Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIĆIdeja „Otvorenog Balkana“ neće biti sklonjena. Zapravo je došao momenat za njeno oživljavanje ali problem predstavljaju političke elite. Sada je, pre svega, problem u Beogradu i dok Beograd ne zauzme jasan stav i usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, postojaće izvesno nepoverenje u politiku koju zastupa predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao jedan od vođa inicijative „Open Balkan“, navodi Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
Janjić ne vidi mnogo osnova u medijskim spekulacijama da Zapad vrši pritisak na zemlje regiona kojim bi bila okončana inicijativa „Otvoreni Balkan“ – za ekonomsku saradnju i formiranje jedinstvenog tržišta na Zapadnom Balkanu, koju su do sada podržale Albanija, Srbija i Severna Makedonija.
Ovu inicijativu snažno su podržale Sjedinjene Američke Države (SAD), kao i Velika Britanija i zemlje Evropske unije, podseća Janjić, zbog čega zaključuje da joj sada neće oduzeti tu podršku ali da postoji jedna vrsta nepoverenja – pre svega u lidere i imidž političara koji predvode incijativu zbog čega je razvoj „Otvorenog Balkana“ usporen.
– Beograd izaziva nepoverenje zbog politike koju su zastupali Vlada i Vučić do sada jer paralelno sa tom idejom dobre saradnje vi imate ideju svađanja i konfrontiranja. Vučić je u poslednje dve godine paralelno forsirao region i istovremeno vodio jednu politiku naglašenog etno-nacionalističkog populizma, to je podiglo mnoge sumnje. Vreme je da se to menja, a prvi ispit je danas (petak) sa Dodikom. Drugi je onaj koji je Srbija već odložila ali će morati da ga reši – to je pitanje vlasništva nad energetskim kompanijama – kada se dokaže da nema ruskih koje se predstavljaju kao srpske, ističe Janjić.
On podseća da je ideju o „carinskoj uniji Zapadnog Balkana“ koja je slična incijativa samo drugačije naziva, još 2013. godine iznosio crnogorski predsednik Milo Đukanović, ali da se Crna Gora do sada nije priključila „Otvorenom Balkanu“ jer „postoje strahovi, posebno Đukanovića, koji je nosio ovu ideju“ izazvani paralelnom politikom kakvu vodi Vučić, da je Otvoreni Balkan nekakva zamena za priključenje EU.
– Crna Gora se nije priključila ne verujući Vučiću ali verujem da će se i to promeniti – navodi Janjić.
Posebno je „paradoksalna“ situacija sa odnosom Bosne i Hercegovine prema ideji „Otvorenog Balkana“, ističe Janjić, jer Srbija promoviše ovu ideju a Republika Srpska unutar BiH je „minira“.
– Kad je srpska politika, preko Milorada Dodika blokirala uključenje u „Otvoreni Balkan“ to je još više podsticalo kritike na račun Vučića, jer je on jedan od promotera ideje, i nepoverenje u Srbiju – navodi Janjić.
Benefiti od saradnje, sa druge strane, su veliki i prevazilaze ove trenutne probleme, kako ocenjuje Janjić, zbog čega će i zemlje Zapada nastaviti da podržavaju tu ideju.
– Efekti koje daje jedna takva moguća saradnja, su ogromni jer se radi o tržištu koje sve zajedno ima 18 miliona stanovnika, to je veće tržište od pojedinačnih. To bezcarinsko tržište već vrlo efikasno funkcioniše između Albanije, Makedonije i Srbije. Benefiti su ogromni i omogućili bi da ove polu-razvaljene ekonomije koje tek počinju da prihvataju standarde konkurencije, ojačaju. To su milijarde spoljno-trgovisnkog prometa i priprema za ulazak u šengensku zonu jer su zakoni isti kao unutar šengena – podseća Janjić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
