Posao oko vizne liberalizacije nije okončan

Prema njenim rečima, EU trenutno procenjuje postignuti napredak i raspravlja o viznoj liberalizaciji sa Srbijom i drugim zemljama Zapadnog Balkana. Galjak, međutim, naglašava da posao nije okončan i da je i dalje u toku „ohrabrivanje svih zemalja da ostvare uslove postavljene mapama puta za viznu liberalizaciju“.

– Jasno je da postoji dobar napredak, ali je važno da Srbija uloži pun napor da ispuni uslove postavljene Mapom puta. U potpunosti podržavamo i želimo da vidimo ceo Zapadni Balkan na beloj šengenskoj listi. Ali, da bi to postigli, Srbija i njeni susedi treba da se fokusiraju na punu implementaciju uslova. Svi znaju šta treba da bude urađeno – zaključuje Kristina Galjak.

Kako je ranije najavljeno, šefovi diplomatija EU danas će u Luksemburgu Evropskoj komisiji preporučiti da predloži ukidanje šengenskih viza EU do kraja 2009. za one zemlje Zapadnog Balkana koje ispune uslove. U nacrtu zaključaka sa zasedanja šefova diplomatija EU navodi se da bi „prema najboljim očekivanjima“ ukidanje viza trebalo da usledi krajem ove godine.

Takođe se ističe da „Savet ministara EU pozdravlja dopunjene izveštaje Evropske komisije o napretku u dijalogu o viznoj liberalizaciji s tim zemljama“. Preporuka Evropske komisije za ukidanje viza trebalo bi da usledi u julu, a odluka Saveta ministara Unije na jesen.

Kako je Danasu rečeno u Evropskoj komisiji, Srbija bi u narednom periodu trebalo, između ostalog, da za osoblje koje se bavi izdavanjem pasoša obezbedi antikorupcijske treninge. Uslovi su i modernizacija i dodatno obezbeđenje baze podataka ili civilnog registra i zapošljavanje više graničnih policajaca kojima će biti povećana plata. Pojedine granične ispostave moraju biti bolje opremljene, a očekuje se i unapređenje monitoringa tokova migracija. Neophodno je, takođe, uključiti više ljudi u borbu protiv ilegalnih migracija i trgovine ljudima, i pripremiti i primeniti novi nacrt zakona o krivičnom postupku. Takođe se ukazuje i na neophodnost veće saradnje sudija i tužilaca sa zemljama EU i zemljama u regionu u cilju suzbijanja kriminala.

Srbija ima i dodatni problem – Kosovo. Iako Kosovo sada ima svoje pasoše, EU nije još definisala proceduru po kojoj bi građani Kosova sa njima mogli da dođu do bezviznog režima. Stručnjaci Evropske komisije procenjuju da će doći do povećanog pritiska kosovskih građana da dobiju srpski pasoš, bez obzira na to da li žive na Kosovu ili, što je češći slučaj, u trećim državama. Neke članice EU su zabrinute zbog zastarelosti baze podataka koje Srbija ima o građanima Kosova. Istovremeno, treba ispoštovati uslov da nijedna zemlja ne sme vršiti diskriminaciju svojih građana prilikom izdavanja pasoša.

Kako je ranije najavljeno, evropski ministri će „bez usvajanja zaključaka“ razmeniti mišljenje s tužiocem Haškog suda Seržom Bramercom, pre svega o saradnji Srbije i Hrvatske s tribunalom u Hagu, koji je početkom juna podneo Savetu bezbednosti UN. U tom izveštaju se ocenjuje da je Srbija ostvarila napredak u proteklih šest meseci, da nema sumnje da srpske vlasti sve čine za punu saradnju s Haškim sudom, ali da „presudno važno“ i dalje ostaje hapšenje još dvojice optuženika.

Zvaničnici predsedništva EU su ocenili da je malo izgleda da bi se na ministarskom zasedanju u Luksemburgu mogao izdejstvovati pristanak Holandije na odmrzavanje trgovinskog dela i početak ratifikacije SSP-a sa Srbijom.

Đelić predvodi delegaciju Srbije

Delegaciju Srbije na sastanku u Luksemburgu prevodi potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Kako je saopšteno iz Đelićevog kabineta, on će se sastati sa komesarom za proširenje Evropske unije Olijem Renom, predsednikom Evropske investicione banke Filipom Mejstadom, kojem će predstaviti projekte za investiranje u nauku i obrazovanje u iznosu od 150 miliona evra. Bivša direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Tanja Miščević, izjavila je za novosadski Dnevnik da bi Prelazni sporazum sa Srbijom mogao da bude „odmrznut“ već danas ili 19. juna na skupu šefova država ili vlada EU.