Preletačević Beli i Jodžir – jedna sličnost i toliko razlika

Influenser Jovan Radulović Jodžir, koji je širu pažnju javnosti prikupio snimkom u kom teniseru Novaku Đokoviću u restoranu priča vic, na izborima nakon kojih je Milo Đukanović otišao sa vlasti nastupio je kao nezavisni kandidat.

Sa forama i vicevima koji su „na prvu loptu“, često vulgarnim i uvredljivim, pa i šovinističkim, ovaj je influenser do sada prikupio 248 hiljada pratilaca.

Na izborima je osvojio 2.574 glasova, odnosno 0,76 odsto i time bio kandidat sa najmanjom podrškom crnogorskih birača.

Predstavljao se kao antiestablišmentski kandidat, borac protiv onih koji su u politici 30 godina, ali je u drugom krugu onda podržao Mila Đukanovića, pritom vređajući Jakova Milatovića.

Rekavši da za Mila glasaju svi koji ga vole, dok za Jakova glasaju samo oni koji ne vole Đukanovića – „jer ko može da voli Jakova“ – Radulović je podržao trideset godina glavnu političku ličnost u Crnoj Gori.

Čim se pojavila vest da će biti kandidat krenule su ocene da je to crnogorski Beli Preletačević.

Uz podršku Grupe građana „Ljubiša Preletačević Beli – Beli Samo jako“ Luka Maksimović kandidovao se za predsednika 2017. godine, a u kampanji je nastupao tumačeći satiričnog lika Ljubišu Preletačevića Belog. Ismejavajući klasične političare i postavljajući se kao alternativa čitavom sistemu Maksimović je osvojio treće mesto i približno 10 odsto glasova, odnosno 344.000 glasova.

Beli je, uz svog saradnika Nebojšu Prilepka, kojeg je tumačio Stefan Gajić, nastao godinu dana ranije. Tada je Grupa građana „Sarmuprobonisi“ nastupio na lokalnim izborima u beogradskoj opštini Mladenovac i osvojio dovoljno glasova da bude najjača opoziciona struktura na lokalu.

„Sarmuprobonisi“ je ranije bio vezan za Jutjub kanal Luke Maksimovića na kome je kačio šaljive i satirične video snimke. Probao je Maksimović i da sa izmenjenom ekipom, nakon razilaženja sa pokretom „Samo jako“ u koji je izrasla GG „Sarmuprobonisi“, uđe u beogradsku Skupštinu 2018. godine, nastupajući pre svega u kampanji svojim imenom i prezimenom. GG „Ljubiša Preletačević Beli – Zato što volimo Belovgrad“ osvojila je tada 2,33 odsto glasova i tako ostala ispod cenzusa, a Maksimović se nakon toga povukao iz politike.

Šta razlikuje Belog i Jodžira?

Sam Luka Maksimović u izjavi za Danas kaže da ne vidi puno sličnosti između Belog i Jodžira.

„Sem što mi njegovi vicevi nisu preterano smešni, mislim da mu je greška prozivanje drugih kandidata i to što mu kampanja nije bila komična. U svojoj kampanji ja ni o kome nisam pričao ništa loše. Ako je probao nešto u ozbiljnom fazonu i još da pljuje, to mu je loša odluka“, kaže on.

Na pitanje da li je Jodžir bliži njemu iz 2018. godine, kada je na beogradskim izborima nastupio kao Luka Maksimović, odgovara pitanjem – „I kako sam tada prošao?“.

„Tad sam imao 2,33, ali su bili baš pokradeni izbori, imali bi možda 4 odsto ovako ili bi prošli cenzusić. Ali verovatno ljudi čim je ozbiljna priča u pitanju izgube želju. Na mene ljudi ne gledaju više kao na politički faktor, prošlo je to, hvala Bogu“, dodaje on.

Da sličnosti među ova dva kandidata nema smatra i savetnik potpredsednika Crne Gore Vladimir Pavićević.

„Beli u Srbiji i Jodžir i Crnoj Gori su dve potpuno različite priče. Projekat Jodžirove kandidature za predsednika Crne Gore bio je pitanje momenta koji je Jodžiru trebalo da poveća broj pratilaca na instagramu i 25.000 evra koliko je od države dobio svaki predsednički kandidat“, ocenjuje Pavićević.

Naš sagovornik dodaje da je „projekat „Beli“ bio relativno dobro osmišljen politički projekat koji je neko vreme i nakon izbora izazivao pažnju“, dok u Crnoj Gori, napominje, već danas niko ne govori o Jodžiru u političkom smislu.

Docent Fakulteta političkih nauka Despot Kovačević ukazuje da, iako je reč o karakteru nepolitičkim kandidatima na predsedničkim izborima, između Jodžira i Belog nema veze.

„Beli je u Srbiji imao kontinuiranu kampanju koja se bavila ismevanjem politike kao delatnosti. Jodžir je bio iznenađenje i neočekivano je predao kandidaturu bez jasnog plana, cilja, strategije“, započinje svoju tezu Kovačević.

Ovaj docent razliku vidi i u momentu u kome su se Jodžir i Beli pojavili. Kako kaže, Preletačević se pojavio u momentu kada je u polilitičkom smislu bio vakuum u kome nije bilo opozicionih kandidata koji bi na glasanje motivisali opozicione birače, pogotovo one mlađe. Za razliku od toga, crnogorski influenser se pojavio onda kada je već došlo do smene generacija u crnogorskoj politici gde su se pojavili mladi političari koji su predstavljali alternativu Milu Đukanoviću, objašnjava Kovačević.

„Kontekst, nastup i ciljevi su drugačiji“, napominje on.

Jodžirova kampanja u početku je diskreditovana zbog navoda o falsifikovanim potpisima, neophodnim da bi uopšte ušao u kampanju.

„Sumnje oko Jodžirove kandidature bile su različite. Postojale su sumnje oko potpisa. Građani Crne Gore imaju mogućnost provere da li su dali podršku nekom biraču i mnogi su se javljali da stoji da su potpisali za njegovu kandidaturu, iako to nisu učinili“, kaže Kovačević.

Govoreći o Radulovićevoj podršci Đukanoviću, docent FPN-a kaže da je to potpuno nerelevantno i nebitno jer nije imao, navodi, nikakav uticaj ni na participaciju ni na izlaznost bilo koje grupe birača.

„Ali se pričalo da je on jedan od podmetnutih kandidata Mila Đukanovića. Pokazao se kao neuspešan projekat, ako je uopšte i bio projekat“, poručuje Kovačević.

Sa prethodnim sagovornicima saglasan je i Nikola Ristić, iz Agencije za digitalne komunikacije „dpmedia.rs“, koji kaže da paralele između ova dva kandidata može da povuče jedino onaj koji ne poznaje digitalno okruženje i današnju digitalnu stvarnost.

Kao osnovnu razliku Ristić vidi to što je Radulović Jodžir u kampanju krenuo kao influnser i očekivao da će njegovi pratioci krenuti za njim, dok je, navodi, glavna baza pratioca Belog Preletačevića došla tokom kampanje, jer on pre toga nije postojao kao influenser.

„Takođe, Preletačevića su podržali ljudi koji su u tom momentu imali pravo glasa, a kod Jodžira je to mahom mlaža populacija bez pravog glasa“, ukazuje Ristić.

Radulović je ono što bi Luka Maksimović danas bio – kada bi kao influenser koji ima i Jutjub kanal „Ljubi čika“ i aktivan je na Instagramu odluči da uđe u političku trku.

„Siguran sam da Luka da se kandiduje danas i da uradi kampanju identično kao pre pet godina da bi lošije prošao, jer jednostavno ljudi bi ga doživljavali kao nekog ko je influenser i ko bi želeo da se penje na druđtvenoj lestivci, a tada su ga doživljavali kao bunt“, kaže on.

Influensera Luku Maksimovića upitali smo misli li da rezultat koji je Jodžir ostvario dokazuje da na internetu uticajne javne ličnosti i nemaju realnog uticaja u društvu. Sa tom tezom ovaj Mladenovčanin se ne slaže.

„Mislim da imaju. Baka Prase kad je bacio foru da će se kandidovati digla se prašina. Njega prati milion ljudi, nek bude da je pola, pa i četvrtina toga, glasači. Samo mislim da niko neće da se bavi time. Zarađuju pare momci, glupiraju se“, odgovara on.

Despot Kovačević ukazuje da je Radulović pokušao ono što svi koji se bave kampanjom razumeju da ne može da se desi – da svoje pratioce prebaci u birače.

To „prebacivanje“ pratilaca na društvenim mrežama u birače najviše zavisi od očekivanja koje pratioci imaju od nekog influensera, odnosno da li se taj influenser bavio već društveno aganžovanim temama ili ne, ukazuje Ristić.

„Od onih influensera koji su komičari, pratioci ne očekuje neki socijalni aganžman. Vrlo retko se dešava da ljudi koji nas onlajn zabavljaju se uopšte bave takvim temama. Mislim da su ključna očekivanja pratilaca“, navodi Ristić.

On napominje da je Jodžir svojom kampanjom pokazao da o politici ne zna ništa.

Koliko su slične pojave ponovo moguće u Srbiji?

Ristić kaže da je siguran da kada bi Luka Maksimović ponovo kandidovao i uradio identičnu kampanju kao pre pet godina gore prošao nego 2017. godine.

„Jednostavno ljudi bi ga doživljavali kao nekog ko je influenser i ko bi želeo da se penje na druđtvenoj lestivci, a tada su ga doživljavali kao bunt“, kaže Ristić.

I Maskimovića smo upitali misli li da je u Srbiji moguće da se ponovo desi neka slična pojava Belom Preletačeviću.

„Kakva smo država trebalo bi svaki dan da se dešava Beli. Ne bi bilo priče da neko kopira Belog, mislim da postoji prozora za razne alter-egoe“, kaže on.