Novi fitilji na balkanskom buretu baruta?

Diplomatskom ofanzivom nemačka vlada već nekoliko sedmica nastoji da spreči širenje uticaja ruskog napadačkog rata na Balkan, piše Kelniše rundšau. U tekstu pod naslovom „Užurbana diplomatija“ list prenosi da je nemačka ministarka odbrane Kristine Lambreht, nakon susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pozvala Beograd na promenu kursa kada je reč o sporu sa Kosovom, kao i na odlučniju saradnju sa EU: „U razgovoru je bilo jasno da su mir, sloboda i teritorijalni integritet zajedničke vrednosti“, piše nemački list. „Ona (Lambreht) je pozdravila to što je Srbija jasno osudila ruski napadački rat u Ukrajini.“

Pred Srbijom su teške odluke, piše Kelniše rundšau, i ovako opisuje odvojene razgovore Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu: „Njih dvojica su predstavnici jednog nerešenog, trajnog konflikta koji se u izvesnoj meri dešava u dvorištu Evropske unije. (…) Sukob tinja i u nekom trenutku bi mogao ponovo da bukne. Šolc je u Berlinu istakao da je napredak u vezi s tim pitanjem od ’velike važnosti’ za članstvo u EU, kojem obe zemlje teže“, piše nemački list.

U Berlinu i Briselu raste zabrinutost

Povodom posete nemačke ministarke odbrane Kristine Lambreht Beogradu, Prištini i Sarajevu list Frankfurter algemajne cajtung donosi tekst pod naslovom „Visokofrekventa diplomatija na Balkanu“. U tekstu se najpre podseća na ratove u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, a zatim postavlja i pitanje: „Da li je sve to gotovo ili Rusija sada postavlja nove fitilje na balkansko bure baruta? U Berlinu i Briselu raste zabrinutost.“

Nemački list piše da se u Sarajevu napetosti vidno povećavaju, da Republika Srpska preti da će napustiti BiH, kao i da već dve godine nema državnog budžeta. Situacija je, ocenjuje se, toliko napeta, da je mirovna misija EUFOR Altea sredinom februara aktivirala svoje vojne rezerve i poslala više naoružanih jedinica u BiH.

Frankfurter algemajne cajtung ocenjuje da je ruski uticaj u Bosni i Hercegovini i dalje jak preko Republike Srpske, sa većinski srpskim stanovništvom, kao i zbog prava glasa koje ta zemlja ima u Savetu bezbednosti.

Kada je reč o Srbiji, list prenosi da se ta zemlja nije priključila sankcijama protiv Rusije, ali da jeste u Ujedinjenim nacijama podržala rezoluciju kojom se osuđuje napad na Ukrajinu. Podseća se i da su, nakon početka rata, u Beogradu održane proruske demonstracije, kao i da je predsednik Vučić prethodnih godina intenzivno negovao veze s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

„Srbija istovremeno teži priključenju EU i moglo bi se reći da je vreme da se odluči“, piše frankfurtski list, ali ujedno dodaje da u međunarodnoj zajednici ocenjuju kako je Vučićev interes da se Republika Srpska otcepi – mali.

Tokom posete Beogradu, nemačka ministarka Lambreht je na putu od aerodroma do centra grada prošla pored mosta na kome je crnim slovima ispisano „Kosovo je Srbija“ i ta poruka ne zaobilazi nikoga ko je u zvaničnoj poseti Beogradu, piše Frankfurter algemajne cajtung: „Ta parola nije uklonjena, kao što nije uklonjen ni mural ratnom zločincu Ratku Mladiću, masovnom ubici iz Srebrenice“, zaključuje nemački list.