Okidač za „nezavisnost“

– Sedamnaesti mart je tužan datum, kada se sećamo žrtava pogroma i kada pokušavamo da sagledamo šta smo sve uradili, ali i šta smo propustili da učinimo na rasvetljavanju ovog događaja i saniranju posledica. Činjenica je da nismo uspeli da međunarodnu zajednicu privolimo da do kraja spovede istragu i otkrije ko je idejni tvorac tog organizovanog nasilja nad kosovskim Srbima – izjavio je za Danas Oliver Ivanović, državni sekretar Ministarstva za KiM.

Ivanović kaže da, osim što istraga o organizatorima martovskog pogroma nije do kraja sprovedena, ni sve posledice nisu otklonjene. S izuzetkom malog broja Srba koji su se vratili u Svinjare, Plemetinu, Obilić, Prizren i Đakovicu, većina od 4.012 tada prinudno raseljenih Srba sa KiM nije se vratila u svoje domove.

Nebojša Bradić, ministar kulture Srbije, izjavio je da su do sada od 35 uništenih obnovljena 22 manastirska kompleksa, uključujući crkve, manastirske konake, Bogosloviju i episkopski dvor u Prizrenu. Bradić upozorava da, od jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo falsifikuje srpsko kulturno nasleđe kako bi stvorilo sopstveni identitet.

Obnova u martovskom pogromu uništenih crkava i manastira pokazala se kao pogubna po slogu u SPC. Neslaganje za KiM nadležnog episkopa raško-prizrenskog Artemija s potpisivanjem Memoranduma o obnovi između SPC i kosovskih institucija, preko kojih Savet Evrope od 2005. daje novac, pre nešto više od mesec dana završilo se uvođenjem mera prinudne uprave u Eparhiju raško-prizrensku (ERP). U proteklih šest godina, u martovskom pogromu porušene crkve i manastire na KiM obnavljali su ERP, Savet Evrope u skladu sa spornim Memorandumom, a interesovanje da se uključe u obnovu pokazali su i Unesko i Ruska Federacija. Obnova po Memorandumu SPC, kako je objašnjeno Danasu, u potpunoj je koordinaciji s Ministarstvom kulture Srbije i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika.

U martovskom pogromu 2004. ubijeno je osam Srba i 19 Albanaca, koji su stradali u sukobu s međunarodnim policijskim i vojnim snagama. Povređeno je 954 Srba, Albanaca i pripadnika Misije UN na Kosovu. Uništeno je 800 srpskih kuća i 35 crkava i manastira SPC. Prema podacima Kosovske policijske službe, čiji su se pripadnici našli pod sumnjom da su učestvovali u nasilju, zbog učešća u martovskom pogromu 2004. prekršajno i krivično je kažnjeno 266 osoba, dok istraga o umešanosti kosovskih institucija nije sprovedena.

Zbog napada na srpska mesta na KiM, u gradovima u ostatku Srbije izbili su protesti. U Beogradu i Nišu su zapaljene džamije, a u Novom Sadu je demolirano sedište Islamske zajednice.

Većina domaćih i stranih analitičara smatra da je albansko nasilje 17. marta 2004. bilo „okidač“ za ubrzano rešavanje statusa KiM, čija je kulminacija dostignuta 17. februara 2008, jednostranim proglašenjem kosovske nezavisnosti.

KPS čuva Gazimestan

Kfor i Kosovska policijska služba počeli su juče na Gazimestanu postupak primopredaje obezbeđivanja tog spomenika, javio je Tanjug. Slovački pripadnici Kfora čuvanje spomenika palim junacima Kosovskog boja, delo arhitekte Aleksandra Deroka, predaju stanici KPS u prištinskom naselju Vranjevac. To je prvi slučaj da će odgovornost za bezbednost srpskih kulturnih spomenika na KiM preuzeti KPS. Radio KiM iz Čaglavice objavio je da su, osim Kfora i KPS, ugovor o primopredaji potpisali i članovi odbora za bezbednost srpskih sela Gornja i Donja Brnjica.

Podržali Artemija i kritikovali ŽTP

Skupština zajednica opština AP KiM zatražila je juče od Svetog arhijerejskog sabora SPC da vrati na dužnost vladiku Artemija. U saopštenju s jučerašnje sednice navodi se da „svako ko je u sukobu sa zakonom treba da odgovara“, ali da Skupština smatra da je vladika Artemije žrtva sukoba proevropskih i konzervativnih struja unutar SPC. Skupština zajednica odbacila je svaku ideju o podeli KiM i osudila najavu ŽTP Srbije o ukidanju linije Zvečan – Beograd.