Rektor Đokić pod pritiskom: Da li je razgovor s premijerom Macutom bio ispravan potez?

Građani zahtevaju razrešenje situacije, ali ne kozmetičko, već suštinsko. Ako se ne ispune njhovi zahtevi, rektor neće uspeti da razreši krizu. Ali rektor Đokić i vrh SNS se ne znaju od juče, zato postoji mogućnost da će naći zajednički jezik na dobrobit studenata, akademske zajednice i svih građana Srbije.

Ovo kažu sagovornici Danasa komentarišući što je rektor Đukić prihvatio da razgovara sa novim premijerom i ministrom prosvete, kao i mogućnost da ti razgovori doprinesu izlasku iz sutucije u kojoj deo fakulteta u celoj zemlji studenti mesecima blokiraju zbog nesreće u 1. novembra 2014. u Novom Sadu.

Zasad su Đokić i Macut jednom razgovarali. Drugi sasatanak je zakazan ali, u vreme pisanja ovog teksta nije realizovan niti je naveden nov termin, jer ga je Đukić otkazao zbog, kako je naveo, zahteva Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu za davanje obaveštenja po krivičnoj prijavi, koju je protiv njega podneo, između ostalih, i Miloš Pavlović, lider grupe Studenti 2.0, koji u Pionirskom parku pod šatorima traže da im se omogući da uče.

Prvo osnovno javno tužilaštvo Beogradu, pak navodi, da rektor nije pozvan na saslušanje, već da je to tužilaštvo Rektoratu Univerziteta uputilo zahtev za pružanje potrebnih informacija povodom krivične prijave protiv rektora.

Studente u blokadama podržava i deo nastavnog osoblja, a vlast i režimski mediji sve vreme upravo rektora provlače kroz “tiplog zeca” i označavaju kao inspiratora blokada.

Đokić je čak prošlog petka išao u Upravu kriminalističke policije, gde je pozvan da u svojstvu građanina da izjavu radi prikupljanja obaveštenja u predistražnom postupku zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.

Uz to, izglasavanje nove vlade, pogotovo novog ministar prosvete Dejana Vuka Stankovića, nije naišlo na odobravanje studenata i profesora u blokadi.

S druge strane, može se pretpostaviti i da rektor u tim razgovorima ne predstavlja samo sebe, već da ima i obavezu prema uneverzitetskoj zajednici koja se solidarisala sa studentima i ne prima plate.

U takvim okolnostima, deo javnosti je iznandio poziv na razgovore upućen rektoru ali i pristanak rektora da razgovara, budući da je rektorski kolegijum jednom već odbio razgovore ali s predsednikom Srbije.

Studenti se do pisanja ovog teksta nisu oglašavali o sastancima rektora i premijera.

Zato je pitanje kako shvatiti prihvatanje razgovora i da li je realno da se postigne dogovor oko ispunjena studentskih zahteva koje vlast pet meseci ignoriše.

Sociološkinja Vesna Pešić za Danas kaže da je logično da premijer pozove rektora na razgovor.

– Rektor je na funkciji u rukovođenju rada najvećeg Univerzitita u Beogradu. Logično je da ga novi predsednik vlade koji je takođe čovek sa univerziteta da ga pozove na razgovor o situaciji na beogradskom univerzitetu koji već pet meseci ne radi, ne drži se nastava i ispiti, svi su fakulteti u štrajku, odnosno u blokadi. Prvi razgovor nije imao rezultata, nastavljaju razgovore. Predsednik Vlade jeste nadležan, a ne uzurpator Vučić, nenadležan – konstatuje ona.

I dodaje da je Đokić do sada pokazao da razume zahteve studenata.

– Pretpostavljam da će u razgovoru sa predsednikom vlade reći da su zahtevi studenata racionalni i opravdani i da ovaj kolega sad na najvišoj vlasti, a to mesto je vlada, pokuša da reši problem. Videćemo koji će rezultat tih razgivora biti – navodi ona.

Pešić smatra da bi u razgovorima mogli da učestvuju i reprezenti studenata sa svojim uslovima koji do sada nisu ispunjeni, a traže bukvalno osnovne stvari, pravdu, vladavinu prava i da sve institucije rade svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonima, za sta ih plaćaju građani.

– Drugim rečima u Srbiji postiji uzurpacija rada svih institucija od strane predsednika Republike. Srbija u još širem problemu o kome ne mogu sad da se vode razgovori – procenjuje Pešić.

Za advokata Božu Prelević, ovaj postupak rektora je dobar.

– Rektor, kao civilizovan čovek, je dobro uradio što je prihvatio razgovor sa Vučićem preko endokrinologa i van policijske stanice. Deluje nenormalno ova tačna konstatacija ali i naša situacija je mentalno iščašena. Rektor i sam napadnut i izvređan se poziva da sa endokrinologom pronađe lek koji bi pomogao Predsedniku Ćacilenda da ostane na vlasti ne bi li i dalje vređao profesore i studente – kaže on.

Prema njegovim rečima, teška je uloga je pripala rektoru.

– On mora da izabere sopstveno šikaniranje od strane vlasti, time što će biti uz svoje studente i profesore, dakle budućnost i pamet, ili da se prolaznom endokrinologu zavetuje na vernost Ćacilendu. Rektor takođe zna da je upravo juče (utorak prim. aut) u državnim tabloidima vređan i prof dr Ognjen Radonjić najstrašnijim kvalifikacijama, samo zato što je stao uz studente – opisuje on.

I ističe da je rektor “trebalo da ide na razgovor i da pokuša da pomogne endokrinologu i ministru osvete, savetima o posledicama bezumnih činova“.

– Verujem da im je rekao da će se truditi za dobrobit zemlje da Ćacilend više nikad ne gostuje u našem gradu i da je za ovu zemlju opstanak Univerziteta važniji od spasavanja Ćacilenda. Dakle mi moramo ući u post-Dizni fazu. Granica između opsesije i ambicije ume da bude suviše tanka i zato se prioritet mora usmeriti na spašavanje budućnosti a ne „predsednika Ćacija“ – navodi.

Kako naglašava, to bi značilo, za opšte dobro svih, mora se boriti u svim prilikama pa i pred posrednicima endokrinolozima i osvetnicima.

– Rektor zbog svojih ispravnih stavova i uživa veliku podršku slobodnih ljudi. Dakle napred Rektore bori se za svoju zemlju u svakoj prilici i sa advokatima i sa svojim studentima i profesorima. Postalo je jasno da se iz Ćacilenda ne može više upravljati društvenim tokovima – zaključuje Prelević.

Dok je deo političara izbegao da komentariše potez rektora, Srđan Milivojević, predsednik DS, za Danas navodi da razgovori mogu biti korisni ako su iskreni i ako im prethodi priznanje odgovornosti.

– Nažalost, u ovom slučaju toga nema. Predsednik Vlade i ministar prosvete su deo problema, ne deo rešenja, jer upravo oni predstavljaju vlast koja brutalno krši autonomiju Univerziteta, ignoriše zahteve studenata i koristi represiju umesto dijaloga. Ako se dijalog vodi samo da bi se kupilo vreme i razvodnila pobuna mladih, onda je to farsa, a ne pregovori – ukazuje Milivojević.

Prema njegovim rečima, otvoreno pismo rektora Đokića dodatno pokazuje koliko je akademska zajednica svesna ozbiljnosti trenutka, ali i granica unutar kojih može delovati u atmosferi pritisaka i zastrašivanja, uključujući i paralelne krivične prijave.

– Građani zahtevaju razrešenje situacije, ali ne kozmetičko, već suštinsko: hitno zaustavljanje svih vrsta pritisaka koje trpe profesori, smenu odgovornih, ispunjenje studentskih zahteva i garancije za slobodu Univerziteta. U suprotnom, deluje mi da uvaženi rektor neće uspeti da razreši krizu, ali sam siguran da studenti hoće – procenjuje on.

A Aleksandar Jovanović Ćuta, lider Ekološkog ustanka, ima predlog kako razgovori treba da se vode.

– Svako ko se odluči da razgovara sa njima treba da postavi jedan jedini uslov. To je direktan prenos uživo. Tako da svaki građanin može lepo da vidi i čuje, kako se razgovara, o čemu se razovara i kako izgleda sastanak na kome se odlučuje o životnim pitanjima građana – navodi on.

Jovanović podseća da se rektor Đokić i vrh SNS ne znaju od juče, zato veruje da će naći zajednički jezik na dobrobit studenata, akademske zajednice i svih građana Srbije.