Šta Srbija može da očekuje u odnosima sa Francuskom nakon novog predsedničkog mandata koji je osvojio Emanuel Makron? 1foto EPA-EFE/YOAN VALAT

S obzirom da je u jučerašnjem drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj pobedu odneo Emanuel Makron, aktuelni lider te zemlje, ne treba očekivati generalnu promenu politike Pariza prema Beogradu, odnosno akcenat će i dalje biti na ekonomskoj saradnji i zalaganju protiv stranih uticaja u Srbiji, pri čemu se u prvom redu misli na Rusiju i Kinu, koji su strateški upereni protiv interesa Evropske unije, smatraju politički analitičari koje je kontaktirao Danas.

Iako je nakon prvog izbornog kruga razlika između prvoplasiranog Makrona i drugoplasirane Marin Lepen, čelnice krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje bila svega nekoliko procenata u korist osnivača centrističke stranke Republika u pokretu, pobedu je na kraju ipak odneo aktuelni predsednik Francuske.

Makron je osvojio 58,55 odsto glasova u drugom krugu, dok je Marin Lepen dobila podršku 41,45 odsto birača, što je veća prednost od očekivane. Razlog za to treba tražiti u činjenici da su skoro svi predsednički kandidati koji se nisu plasirali u drugu krug svoju podršku, svako na svoj način, javno dali Makronu.

Posebno važna podrška je bila ona koju je Makronu pružio kandidat levičarskog pokreta Nepotčinjena Francuska Žan-Lik Melanšon, inače trećeplasirani u prvom krugu sa 20,2 odsto osvojenih glasova. On je svojim pristalicama poručio da u drugom krugu „ne daju nijedan glas“ liderki Nacionalnog okupljanja, stranke koja iako je ublažila politiku iz perioda dok ju je vodio njen otac Žan- Mari Le pen i dalje izražava antimigrantske i antiislamske stavove i privlači najviše glasača ekstremne desnice.

Iz taktičkih razloga, odnosno sprečavanja njenog dolaska na vlast, na glas protiv Marin Lepen pozvao je i sekretar Komunističke partije Francuske Fabijen Rasel, takođe kandidat u prvom krugu dok je kandidatkinja Socijalističke partije Francuske Ana Hidalgo pozvala birače na podršku Makronu. Na taj način svaki treći glasač levice je u drugom krugu podržao Makrona, što se smatra predsudnim za njegovu pobedu nad Marin Lepen.

Makron je imao i podršku kandidata zelenih Janika Židoa i kandidatkinje republikanaca Valeri Pires. Marinu Lepen su pred drugi krug pak podržali kandidati krajnje desnice Erik Zemur i Nikol Dipon – Enjan.

Da je kojim slučajem na izborima za predsednika Francuske pobedila Marin Lepen, a s obzirom na njeno protivljenje postojanju NATO, težnji za radikalnom reformom Evropske unije, koja je u biti evroskeptična i želji za bližom saradnjom Pariza i Moskve, bez obzira na podršku Ukrajini nakon ruske vojne intervencije, sasvim je jasno da bi se politika te zemlje prilično promenila u odnosu na sadašnju. S obzirom da je novi predsednik ujedno i dosadašnji neke velike promene u odnosu Francuske prema Srbiji stručna javnost ne očekuje.

Dugogodišnja dopisnica iz Pariza Ana Otašević za Danas kaže da će prva prilika da se vidi da li će se u odnosima Francuske prema našem regionu nešto menjati biti junski samit Evropske unije, kojom trenutko predsedava Francuska,  i zemalja Zapadnog Balkana.

– Videćemo šta će se desiti ali valja naglasiti da na takvim skupovima i uopšte u diplomatiji ne dolazi do nekih naglih radikalnih rezova. Treba očekivati da će tako biti i ovog puta. Što se tiče Srbije Makron će sasvim sigurno nastaviti da insistira na ekonomskoj saradnji i razvoju francuskih investicija u Srbiji. Takođe, držaće se i pozicija o štetnim stranim uticajima koji mogu da destabilizuju region i suštinski su protiv politike za koju se zalaže Evropska unija – objašnjava naša sagovornica.

Iako Francuska u potpunosti podržava usaglašene stavove Evropske unije o odnosima prema  Rusiji i Kini Ana Otašević ne očekuje da će zvanični Pariz biti taj koji će insistirati da Srbija bezrezervno sledi tu agendu.

– Makron ni dosad nije insistirao na tim stvarima i uglavnom je bio fokusiran na unutrašnja zbivanja u Francuskoj kao i na reformu institucija Evropske unije za koju se zalaže. Tako da ne treba očekivati da se to sada promeni. Francuska nije država u EU koja vrši pritiske zarad tog cilja. Tu ulogu ima Nemačka, i upravo je to zemlja koja od svojih partnera traži u potpunosti usaglašenu spoljnu politiku sa onom koju vodi Evropska unija – naglašava Ana Otašević.

Direktor istraživanja ISAC Fonda Igor Novaković takođe smatra da će Makron i u svom novom mandatu u odnosima sa Srbijom nastaviti da insistira na stvarima na koje je Francuska imala fokus i dosad ali dodaje da se mogu očekivati i novi momenti.

-Konkretno govoreći moglo bi da se desi da Francuska zauzme znatno angažovaniju poziciju kada je reč o dijalogu između Beograda i Prištine. Takve tendencije je Francuska pokazala tokom pregovora 2019. godine i može se očekivati da će to sada biti nastavljeno i čak i intenzivirano. U proteklom periodu Makron je zastupao politiku da se evrointegracije ne mogu odvijati bez prethodne reforme unutar institucija Evropske unije. Mnogi su smatrali da je takav stav zauzet upravo zbog unatrašnjih političkih razloga u Francuskoj kao i zbog izbornog procesa. Vreme će pokazati da li će se ti Makronovi stavovi nastaviti ili promeniti nakon završetka izbora – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, proboj Marin Lepen u drugi krug i značajan broj osvojenih glasova  neće dovesti do rasta popularnosti krajnje desničarskih grupacija u Srbiji koje traže inspiraciju u izbornim rezultatima Nacionalnog okupljanja.

-Potpuno je različita situacija u Francuskoj i Srbiji. Marin Lepen je u dva navrata ulazila u drugi krug predsedničkih izbora, a pre nje je  u drugom krugu bio i njen otac. Krajnja desnica u Srbiji pak nema takvo uporište u biračkom telu da bi mogla da dosegne rezultat koji postiže Marin Lepen. Takođe, dobar deo glasova krajnje desno orijentisanih birača u Srbiji dobija vladajuća Srpska napredna stranka, te je to još jedan od razloga zbog čega ekstremna desnica ne može da profitira od izbornog nastupa Marin Lepen – zaključuje naš sagovornik.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.