Foto: Nikola MladenovićNavršio se prvi vek otkako se ostrvo Vido, koje se vekovima zvalo „Ostrvo zmija“, pominje kao „Ostrvo smrti“, zato što je poslednje konačište za 7.747 srpskih vojnika, dečaka- regruta umrlih od iscrpljenosti, dizenterije, tifusa, zapaljenja pluća, glad, izjavio je danas predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Duše ovih naših junaka i mučenika otišle su u svoju Srbiju zajedno sa slobodom, osvojenom za nas, za našu decu, za decu njihove dece, rekao je Nikolić na Vidu, u obraćanju povodom obeležavanja iskrcavanja srpske vojske na jonska ostrva Krf i Vido.
Nepun kilometar dalje, podsetio je on, u gradu i na ostrvu Krf, 1916. godine smestila se cela srpska država, kraljevina Srbija: Narodna skupština, mitropolija, opštinske uprave, škole, poreska uprava, štamparija… i umorni i izmučeni stari kralj Petar Karađorđević, koji je sa svojom vojskom išao od Beograda do Krfa.
Od januara 1916. na Vido dovode i donose na hiljade iscrpljenih vojnika. Više od 6.000 neće preživeti, podsetio je Nikolić.
Verujemo da Solunski front 1915. godine nije mogao da spasi srpsku vojsku, iako su u Nišu saveznike čekali slavoluci okićeni cvećem i nada naroda da će evropske vojske stići. Verujemo da bi nam pomogli da su mogli i da bi sprečili da Austrijanci, Mađari, Nemci, Bugari pregaze Srbiju, naveo je on.
Verovali smo u sebe i naterali saveznike da nam dozvole da probijemo Solunski front 1918. godine, čime je slomljena kičma silama Osovine i okončan do tada najveći rat u istoriji ljudske civilizacije, rekao je NIkolić.
Nikada nećemo da zaboravimo da su zajedno sa Srbima, na tom frontu ginuli vojnici iz Francuske, Rusije, Engleske, Irske, Škotske, Grčke, vojska Esad Paše, Kanade, Italije, poručio je on.
Prema njegovim rečima, na Solunskom frontu poginulo je oko 21.000 srpskih vojnika, oko 23.000 francuskih vojnika, oko 3.000 britanskih vojnika, oko 1.500 grčkih vojnika i oko 3.500 italijanskih vojnika.
Po ličnoj naredbi cara Nikolaja u Solun je na, kako su ga oni zvali, Makedonski ili Zaboravljeni front, stiglo 10.000 ruskih vojnika, najboljih pripadnika moskovskog vojnog okruga. Mada su se svi otimali za njih, oni su se, po svojoj volji, borili u sastavu srpske vojske.
Poginulo je oko 4.300 ruskih vojnika, podsetio je Nikolić i dodao:“Sve njih Srbija nikada neće zaboraviti“.
Nama su pričali, a mi pričamo našoj deci, oni svojoj a oni njihovoj, o stradanju, patnji, žrtvi srpske mladosti, o plavoj grobnici, o tome kako je skupa reč sloboda, istakao je on.
Jeste kratak jedan ljudski vek da se iznova ponavlja reč „hvala“, ali dok postoji moj narod i dok postoji Srbija, trajaće i zahvalnost savezničkim medicinskim misijama koje su ovde vidale rane Srbima i našu nesreću učinile manjom, ne žaleći se i ne žaleći sebe.
Zanavek hvala i narodu Krfa, potomcima nesebičnih domaćina naših predaka, rekao je Nikolić.
On je naglasio da je bratstvo grčkog i srpskog naroda, skovano tada za večnost, zauvek je utkano u naše biće, kao deo stradalne i junačke istorije Srbije zauvek.
Neka im je slava i hvala i neka su im laki prijateljska grčka zemlja i grčko more, rekao je Nikolić.
On je na Vidu položio venac na spomen-kosturnicu u čast srpskim vojnicima.
Pomen je služio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, a venac je položio i predsednikm opštine Krf Kostas Nikolozas.
Srpsku delegaciju na Vidu i Krfu, predvođenu Nikolićem čine ministri Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević i Ivan Tasovac.
Nikoluzos:Odnosi i dalje jaki
Čitav vek nakon što su hiljade srpskih vojnika i civila došli na Krf u Prvom svetskom ratu, naši odnosi ostaju jaki i vremenom postaju još jači, izjavio je danas gradonačelnik tog grčkog ostrva Kostas Nikoluzos, na obeležavanju iskrcavanja srpske vojske na ostrva Krf i Vido.
U teškim vremenima, kada je srpski narod bio izložen iskušenjima, Krfljani su stali uz njega na svaki mogući način i ostrvo, kome su istorijski događaji moralno i kulturno nametnuli ulogu „ostrva spasa“, je dve godine bilo nezvanična prestonica Srbije, rekao je on i podsetio da je oko 10.000 ljudi iz Srbije ostalo tu zauvek.
Srpske izbeglice su pridobile simpatiju i poverenje Krfljana i uspostavili su sa njima srdačne prijateljske odnose koji su nastavljeni devedesetih godina prošlog veka kada su Krfljani slali humanitarnu pomoć i sa ostalim Grcima organizovali masovne demonstracije protiv američke intervencije, rekao je on.
Na ovom svetom prostoru sećanja, odajemo čast onima koji su izgubili život za vreme boravka srpske vojske na Krfu i upućujemo snažnu poruku solidarnosti i humanizma celom svetu, rekao je Nikoluzos.
Prema njegovim rečima, u trenutku kada Grčka prolazi kroz težak period, prisustvo predstavnika Srbije „daje nam snagu, jer ste se i vi nadmetali sa istorijom i izašli kao pobednici“.
Gradonačelnik je naglasio da je izbegličko pitanje ozbiljan problem za Evropu i, kako je dodao, „mi treba da se vratimo u našu istoriju i da učimo jer je zaštita i garancija prava izbeglica naša dužnost koja proizilazi iz neotuđivih vrednosti čovećanstva“.
Evropa ne može da diže zidove i sa ovog mesta, koji istorijski označava humanizam i saradnju među narodima, šaljemo celom svetu pouzdanu poruku da će solidarnost među narodima učiniti svet boljim i da će pobediti svaki oblik smrti, poručio je Nikoluzos.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
