Milan Stamatović za Danas: Imaćemo uslove za koaliciju sa SNS, „veliki opozicionari“ iz SzS su nas s podsmehom tretirali kao „provincijalce“

On kaže da će zahtevati da sedišta nekih državnih institucija i centralnih organa uprave se izmeste van Beograda u unutrašnjost Srbije, odnosno pogranične i periferne delove, i to već tokom trajanja narednog saziva Skupštine.

Obrazlažući zašto su uopšte ušli u takve pregovore, Stamatović je ranije kao jedan od razloga naveo to što, kako kaže, SNS mašinerija može da ih pobedi na lokalnim izborima u Čajetini tako što bi prebacili birače iz drugih opština u ovu. Tom prilikom ocenio je da takav postupak kao legitiman, što je izazvalo kritike dela opozicione javnosti. Stamatović kaže da je promena prebivališta pre izbora, a time i dobijanje biračkog prava za glasanje na lokalnim izborima po zakonu legalno i legitimno.

“Takve akcije mogu da preduzmu sve stranke, ne samo vladajuće, tim pre što će lokalni izbori u Čajetini i drugim opštinama i gradovima u kojima Zdrava Srbija već ima odbornike, uslediti krajem proleća, a tada neće biti parlamentarnih izbora, što znači da se privremene „migracije“ glasača iz jedne u drugu opštinu ne mogu isključiti”, navodi naš sagovornik. Napominje da je rekao da to može da se desi, ali ne i da će se desiti.

Mediji su podsetili i na Stamatovićeve ranije izjave o predsedniku Vučiću, iz vremena kada je bio i deo opozicione grupacije “Savez za Srbiju”. Vučića je, između ostalog, optuživao tada i za “izdaju Kosova”, nazivao ga “bivšim ratnim huškačem”, a kritikovao je i Vučićevu radikalsku “sto za jednoga”, kao i zbog kršenja Ustava. Pričao je i o predsednikovom bratu Andreju Vučiću, za kog je tvrdio da se mešao u kadrovska pitanja na Zlatiboru.

Upitan šta je njegovu stranku u politici Aleksandra Vučića i naprednjaka motivisalo da se odluče na pregovore, s obzirom i na skorašnje kritike o politici prema migrantima koje su se čule i Zdrave Srbije, Stamatović odgovara da smatradđ da stranke mogu imati različite ideologije i politike, alui da ne sme biti “sitnog politikanstva” kada je u pitanju “nacionalni interes i opstanak srpskog naroda i države Srbije”.

“Razumeli smo da je ideja formiranja narodnog pokreta zasnovana upravo na tome i da tu ne sme biti kompromisa – Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije, vojna neutralnost, očuvanje dejtonske Republike Srpske u BiH, neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i stvarna decentralizacija i ravnomeran regionalni razvoj na teritoriji cele Srbije. Da li će i kada taj pokret zaista i biti formiran, ne znam”, odgovara Stamatović.

Nakon objavljivanja vesti da se u pregovore s vlašću ušlo, mediji su preneli da ih je napustio kraljevački odbor, a predsednik Zdrave Srbije kaže da je u pitanju kragujevački, te da je istina da je u stranci bilo onih koji na takvu ideju nisu blagonaklono gledali, ali da toga ima u svakoj stranci. Uz napomenu da nikakav kaolicioni sporazum još nisu potpisali, on kaže da u stranci postoji jedinstvo kada su u pitanju strateška pitanja za koje se Zdrava Srbija zalaže, iako se, kaže, ne moraju slagati oko pitanja vezanih za stranački život.

“To su, izgleda, prepoznali i članovi opštinskog odbora Srpske narodne partije u Novoj Varoši i pre neki dan kolektivno pristupili Zdravoj Srbiji. Evo, Zdravoj Srbiji su upravo pristupili prof. dr Dragan Dankuc, upravnik jedne od poliklinika Kliničkog centra Vojvodine, kao i donedavni načelnik Regrutnog centra za Vojvodinu pri Ministarstvu odbrane pukovnik Miodrag Nadlački…”, otkriva predsednik ZS.

Na prošlim izborima ova je stranka izašla u koaliciji “Suverenisti” zajedno sa Dosta je bilo Saše Radulovića i Pokretom “Živim za Srbiju” Jovane Stojković, koji se kasnije utopio u Stamatovićevu partiju. Ova stranka je i jedan od osnivača opozicionog “Saveza za Srbiju” 2018. godine, koji je okupljao širok spektar partija od Stranke slobode i pravde do Dveri. Stranka se pasivizirala unutar „Saveza“, a konačno su istupili iz SzS onda kada su, urpkos odluci o bojkotu ostatka opozicije, formirali predizbornu koaliciju sa SPAS-om, bivšom strankom Aleksandra Šapića, koja se ubrzo raspala.

Na pitanje da li su vodili razgovore sa nekim iz opozicije, možda sa prošlim koalicionim parnterima poput DJB, kaže da niko nije kontaktirao, čak ni stranke koje „makar na papiru, dele s njima stavove o državnim i nacionalnim pitanjima“.

„Niko nas drugi ni iz opozicije ni iz vlasti nije kontaktirao, čak ni stranke koje, makar na papiru, dele s nama stavove o državnim i nacionalnim pitanjima, kao i nužnosti decentralizacije i ravnomernog regionalnog ekonomskog razvoja“, kaže Stamatović.

Dodaje da ih to nije iznenadilo jer su na Zdravu Srbiju, kako tvrdi, i tokom perioda SzS gledali s podsmehom i potcenjivanjem.

„To me nije iznenadilo, jer se dobro sećam kako su nas s podsmehom i potcenjivanjem, kao manje vredne „provincijalce“, tretirali tzv. „veliki opozicionari“ iz Beograda, kada smo, pre četiri godine, bili u Savezu za promene“, priseća se Stamatović.

Vanredni parlamentarni, beogradski, lokalni i pokrajinski izbori najavljeni su za 17. decembar. Predsednik Vučić je ranije najavio formiranje Narodnog pokreta za državu, a njegovo osnivanje više puta je odlagano, te je neizvesno hoće li do toga doći do izbora, odnosno da li će biti samo u formi izborne koalicije.