Foto: EPA-EFE/JULIEN WARNANDUkoliko bi Savet Evrope prihvatio predlog Evropskog parlamenta i složio se da se zemljama u pristupnim pregovorima da rok da do 2030. završe pregovore o članstvu, to bi bila revolucija u politici proširenja. Međutim, poučen prethodnim iskustvom ne verujem da će podržati preporuku EP o oročavanju pregovora do kraja ove decenije, kaže za Danas Strahinja Subotić, iz Centra za evropske politike.
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je danas u Briselu Preporuku u vezi s novom strategijom EU za proširenje u kojoj se ističe da je jačanje politike proširenja najsnažnije oruđe EU i da bi pristupne pregovore u tom procesu trebalo završiti do kraja tekuće decenije.
Osim toga, u dokumentu o kojem će se u novembru izjasniti poslanici EP na plenarnoj sednici, navodi se da bi pristupni pregovori sa Srbijom trebalo da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama vezanim za EU, objavljeno je na sajtu EP.
Komentarišući oročavanje pregovora Subotić navodi da odbor EP zagovara opciju davanja jasnih rokova za pristipanje državama kandidatima i napominju da se za početak postavi rok do kraja ove decenije, dakle 2030.
– To je vrsta osveženja odnosno novine kada se gleda politika proširenja imajući u vodu da EU nije bila skona davanju datuma iako su pojedine države članice, Slovenija ili Mađarska, insistirale da je to nephodno, pa je Junker govorio o 2025. a sada EP o 2030 – podseća on.
Prema njegovim rečima, to je pozitivn iskorak i u skladu sa preporukama organizacija civilnog društva. Kako dodaje, u velikom proširenju 2004. i kasnije 2007. te zemlje su imale jasan rok i mogle su da usmere svu svoju snagu, kapacite i energiju da ga ostvare.
– To bi bio podsticaj za ubrzavanje refeformi, ali države članice odlučuju jednoglasno u Savetu i ne verujem, poučen prethodnom praksom da će podržati tu 2030. Ako se to dogodi to bi bilo revolucionarno za politiku proširenja da se svi slože da nam daju preliminarni datum – kaže naš sagovornik.
On ističe da EP insistira na faznom pristupanju, što je u skladu sa onim što CEP zagovara a to je da se postepeo integrušu balkanske države tokom pristupnog procesa i da imaju benefite poput bliže inegracije i veće institucionalne i ekonom saradnje već tokom pristupnog procesa.
Kada je reč o stavu Odbora o napretku pregovora samo kada Srbija usvoji sankcije Rusiji, naš sagovornik kaže da je EP sve glasniji u kritici Srbije, odnosno našeg spoljnopolitičkog delovanja tj nedelovanja kada je u pitanju naš odnos prema Rusiju.
– Oni su najglasnija EU institucija u tom pogledu. Videli smo da se u jednom trenutku razmatralo da se preporuči zamrzavanje pregovora sa Srbijom, međutim kompromisno rešenje je bilo da se pošalje poruka da pregovori napreduju samo ako se uskladimo sa sankcijama, kao i to da treba da se uzme u razmatranje mogućnost oduzimanje fondova. Mi de fakto stojimo u mestu. Izveštaj EK nam na skali od jedan do pet daje ocenu 3, 03. Ta ocena bila je i prethodnih godina. To je stagniranje. Vidimo da ne otvaramo klastere, iako imamo klaster tri spreman, i ne zatvaramo poglavlja. Suštinski mi već stojimo i nije razlog samo spoljna politika, za koju je EK prvi put utvrdila da postoji nazadovanje, već i zbog nedostatka reformi u oblasti vladavine prava – objašanjava Subotić.
Prema njegovim rečima, EP je letos u svom izveštaju naveo da treba da se razmotri razmatranje zamrzavanja fondova kao krajnje opcije.
On ukazuje na to da EP nije institucija koja može da zamrzne i oduzme fondove nego Savet EU koji jednoglasno odlučuje.
– To se neće desiti. Ali, u nekom budućem scenariju, ukoliko zamislimo da Srbija otvoreno podrži Rusiju i to se može dogoditi. Srbija neće to uraditi. Već smo je osudili u UN i zato je zamrzavanje fondova više opomena nego realna opcija – zaključuje Subotić.
Podsetimo, krajem septembra pojavila se vest da će Evropski parlament tražiti od Evropske unije da obustavi pristupne pregovore sa Srbijom dokle god Srbija ne uvede sankcije Rusiji. To je pisalo u nacrtu izveštaja o novoj strategiji EU u procesu proširenja, a u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.
Međutim, najveće grupacije u Evropskom parlamentu dogovorile su kompromisni amandman na Nacrt izveštaja o strategiji proširenja kojim ublažava ova formulacija o prekidu pregovora, te je danas usvojen telst u kojem se napredak u pregovorima vezuje za uvođenje sankcija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
