Rašeta: Šolcova poseta Beogradu će „zacementirati“ put kojim Srbija ide dalje

Rašeta je, u serijalu Agreman razgovora o spoljnoj politici, ocenio da će Srbija možda zatvoriti nebo za ruske aviokompanije ili se uskladiti sa suspenzijom pristupa ruskih banaka međunarodnom finansijskom sistemu SWIFT.

Srbija ne može da našteti Rusiji, ali on misli da je sve ovo moglo i ranije da se učini, jer će sada biti plaćena veća cena.

Ponekad se čini da je vlast u Srbiji „geopolitički slepa“, jer se nada da će se sukob Rusije i Zapada, preko Ukrajine, završiti brzo, ne samo u vojnom smislu, nego da će doći i do nekakve restauracije, smatra Rašeta.

On, međutim, predviđa da se odnosi Zapada, ili makar Evropske unije i Rusije neće vratiti na staro, jer Rusija sada ima status odmetnika, države koja je izopštena iz međunardonog sistema.

Upitan kakve bi Srbija mogla da trpi posledice zbog neuvođenja sankcija Rusiji, Rašeta je odgovorio da to ne bi nazvao kaznama ili političkim pritiscima na Srbiju, već očekivanjima od Beograda.

Mi smo se sami opredelili, istakao je on i podsetio da svaka vlast od 2008. godine, pa i ova sada, ponavlja da je strateški cilj članstvo Srbije u EU i da joj je mesto na Zapadu.

Ukoliko mi ne ispunjavamo te uslove i ne približavamo se tom cilju, logično je da će druga strana u jednom trenutku odlučiti da joj nije potrebna takva saradnja, ukazao je Rašeta.

Prema njegovom viđenju, bilo je promena i na strani Unije, pa se odnos prema proširenju od otvorenog promenio ka blago skeptičnom, do sadašnjeg ciničnog stava.

Govori se o nekoj drugačijoj geopolitičkoj realnosti, govori se o široj evropskoj zajednici, koja neće biti članstvo, neće biti ekonomska zona. Stvari se menjaju, ali Srbija nije ta koja diktira, već kojoj se diktiraju uslovi, ukazao je Rašeta.

Srbija može da bira da li će se okrenuti Zapadu, uskladiti svoju politiku ili ne, ali u tom slučaju, kako je upozorio, mogu se očekivati posledice u vidu ukidanja vizne liberalizacije ili urušavanja ekonomske pozicije.

Srbija dve trećine robne razmene ima sa zemljama EU, u Rumuniju izvozimo više nego u Rusiju, a u slučaju da izgubi status kandidata, investitori će dolaziti u manjem broju, ilustrovao je Rašeta.

Kako je predvideo, trgovina sa Kinom će biti manja, jer je zasnovana na viznoj liberalizaciji i carinskim ustupcima koje Srbija ima, jer da ih nemamo, ni Peking ne bi sarađivao sa Srbijom.

Govoreći o izjavi američkog ambasadora Kristofera Hila da za Srbiju „nema trećeg puta“, Rašeta je ocenio da je Hil možda bio i previše politički korektan.

Radi se o osobi koja ima bogato diplomatski iskustvo, podsetio je on, a kruna njegove diplomatske karijere je nuklearni sporazum između Severne i Južne Koreje, SAD, Japana i Rusije.

Ako imate diplomatu koji je u roku od godinu dana uspeo da pomiri najveće svetske sile, jasno je koji je njegov zadatak i da je poslat ovde da preseče taj čvor koji koči evroatlantske integracije Srbije, predočio je Rašeta.

On smatra da Srbija stalno pokušava da izgradi tu mitološku stranu na Istoku, u vidu Rusije i Kine, koja postoji kao alternativa, ali je u realnosti nema.

Okruženi članicama EU, zemljama NATO, u srcu smo Evrope i sa njima sarađujemo i zato ne vidim zašto bi se tražila alterantiva koja ne postoji, objasnio je Rašeta.

On je potvrdio da će tema razgovora predsednika Srbije Aleksnadra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina, biti gas, jer Moskva već 30 godina pitanje gasa koristi kao političko oružje.

Misli, međutim, da je mnogo važnija poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca koja će „zacementirati kuda Srbija ide dalje“.

Dolazi nam političar svetskog ranga, prve ekonomije Evrope i pete u svetu i sada je trenutak da se investicije i ekonomska saradnja prodube kako bi narod lakše „svario“ ideju odvajanja od Rusije, naglasio je Rašeta.

On misli i da je Zapad pokazao dosta strpljenja kada je reč o pitanju Kosova, jer znaju da je to istorijsko pitanje i breme koje koči Beograd.

Što se tiče ruske podrške, Rašeta navodi da postoji problem strateške nejasnoće, jer se u Savetu bezbednosti poziva isključivo na glas Rusije, a „imamo i Kinu“.

Mi smo izmestili pregovore iz UN pre više od 10 godina, pokušavamo do normalizacije preko EU, potpisivali smo Briselski i Vašingtonski, a ne „moskovski“ ili „sanktpetereburški sporazum“, napomenuo je Rašeta i dodao da je Rusija mogla pitanje Kosova da iskoristi kao vrstu „trampe sa Zapadom“.

Prema njegovom tumačenju, Rusija bi se povukla sa Balkana, ali da dobije prošireni uticaj u Ukrajini, što sada više nije moguće.

Rusija, sa druge strane, ne želi da se tako lako liši uticaja koji ima u Srbiji, a koji je ništa ne košta ,ni politički, ni ekonomski, niti diplomatski, zaključio je Rašeta.