Rok Srbiji za odgovor kraj godine

Naši sagovornici tvrde da je rok da Beograd odgovori na ponudu Zapada „kraj ove godine“.

Upitani da li je u poslednje vreme u većoj meri pojačan pritisak „kvinte“, predvođene Vašingtonom na Srbiju da „razmrsi kosovski čvor“, izvori Danasa navode da „određeni pritisak postoji“, ali da će „Zapad dati dovoljno vremena Srbiji da u slučaju pristanka na sporazum sprovede dogovor u delo“.

„Ako Beograd prihvati predloge Zapada, rok za ispunjenje obećanja bio bi proleće 2019. godine“, saznaje nezvanično naš list.

Izvori Danasa konstatuju i da su „prenaglašene tvrdnje pojedinih medija da bi nepristanak na predlog kvinte značio definitivni raskid Beograda sa Zapadom“.

„Srbija se neće razići sa SAD i ostatkom Zapada i ako ne pristane na predlog koji je trenutno na stolu jer je i Zapadu, uključujući Evropsku uniju, u interesu da nastavi da sarađuje sa Beogradom, naročito kada je reč o očuvanju bezbednosti na Zapadnom Balkanu, što posebno dolazi do izražaja u trenutku pojačane opasnosti od nove migrantske krize“, tvrde izvori našeg lista.

Kako je Danas ranije objavio, „kvinta“ je na sastanku održanom pre dve sedmice u Vašingtonu ponovila da se ne sme odugovlačiti u rešavanju kosovskog pitanja, odnosno da je „već suviše vremena izgubljeno“, i zatražila je od Beograda da razmotri ponudu koja podrazumeva da se omogući Kosovu da dobije „stolicu“ u UN, najpre u statusu posmatrača, u zamenu za šta bi Beogradu bio određen precizan rok za dobijanje članstva u EU, te date garancije za formiranje zajednice srpskih opština na Kosovu. Prema rečima naših izvora iz diplomatskih krugova, „na Zapadu se ne govori o obavezi da Beograd i formalno prizna nezavisnost Kosova“.

„U predlogu kvinte navodi se odredba po kojoj članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama ne bi prejudiciralo formalno priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije, što ide naruku Beogradu, ali, istovremeno, za Zapad je neprihvatljiva svaka ideja o podeli Kosova, čemu se zvanični Beograd nadao sve do nedavno“, napominju pojedine diplomate.

Vučić u Azerbejdžanu o najtežoj prepreci

Baku – Najteža prepreka na putu Srbije ka Evropskoj uniji je normalizacija sa Prištinom, izjavio je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Bakuu i ocenio da je veoma važno da Srbija ima Azerbejdžan na svojoj strani, prenosi FoNet. Prvo mi moramo da uradimo svoj posao koji se tiče vladavine prava i raznih sloboda, a onda ostaje ono što je najteža prepreka, Kosovo, odnosno normalizacija sa Prištinom, rekao je Vučić novinarima u Bakuu gde boravi u dvodnevnoj zvaničnoj poseti na poziv azerbejdžanskog predsednika Ilhana Alijeva. Na pitanje koliko je ostvariv cilj ulaska u Uniju 2025. odgovorio je kontrapitanjem: „Mislite li da to iko zna u EU?“ Mislim da niko živi u ovom trenutku ne zna, može samo da nagađa, smatra Vučić.

Počinje da se stvara blok poštovanja među zemljama koje drže do svoje nezavisnosti i slobode, izjavio je on i predočio da se Azerbejdžan i Srbija obostrano veoma poštuju. Vidite kako predsednik Alijev pametno rukovodi zemljom, pravi trilateralne sastanke, Rusija – Iran – Azerbejdžan, i (predsednik Turske Tajip Redžep) Erdogan, gledajući kako da sačuva svoju nezavisnost i odlučivanje, ukazao je Vučić. Tu se poštujemo, a za nas je važno da je Azerbejdžan članica Organizacije islamskih zemalja, gde nam nisu svi saveznici i veoma je važno da imamo Azerbejdžan na svojoj strani, poručio je on. Vučić je predočio potencijalno novu ozbiljnu opasnost od migracija iz Sirije i drugih područja i to u dvostruko ili trostruko većem talasu, prenosi FoNet. Vučić je ilustrovao poštovanje koje mu je ukazano u Bakuu, činjenicom da je isti automobil koji je za njega poslao Alijev, dao samo za predsednika Rusije Vladimira Putina i Turske Redžepa Tajipa Erdogan, i da je išao ulicama kojim je saobraćaj bio potpuno obustavljen. Planiramo da Azvirt, koji je već gradio autoput LJig – Čačak, brzo krene u izgradnju 19 kilometra obilaznice od Ostružnice do Bubanj Potoka, najavio je Vučić.

Neizmenjen stav Rusa

Izvori Danasa tvrde da je stav Rusije prema Kosovu neizmenjen – Rusi se i dalje snažno protive članstvu Prištine u UN jer smatraju da bi to predstavljalo „rizičan presedan“ i „ostaje pitanje da li bi srpske vlasti uspele da ubede Kremlj da se prikloni takvoj opciji u slučaju da Beograd pristane na scenario kvinte“. „Rusija želi da se pronađe jedinstven model za teritorije poput Pridnjestrovlja i Kosova, ali trenutno Moskva nije suviše zaokupljena kosovskim pitanjem. Kada je o Srbiji reč, Rusi se u ovom trenutku pitaju kako bi mogući ulazak kineskog kapitala u RTB Bor uticao na dalja geostrateška pozicioniranja, dok je problem Kosova sada u drugom planu“, kažu naši sagovornici.