Božana Pavlica

Kako da znam kada je ekspoze sastavljan i ko ga je sastavljao, možda je vreme da se pojasni da taj ekspoze pišu naše institucije, svaka iz svog resora, da imate i sekretarijat koji se bavi javnim politikama, da se detalji kasnije dodaju ili izbacuju, kaže pravnik Milan Antonijević, u razgovoru za Danas, upitan kako mu je izgledao ekspoze Ane Brnabić, da li je njen ili Vučićev.

“Upravo u tim izbačenim ili dodatim delovima treba tražiti odgovore na pitanje kako će izgledati ova izvršna grana vlasti u narednom oročenom periodu, ali to nije bilo vaše pitanje. Kada pominjem izvršnu granu vlasti, dobro je da pomenemo i druge dve, zakonodavnu i sudsku. Treba i njih podržati da se dijalog zaista vrati u skupštinu i da se pravosuđe osnaži da bude nezavisno po najvišim standardima Saveta Evrope. No da se vratim na vaše pitanje, nadam se da ne očekujete da predsednik države, umesto kabineta predsednice Vlade piše tačno dvadeset i sedam strana teksta. No šta god da ne vidim u ekspozeu, a mislim da bi trebalo da bude prioritet nove Vlade, trudiću se da to na kraju postane prioritet, u interesu građana, što savetujem i vama, medijima”, poručuje naš sagovornik.

*Imamo li zaista premijerku ili samo autokratu za vladara?

– Izvinite, ovo je pitanje za uz pivo ispred dragstora, a ne za mene.

* Kako Vam izgledaju kadrovska rešenja za ministarstva? Pitanja koja se postavljaju su da li je vlada proruska ili prozapadna, uprkos htenju vlasti da se prepozna kao prosrpska?

– Novi resori i pojedina rešenja su mi zanimljiva. Mene više brine da se nekako mesecima bavite nagađanjem ko će biti ministar, a manje time šta bi zaista pojedini ministri mogli da promene i poboljšaju, što je suština svake Vlade, slagali se vi sa svim njenim politikama i prioritetima ili ne. Zaista nikada nisam funkcionisao po principu što gore, to bolje i čekao da se država u potpunosti uruši, da bi se nešto novo stvorilo. Da budem konkretniji i pomalo ličan, zato što sarađujem i pratim njihov rad, Tanja Miščevič, Jelena Begović i Dubravka Negre mogu doneti dobre ideje u Vladu i nadam se da će im svako dobronameran pomoći. Ono što je možda dobro je da vašim pitanjima toliko snizite očekivanja od nove Vlade, tako da joj ne bude teško da ta vaša očekivanja ostvare i lako prevaziđu. Složio bih se i sa američkim ambasadorom Hilom da je izbor Ivice Dačića na mesto ministra spoljnih poslova pozitivan korak.
Takođe, kako se često borim za slobodne medije, dobar je potez da se kultura razdvoji od informisanja, jer je informisanje prethodnih godina bilo u zapećku.

*U određenim momentima delovalo je kao da ćete biti ministar za EU integracije. Šta se dogodilo?

– To što ste me prvo vi iz Danasa, a potom i neki drugi mediji stavili na naslovne strane bez poziva u kome bi pitali da li je to istina, me ne čini ministrom ni u ovoj, ni u nekoj budućoj Vladi. Hvala vam na poverenju da bih dobro vodio evropske integracije Srbije.
Ujedno, više bih se na vašem mestu bavio time da Tanju Miščević niko nije pominjao u medijima, iako je to bilo odavno poznato onima koji raspolažu činjenicama.

*Da li su karte podeljene i definitivno niste u izvršnoj vlasti?

– U karte ne verujem, a još manje u tarot i predviđanja. Čim ste vi odlučili da me pozovete da dam intervju u Danasu, nisam u izvršnoj vlasti i neću sada ni biti, da ne brinete.

* Tanja Miščević je nova ministarka za EU integracije. Uprkos tome sto mnogi tvrde da je stručna, njena spremnost i pristanak da učestvuje u izvršnoj vlasti Aleksandra Vučića, takođe, mnogi ocenjuju kao skandalozno.

– Iste uvrede i reč „skandalozno“ sam viđao mesecima samo na tviteru i u polupijanim komentarima na vesti da ću biti ministar, ali to valjda ne utiče na bilo koga. Dajte prostora da neki ozbiljni ljudi napišu tekst da je imenovanje Tanje Miščević za ministarku zaduženu za evropsku integraciju, kako kažete, skandalozno, pa da polemišemo.

*Da li je Vučić autokrata i diktator?

– Jedno isključuje drugo, tako da je bolje da preformulišete pitanje i da date bar neku opciju gde neko ko je pravnik i ko još od sredine devedesetih i Miloševića realno sagledava stvarnost, može dati odgovor.

Razočaraću vas, svet, pa ni Srbija nije tako crno-bela. Ne moramo se svi duboko podeliti, stavljati jedni druge u fioke, iz kojih neki ljudi nikada ne izađu. Tačnije, neki se ni ne trude da iz tih fioka izađu, a ovde i sada dajem podstrek, apelujem na snagu i volju da iz svojih udobnih fioka izađu.

*Verujete li da su ovi izbori na osnovu kojih imamo aktuelnu političku situaciju bili regularni i da li odražavaju realnu ili medijski nametnutu sliku stvarnosti građanima Srbije?

– Govorio sam o svim izazovima koje Srbija ima sa izborima, a sećate se da smo sve stavili i pod reflektor 2019. na Fakultetu političkih nauka. Tada smo za stolom za koji su prvi put nakon više godina seli svi iz vlasti i opozicije govorili o problemima koje imamo sa medijima, funkcionerskim kampanjama, pritiscima na birače i svim značajnim pitanjima za slobodne i fer izbore.
Po pitanju regularnosti, verujem CRTI, OEBS-u, CESID-u i drugima koji su posmatrali izbore, govorili o uočenim nepravilnostima i daju sve od sebe da izborni uslovi budu unapređeni. Za to imaju i podršku velikog broja građana, naročito onih koji vrednuju sebe i svoj glas.

*Verujete li zaista da se Vučić okreće EU i ostavlja iza leđa Rusiju?

– Oklevanje nije dobro za ovako turbulentne periode, o tome često govorim i pišem i to zameram.

*Glasali biste za tu politiku?

– Glasam za jasnu politiku koja Srbiju pomera unapred, koja je modernizuje i priprema za evropsko tržište. Ako pitate da li bih glasao za politiku Srbije koja se u potpunosti okreće ka EU, kao u ovom trenutku najboljem sistemu zaštite svakog pojedinca, znate i sami da bih. Okretanje leđa Rusiji nije nešto što mene zanima niti volim te termine „zapad“ „istok“, jer nas i ti termini polarizuju i stavljaju u fioke u kojima zaista ne želim da živim. Podele su zdrave za svako društvo, ali ne pristajem na to da se taj rov podela previše produbi i udalji nas od realnih pitanja koja su značajna za naše društvo. Na kraju, žao mi je što je tako velika zemlja i kultura, kakva je Rusija, u ovom trenutku, od 2000. ponovo zarobljena i u rukama nekoga ko je zajedno sa svojim okruženjem u osvajačkom pohodu. Kada se to promeni, ako dođe demokratija u Rusiju, vrlo rado bih se i njoj okrenuo, a to možete čuti i u razgovoru sa mladim Rusima koji su došli u Srbiju, bežeći od rata koji Rusija vodi na teritoriji Ukrajine. Uspeli ste vašim pitanjima da me izvadite iz moje fioke preterane diplomatičnosti, što i nije tako loše.

*Kako vidite 1. novembar i situaciju na Kosovu? Bez onoga kako mislite da bi trebalo da bude, nego predviđanje na osnovu činjenica o tome sta će biti?

– Verujem u razum i moć naših partnera iz SAD i EU da se ova odluka Prištine odloži na duži period koji bi dao malo prostora da svi koji su naklonjeni kompromisnom rešenju i istinskom dijalogu dođu do vazduha. Tenzije i u avgustu i u septembru, pa evo sada i uoči 1. novembra najviše osećaju Srbi na Kosovu, o njima treba razmišljati svaki put kada se ovako zaoštri retorika.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.