Prvi ambasador sa kojim se predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon žestokog obračuna između grupe naoružanih Srba i kosovske policije selu Banjska na KiM susreo bio je ruski ambasador Aleksandar Bocan Harčenko. Sagovornici Danasa tvrde da izbor Harčenka za susret nije bio slučajan i da je predsednik Srbije hteo da pokaže da nasuprot Zapadu koji podžava Aljbina Kurtija u ovom sukobu i Srbija ima pouzdane saveznike.
Ima i tumačenja da je Vučić u nedelju razgovarao sa mnogim diplomatama, a da je samo zvanično saopšteno da je Harčenka odabrao kao prvog sagovornika i da je predsednik želeo da se zna za taj susret.
„Mi ne znamo s kim se sve sastajao Aleksandar Vučić, ni o čemu je sve razgovarao, ili pregovarao, od nedelje u zoru kad je počela pucnjava u Banjskoj. Shodno tome, ne znamo ni da li se baš najpre sastao sa ruskim ambasadorom u Beogradu. To što je zvanično objavljeno da se sastao sa Bocan-Harčenkom pouzdano znači samo to da je on hteo da se zna za taj susret, ali ne i da mu je to zaista bio prvi takav sastanak posle šokantnih vesti sa severa Kosova“, kaže za Danas Tatjana Manojlović, potpredsednica i poslanica Demokratske stranke.
Ona veruje da je informacija o sastanku zvanično objavljena isključivo zbog Vučićevih birača, kojim je milo kad ga vide sa Rusom.
„Prema poslednjim informacijama, oni uopšte nisu zadovoljni Vučićevim postupcima i reakcijom na poslednje događaje na Kosovu i sastanak sa ruskim ambasadorom je pokušaj da im se uputi poruka i pokaže kako je on i dalje na nacionalnom i proruskom kursu. To može biti i u funkciji „anestezije“ birača u kojoj će oni lakše i sa manje srdžbe prema vladaru prihvatiti vesti o drugim sastancima i razgovorima koje će Vučić sada voditi, ili za koje ćemo tek saznati“, kaže sagovornica Danasa.
Napominje i da je ubeđena u to da je taj sastanak bio za jednokratnu propagandnu upotrebu i da mu je to jedini i najveći značaj.
I Srećko Đukić, ambasador u penziji, konstatuje da jeste objavljeno da se Vučić prvo sastao sa Harčenkom, ali da je teško poverovati da pre toga nije bilo kontakata sa Hilom, lično ili telefonom.
„Inače, protokolarno je neuobičajeno, niti se tako nešto praktikuje na Andrićevom vencu, da sastancima predsednika Republike prisustvuje predstavnik MSP, a ovoga puta je prisustvovao. Moguće da je to bila potrebna veza sa sastanka Dačića i Lavrova u Njujorku, uoči događaja u Banjskoj, na Kosovu. Inače, zaista kakvog ima smisla sastanak u tom formatu? Otuda se logično nameće zaključak harmonizacije stavova i rusko-srpske pozicije oko Kosova, a aktuelni MSP jedan je od najtvrđih, ako ne i najtvrđi rusofil u srpskoj vladi“, kaže Đukić.
Dodaje da treba očekivati da će razrešenje, aktuelno još više zamršenog kosovskog čvora sa srpske strane, kretati od ruske platforme.
„Naime, kao što smo videli u tvrdu podršku Moskve, al i „slobode koja dolazi“, kako se u jednoj izjavi iz Njujorka Aleksandar Vučić izjasnio, ne treba sumnjati. Tu naravno postoji realno opasnost, da dodam, da između „starog“ i „novog“ svetskog poretka, koji je u sudaru, navodno kao (ne)multipolarizam, Srbija ne bude potpuni gubitnik“, napominje bivši diplomata.
Za Sandu Rašković Ivić, potpredsednicu i poslanicu Narodne stranke, Vučićev odabir susreta sa Harčenkom je logičan sled događaja.
„Pucnjava u Banjskoj prebacila je Kurtijevu gubitničku političko-diplomatsku poziciju u dobitničku antiterorističku. To su podržale zapadne zemlje. Vučić je želeo da pokaže da ima saveznike, zato se najpre sastao s ruskim ambasadorom“, kaže Rašković Ivić.
A Tamara Milenković Kerković, poslanica Pokreta Dveri, konstatuje da se Vučić juče sastao sa Harčenkom, danas sa Hilom i Kvintom i da se on tako sastaje već više od deset godina.
„Za to vreme predao je sve funkcije države Srbije secesionistima u Prištini, participira sa njima u vlasti na otcepljenoj teritoriji, otuđio državnu imovinu, sudsku, zdravstvenu i obrazovnu nadležnost, ukinuo civilnu zaštitu, registarske tablice….nema kraja spisku kršenja Ustava. Ostavio je Srbima na KiM samo goli život. Od juče ni to. Srbiji je potrebna nova vlast i nova politika prema KiM. Aleksandar Vučić više nema legitimitet da upravlja zemljom“, zaključuje Milenković Kerković, dok Nebojša Zelenović, poslanik i kopredsednik stranke Zajedno smatra da bi Vučić morao da objasni zbog čega se prvo, nakon sukoba u Banjskoj, susreo sa ruskim ambasadorom.
Prema Zelenovićevim rečima nije moguće doći do stabilnosti na Zapadnom Balkanu ukoliko sva otvorena pitanje ne budu rešena istovremeno.
„Zbog toga treba sazvati međunarodnu konferenciju o našem regionu. Učesnici treba da budu svi entiteti iz regiona, Hrvatska, EU i zemlje Kvinte.Tema konferencije treba da budu nerešena pitanja na KiM i BiH, ali i druga goruća pitanja. Predlažem dugo vremena da stav Srbije treba da bude da sve linije razgraničenja treba potvrditi i garantovati, a da faktički granice treba da budu uklonjene i da se formira Ekonomska zajednica Zapadnog Balkana. Kosovo i Bosna treba da budu demilitarizovani“, objašnjava sagovornik Danasa.
Dodaje da je prethodno pitanje postizanje sporazuma o odbrambenoj i bezbednosnoj politici između svih učesnika međunarodne konferencije.
„Na ovaj način ceo region bi dobio širom otvorena vrata za punopravno članatvo u EU do 2030. godine“, poručuje Zelenović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
