„Test kredibiliteta“: Šta će doneti rasprava u Evropskoj narodnoj partiji o statusu SNS?

Nakon što je prošle jeseni pokrenuta interna revizija statusa naprednjaka u EPP, organizaciji evropskih konzervativaca, trebalo bi u martu da se raspravlja o statusu SNS, a postoji načelni dogovor da se ovo pitanje reši do juna.

Mediji pišu da niko iz EPP ne želi javno da spekuliše da li bi moglo da dođe i do izbacivanja SNS, ali je više nego očigledno da većina u EPP nakon onoga što se poslednju godinu dešava na ulicama Srbije ne gleda istim očima na naprednjake. Uostalom i tome govori i rečenica jednog člana EPP koji kaže da “Aleksandar Vučić nije više za nas političar koji obećava”, ali je to pitanje i dalje veoma osetljivo.

Može li izbacivanje SNS da podstakne antievropske narative i ojača tvrde suverenističke ili proruske pozicije?

Mijat Kostić , istraživač Novog trećeg puta ističe za Danas da nakon iskustva sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, EPP je pod većim pritiskom da reaguje na slučajeve u kojima se dovode u pitanje vladavina prava, sloboda medija i sloboda izražavanja.

„SNS je kao pridružena članica u slabijoj institucionalnoj poziciji nego punopravne partije iz EU, što odluku čini formalno lakšom, ali politički i dalje osetljivom. Ključna dinamika dolazi iz nemačke CDU, koja ima najveću političku težinu unutar EPP. Optužbe prema vlastima u Srbiji, pritisci na pravosuđe i medije, represivan odgovor na proteste i ambivalentna spoljnopolitička poruka između Brisela i alternativnih centara moći, tumače se kao odstupanje od standarda koje EPP zastupa“, navodi Kostić.

Međutim, prema njegovim rečima unutar EPP postoji i svest da preoštra odluka, ukoliko ne postoji politički jaka proevropska konzervativna alternativa u Srbiji, može dodatno podstaći antievropske narative i ojačati tvrde suverenističke ili proruske pozicije.

„Jedini sličan primer je slučaj mađarskog Fides, koji je 2019. suspendovan zbog sistemskog narušavanja nezavisnosti sudstva, sužavanja prostora za civilno društvo, kontrole medija i konfrontacije sa institucijama EU, da bi 2021. napustio EPP pre formalnog izbacivanja. Sličnosti koje se danas povlače sa SNS odnose se na percepciju koncentracije političke moći, slabljenje institucionalnih korektiva i dvostruku retoriku prema EU: deklarativnu posvećenost integracijama uz paralelno jačanje domaćih antievropskih narativa. Razlika je u tome što je Fidesz dolazio iz države članice EU i imao punopravni status, dok je SNS pridruženi član iz zemlje kandidata, što EPP-u daje veću manevarsku fleksibilnost“, objašnjava Kostić.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku realnije je očekivati model suspenzije ili uslovne mere nego momentalno isključenje, ali svaka restriktivna odluka imala bi snažan politički signal, kako prema Beogradu, tako i unutar same EPP, kao potvrdu da nakon iskustva sa Mađarskom nastoji da doslednije štiti sopstveni politički i vrednosni okvir.

Za neposrednu istragu da li je politika koju vodi SNS u skladu sa vrednostima koje baštine evropski konzervativci zaduženi su generalna sekretarka EPP-a Dolors Montserat i potpredsednik Kostis Hacidakis. Oni treba da sačine izveštaj na osnovu kojeg će EPP odlučivati. Ključnu odluku o statusu SNS treba da donese Politička skupština EPP.

„SNS dao mnogo argumenata za izbacivanje“

Duško Lopandić, potpredsednik Foruma za međunarodne odnose, smatra da su SNS i njihov lider dali mnogo argumenata predstavnicima EPP da ih iskluče iz članstva, od antievropske politike gaženja pravosuđa, do podrške Orbanu ili stavovima prema Ukrajini, koji su protivni politici EPP, kako se i videlo i povodom nedavnog glasanja u UN.

„Stoga je pitanje isključenja SNS, pitanje momenta i oportunioteta iz ugla šire politike EPP, prema regionu“, navodi Lopandić

Marko Vujačić, međunarodni sekretar ZLF-a, smatra da Srpska napredna stranka ne može istovremeno urušavati demokratiju u Srbiji i ostajati deo evropske političke porodice koja se poziva na vladavinu prava, pluralizam i evropsko jedinstvo.

SNS, kako kaže, mora biti isključena iz Evropske narodne partije, jer je u dubokom i trajnom neskladu sa vrednostima iz člana 3. Statuta EPP, od odbijanja usklađivanja sa zajedničkom spoljnom politikom EU, do sistematskog podrivanja demokratskih institucija, medijskih sloboda i nezavisnog pravosuđa u Srbiji.

„Ovu poziciju komuniciramo konzistentno, kako bilateralno u kontaktima u EPP parijama koje imamo, tako i kroz Evropsku zelenu partiju EGP, koja je takođe pozvala EPP da preuzme odgovornost i jasno se distancira od autoritarnog režima Aleksandra Vučića“, navodi Vujačić, ne želeći da spekuliše da li će EPP preduzeti taj korak.

Ipak, naš sagovrnik napominje, da po informacijama koje poseduju, interni pritisak u EPP oko toga raste, ali da je u krajnjoj liniji to pitanje njihove političke odgovornosti i kredibiliteta.

„Iako smo zeleno-leva partija, ZLF će u okviru svojih kapaciteta nastaviti da vrši politički pritisak gde god može da se SNS izbaci iz EPP, uz puno uvažavanje činjenice da opozicione demokratske stranke koje imaju bliže odnose sa EPP imaju primarnu ulogu u toj komunikaciji“, poručuje Vujačić.

„Ko bi mogao da zameni SNS u EPP“

Sagovornici Danasa ističu i da nema sumnje da se raspoloženje unutar EPP prema SNS i njenom neformalnom lideru Aleksandru Vučiću drastično promenilo i da za većina on nije više osoba koja obećava. Međutim, mere koje će doneti zavise i od toga koga vide u Srbiji kao njegovu potencijalnu zamenu.

Bivši član Srpske napredne stranke i predsednik Evroatlanskog saveta Srbije, Dragan Šormaz komentarišući mogućnost suspenzije ili izbacivanja SNS iz Evropske narodne partije podseća da je Nemačka ta koja u poslednje vreme najviše preispituje poziciju Srbije kao kandidata za EU i ponašanje Vučićevog režima.

“ CDU je najsnažnija i vodeća partija EPP . Podsetiću da je EPP svojevremeno izbacio Fides iz članstva, ali je odmah primio Tisza-u i sada svedočimo propasti Orbana. Medjutim, opet smo mi problem. Koja će partija, kada EPP izbaci, ili suspenduje SNS, zauzeti poziciju u EPP? Sa kim će najmoćniji politički blok Evrope uspostaviti saradnju? Srbija nema ideološki, niti programski ni jednu ozbiljnu partiju, ponajmanje desnog centra; zaključuje Šormaz.