Novinar FAZ Mihael Martens: Kako srpska državna statistika demantuje srpsku legendu o egzodusu Srba sa Kosova?

Odluka o Centralen banke Kosova o ukidanju platnog prometa dinarom podstakla je novu rundu izjava o egzodusu srpskog stanovništva, a Vučić je čak govorio i o genocidu.

Drugačije podatke o egzodusu Srba sa Kosova izneo je Mihael Martens, novinar nemačkog Frankfurter algemajne cajtunga na svom profilu na društvenoj mreži Iks.

“Reč „egzodus“ je, osim reči „genocid“, omiljeni izraz srpske vlade, srpskih slobodnih nacionalista i nekih srpskih medija za opisivanje navodne po život opasne situacije Srba na Kosovu, naveo je on i najavio tekst u FAZ-u.

The fictional Serbian exodus from Kosovo – how Serbian state statistics disprove a Serbian legend. A thread. pic.twitter.com/K97GXoxHN4

— Michael Martens (@Andric1961) February 7, 2024

Martens u nizu na Iksu objašnjava da je s obzirom na te izjave vlasti u Srbiji, iznenađujuće da je na Kosovu i ostalo Srba.

“Ali da li je to istina? Na Balkanu je teško doći do činjenica i brojki. Uvek neverovatna Evropska inicijativa za stabilnost ESI, obavio je istraživanje, a rezultati su izvanredni. Da unapred zaključim: ESI bi mogao da dokaže da je srpska tvrdnja o „egzodusu srpskog naroda sa Kosova“ mit – pokazuje zvanična statistika srpske države”, navodi on.

Kako kaže, broj Srba na Kosovu zaista godinama kontinuirano opada – ali tako, i to sličnim, a ponekad i bržim tempom, opada i broj Srba u Srbiji.

“Dakle, oni koji govore o egzodusu Srba sa Kosova treba da govore i o srpskom egzodusu iz Srbije”, konstatuje Martens.

On dalje piše da je iz Beograda teško dobiti zvanične, pouzdane podatke o srpskoj manjini na Kosovu, ali da je ESI je sakupio druge javno dostupne vladine brojke koje omogućavaju da se izvuku zaključci o veličini srpskog stanovništva.

“ESI je prikupio podatke iz državnog zdravstvenog osiguranja Srbije, upisima u srpske škole, primaocima penzija i natalitetu u bolnicama. Ako uporedite ove brojke za Kosovo sa odgovarajućim brojevima za Srbiju, ne ostaje mnogo od tvrdnje o „egzodusu“”, ukazuje on.

Take health insurance: In 2017, there were around 109,000 insured Serbs in Kosovo. Six years later, there were 107,000. So -2.4%. For Serbia, the minus was 2.9% over the same period. Where did the exodus occur?

— Michael Martens (@Andric1961) February 7, 2024

Navodi i primere, zdravstveno osiguranje: U 2017. godini na Kosovu je bilo oko 109.000 osiguranika Srba. Šest godina kasnije, bilo ih je 107.000. Dakle -2,4 odsto. Za Srbiju je minus u istom periodu iznosio 2,9 odsto.

“Gde je došlo do egzodusa?”, pita nemački novinar.

Dodaje i da su izbori za ove podatke Fond zdravstva Republike Srbije, „Broj osiguranika zaključno sa 31.decembrom 2017.“, 2019; „Pregled broja osiguranikapo filijalama ključno sa 30. septembra 2023.“ i 12. oktobra 2023.”

Or in Croatia:https://t.co/HaLoftjHFs

— Michael Martens (@Andric1961) February 7, 2024

“Slična slika proizilazi i iz podataka Republičkog zavoda za statistiku o broju učenika u osnovnim školama. Ovde je pad na Kosovu zaista ogroman – ali teško da se razlikuje od onog u Srbiji. Hajde da pogledamo brojke: U 2004. godini, prema srpskim podacima, nešto manje od 14.500 učenika pohađalo je srpske osnovne škole na Kosovu. Jednu generaciju kasnije, 2021. godine, registrovano je tek nešto više od 10.700. Ovo je ogroman minus od više od – 25 procenata. U Srbiji su, međutim, brojke jedva da su bolje: prema istim zvaničnim vladinim podacima, brojke u Srbiji su smanjene za 23 odsto. Dakle, gde je došlo do egzodusa?”, pita on.

Navodi da su izvori za ove podatke Zavod za statistiku Srbije: „Opštine u Srbiji 2005 – redovne osnovne i srednje škole, 2003/2004, kraj školske godine“, mart 2006; „Osnovno obrazovanje – kraj školske godine, 2020/2021., broj učenika u redovnim školama”, kao i podaci Zavoda za statistiku Srbije: „Broj učenika na početku školske godine po polu i razredima“, 2023; KosSev onlajn: U srpskim sredinama na Kosovu imamo preko 15.000 (…), 2. jun 2021; Politika, „U školskim klupama na Kosmetu 15.000 đaka“.

Drugi pokazatelj odnosi se na penzionere, navodi Martens.

“Ovde je pad na Kosovu (-6,3 odsto) zaista znatno veći nego u Srbiji (-2,6 odsto). Međutim, ovaj jaz ništa ne govori o razlozima koji stoje iza pada. Najvažniji poslodavac kosovskim Srbima je (srpska) država. Činjenica da se Srbi iseljavaju sa Kosova nakon penzionisanja nije novi događaj. „Egzodusa penzionera“ sa Kosova već decenijama”, zaključuje on.

A izvori za ove podatke su mu Penzioni fond Republike Srbije, „Statistički mesečni bilten KSII/2012“, 01/2013; „Statistički mesečni bilten KSII/2020”, 02/2021; „Statistički mesečni bilten KSII/2021”, 02/2022; „Statistički mesečni bilten KSII/2022”, 02/2023; „Statistički mesečni bilten VII/2023.

A kada je reč o natalitet, Martens navodi da je poslednjih godina zabeležen mali porast broja rođenih na Kosovu.

“U ostalim godinama, broj je ostao manje-više konstantan. U 2020. godini u pretežno srpskim sredinama i enklavama rođeno je 919 beba, više nego 2019. U 2022. registrovano je 911 rođenih. Izvori se odnose na bolničke podatke: RTV, „U srpskim sredinama na KiM u 2020. više beba nego 2019.“, 23. decembar 2020; N1, „U srpskim sredinama na Kosovu rođeno skoro 100 beba više“, 19.12.2022”, piše novinar FAZ.

On zaključuje:“Drugim rečima: demografski razvoj srpske manjine na Kosovu odgovara opštim negativnim trendovima širom jugoistočne Evrope van velikih gradova. Tvrdnje o konkretnom „srpskom egzodusu“ sa Kosova su neosnovana propaganda. Zaista postoji egzodus. Ali ne pravi razliku između etničkih grupa. To se dešava svuda. Na primer u Srbiji, Kosovu ili Hrvatskoj ili Bugarskoj. Međutim, tvrdnja o „egzodusu“ koji pogađa samo srpsko stanovništvo na Kosovu je bajka iz Beograda – kao takva razotkrivena statistikama same srpske države. Više, naravno, preko FAZ-a”.