Postoji li autoritet poput patrijarha Pavla, koji bi Srbiju mogao da izvede iz pat pozicije i dovede do rešenja vezanog za rad RTS?

Aktuelna situacija, dodaju naši sagovornici, zaista podseća na vreme iz 1996. godine i moguće je povući brojne paralele. I tada se, kažu, RTS klonio objektivnog izveštavanja, pa su studenti tokom tih tromesečnih protesta, baš kao i danas pravili sopstveni dnevnik, koji je kao i na Radio-televiziji Srbije počinjao u 19:30 sati, ali su njihove vesti bile potpuno drugačije od onoga što je RTS prikazivao.

*Vlast je uništila sve druge institucije u pokušaju da ih podredi sebi

„Današnja blokada RTS-a pokušaj je studenata i građana da nateraju RTS da radi posao koji mu je poverio zakon. Da zaista bude javni servis svih građana, a ne servis vlasti. Na žalost, istu ovakvu ulogu RTS je imao i pre 29 godina tokom studentskih i građanskih protesta 1996/97. godine i akcije Kordonom protiv kordona u Kolarčevoj ulici. Istorija se i u ovom domenu ponovila“, kaže za Danas Aleksandar Đukić, nekadašnji član Inicijativnog odbora i predsedavajući Glavnog odbora protesta studenata iz 1996. godine.

On podseća da se akcija “Kordonom protiv kordona” završila pobedom studenata i građana i velkom litijom na dan Svetog Save koju je predvodio patrijarh Pavle.

„Patrijarh je bio nesporni autoritet koji je svojom rečju i delom mogao da utiče da se uzavrela atmosfera u društvu tih dana bar malo smiri. Danas takva figura u našem društvu nedostaje i to govori o pogubnom uticaju vlasti na sve sfere društva. Vlast je svojim delovanjem uništila sve druge institucije u pokušaju da ih podredi sebi. Zato ostaje da se vidi kako će se blokada RTS-a završiti, jer će neko očigledno morati da popusti. Studenti i ovog puta izgledaju kao strana koja je odlučnija i spremnija da istraje“, napominje Đukić

On podseća da je akcija „Kordonom protiv kordona” iz januara 1997. bila je reakcija na pokušaj vlasti da upotrebom policijskih kordona spreči studente da idu u svoje svakodnevne protestne šetnje beogradskim ulicama. Ova akcija, kako kaže, zapravo pokazuje i jednu od najznačajnijih razlika između dva studentska protesta – onog iz 1996/97. i ovog iz 2024/25.

„Radi se o upotrebi policijskih snaga  prema studentima i građanima koji protestuju. Pre skoro tri decenije vlast je bila daleko spremnija da pred studentske kolone izvede uniformisanu policiju, opremljenu za razbijanje demonstracija, a neretko naoružanu i dugim cevima i pojačanu borbenim vozilima. To je činila više puta zaustavljajući studentsku kolonu u Knez Miloševoj ulici i na Autokomandi. Akcija u Kolarečevoj ulici bila je neka vrsta kulminacije tog pristupa koji se pokazao pogrešnim po tadašnju vlast. Samo je iritirao građane, motivisao ih da u još većem broju izađu na ulicu i privlačio je medije, naročito strane“, kaže Đukić.

Prema njegovim rečima, aktuelna vlast se (bar za sada) trudi da prisustvo policije što više sakrije kako ne bi kreirala lošu sliku o sebi i izbegla ponavljanje grešaka koje su činili njihovi prethodnici iz devedesetih.

„Međutim, uvrede koje vlast u razmaku od tri decenije upućuje studentima i pobunjenim građanima su i dalje neverovatno slične. Gotovo iste. Slični su i pokušaji vlasti da pored studenata koji protestuju kreira i promoviše nekakve navodne studentske grupe koje su protiv protesta. Ni tada, ni sada, ti pokušaji nisu bili uspešni“, ocenjuje Đukić.

*RTS se nikada nije bavio istinom, ni pre 30 godina, ni danas

I Miodrag Gavrilović, nekadašnji predsednik Inicijativnog odbora studentskog protesta 1996/97. godine, podseća da je patrijarh Pavle i kao ličnost i kao predstavnik Srpske pravoslavne crkve imao autoritet u svakom delu društva, pa i u odnosu na vlast.

Danas se, kako kaže, Aleksandar Vučić postarao da nema institucije, ili ličnosti koja može uticati na režim.

„Sve je razorio. Pre bi na Vučića imao uticaj neki narko diler, nego bilo koji vladika. Na nesreću, Vučić nema dovoljno zdravog razuma da bi shvatio posledice svoje agresivnosti i inata. Sve je sada u rukama svesnog dela društva koji treba bolje da se organizuje.“, napominje Gavrilović.

On ocenjuje da su akcija Kordonom protiv kordona u Kolarčevoj od pre tridesetak godina i danas blokada RTS-a ključni događaji u ova dva protesta.

„Kolarčevu ulicu je tada blokirao Milošević kordonima policije, da se obračuna sa studentima. RTS su sada blokirali studenti i građani da se spreči širenje zla“, primećuje Gavrilović i dodaje da se RTS nikada nije bavio istinom. već je svesno stvarao podele i omraze. I tada 1996/97, pa i sada 2024/25.

* U Srbiji se pojavio vaninstitucionalni, kolektivni autoritet

Sagovornici Danasa ističu da je blokada javnog servisa svojevrsni test izdržljivosti jedne i druge strane, ali da je za rešenje ipak potreban neko ko bi moga da pomiri te strane. Građani Srbije su, kako kaže Dragomir Anđelković, politički analitičar, dugo imali veliko poverenje u određene institucionalne, ili personalne autoritete.

„Kada su se odvijali opozicioni, studentski i drugi građanski protesti 90-ih godina prošlog veka, značajan ugled imala je Srpska pravoslavna crkva (SPC), Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) i, u nešto manjoj meri, još neke institucije, odnosno istaknuti pojedinci kao što je bio patrijarh Pavle. Do današnjeg dana, usled brojnih razočarenja sa kojima se naš narod suočio posle velikih očekivanja, svi „autoriteti“, uključujući i nekada posebno uvažene, doživeli su devalvaciju poverenja. Uz to, preminule naglašeno uvažene autoritete niko nije zamenio na osnovu kvaliteta koji bi bili u stanju da kompenzuju načelni pad društvenog poverenja u elitu bilo koje vrste“, ističe Anđelković.

Polazeći od toga, kaže, niko danas ne može da odigra ulogu kakvu je na izmaku 20. stoleća, recimo, imao patrijarh Pavle.

„Možda je to i dobro jer i tadašnje iskustvo nas uči da opskurni režimi mnogo manje drže do bilo čijeg autoriteta kod građana, te su skloni da svako posredovanje samo iskoriste za kupovinu vremena kada su ugroženi pa onda nastave po starom. Stoga je i dobro što se u našem društvu pojavio novi, vaninstitucionalni, a kolektivni autoritet. U pitanju su studenti. U njih građani polažu velike nade, a pošto su oni deo naroda, na neki način radi se o tome da Srbija ponovo posredstvom svoje akademske mladosti počinje da veruje u sebe. Ako su studenti u stanju da nas pokrenu u borbi za bolju zemlju, te se pokazalo da je usled toga režim ozbiljno poljuljan, onda Srbija još ima snagu za regeneraciju i preporod“, ocenjuje sagovornik Danasa.

Anđelković dodaje da je to mnogo značajnije od potrage za bilo kakvim izvikanim autoritetima.

„Opčinjenost bilo kakvim ličnim i institucionalnim autoritetima nije nas dovela do dobrog, pa je došlo vreme da probamo da nešto uradimo bez njih, poručuje naš sagovornik.

*Situaciju može jednostavno da reši skupštinski odbor za kulturu i informisanje

Profesor Fakulteta političkih nauka i poslaik ZLF-a Đorđe Pavićević, smatra da je nezahvalno porediti događaje iz 1996/97. godine i ove sada, jer se sličnost svodi na pat poziciju u kojoj su se našli student i građani sa jedne strane i policija sa druge strane.

„Gotovo sve drugo je različito. Problem koji je izazvao blokade nije isti, jer se radilo o sprečavanju protesta povodom nepriznavanja izbornih rezultata, a ni polarizacija nije ista, tada je policija blokirala studente i građane da ne protestuju, danas ona štiti RTS od nezadovoljstva građana i njihovog besramnog izveštavanja tokom prethodnih trinaest godina, koje doduše, podseća na sramno vreme kada smo RTS-a nazivali TV Bastilja, devedesetih godina“, napominje poslanik ZLF-a.

Prema njegovim rečima probijanje blokade, tačnije kordona policije koji je više od sedam dana, na veoma niskim temperaturama, stajao spram studenata i građana u Kolarčevoj ulici u januaru 1997. godine, omogućilo je dalji nastavak šetnji i protesta.

„Probijanje blokade danas značilo bi nastavak neometanog rada RTS. Teško je zamisliti autoritet koji bi to mogao da učini, osim da se neko potrudi i ispuni dosta jednostavan zahtev da se otkoči blokirani izbor članova REM-a, a ne da Olivera Zekić i direktorka Rajka Galin Ćertić gospodare tom institucijom“, pojašnjava Pavićević.

Blokada RTS-a, kako kaže, rezultat su blokada institucija koju sprovodi ova vlast i što pre se ove institucije odblokiraju, nestaće i potreba za blokadama od strane građana.

„Zbog toga je najbolje rešenje da se skupštinski odbor Narodne skupštine sastane i da razreši situaciju tako što će ponovo pokrenuti postupak za izbor novih članova REM-a“, zaključuje Đorđe Pavićević.