Predsednik ponovo otkriva detalje iz istrage: Da li je slučaj Senjak autogol režima?

Vučić je tokom svog gostovanja na RTS-u izjavio da je telo koje je pronađeno u buretu u blizini Jarkovačkog jezera 99 odsto telo Aleksandra Nešovića Baje, ubijenog u restoranu na Senjaku. Reč je o neprimerenom, neukusnom i neustavnom mešanju u stvari za koje nije nadležan, ocenjuju naši sagovornici.

Predsednik je naveo i da je telo kod Jarkovačkog jezera otkriveno tako što su specijalci videli „više izgorelog drveta i materijala na jednom mestu, posumnjali u to i pronašli bure. On je govorio i o tome kako je tekla sama istraga, kao i da je policiju “jedno lice” teralo na pogrešan trag.

Predsednik je naknadno objašnjavao kako je i zašto bure koje je pronađeno u Jarkovcima betonirano.

„To su betonirali u garaži su nekoj pripremili beton, to je neki sporosušeći ili, nemojte me držati za reč kakav beton. Zašto? Zato što psi kad idu, oni ne mogu da nanjuše kad beton stavite“, rekao je Vučić.

Podsećamo, u jednom buretu, koje je otkopano na teritoriji opštine Inđija, u prisustvu javnih tužilaca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, policije i forenzičara, pronađeno je telo za koje se veruje da bi moglo da pripada A.N, za kojim se tragalo, saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu.

Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu telo će biti poslato radi obavljanja obdukcije na Institut za sudsku medicinu u Beogradu, kao i radi DNK veštačenja.

Učestalo iznošenje poverljivih podataka iz aktivnih istraga predstavlja kontinuitet u nastupima Aleksandra Vučića. Sa takvom praksom smo se susretali i ranije: u slučaju „Doljevac“, tokom potrage za devojčicom Dankom, kao i povodom ubistva Olivera Ivanovića, kada je pompezno najavljivano da su počinioci poznati i da je njihovo hapšenje pitanje dana. Sličan scenario pratio je i slučaj ubistva pevačice Jelene Marjanović, koji je eksploatisan u samom jeku izborne kampanje.

Postavlja se pitanje, zašto predsednik ponovo izlazi iz okvira svojih nadležnosti i objavljuje podatke iz aktivnih istraga, kao i da li od toga ima neki benefit, pogotovo u trenutku kada se sa datumom izbora i dalje licitira.

“Pristup podacima u ovoj fazi mogu imati isključivo stranke u postupku”

Predsednik Udruženja tužilaca Radovan Lazić kaže za Danas da predsednik Republike ne bi smeo da poseduje podatke iz istrage. Kako objašnjava, podaci koji se vode u predistražnom ili istražnom postupku su apsolutno tajni.

“U ovoj fazi zakonom je dozvoljena samo takozvana stranačka javnost. To znači da pristup podacima, određenim dokaznim radnjama i procesnim aspektima mogu imati isključivo stranke u postupku – odnosno osumnjičeni i njegov branilac – kao i oštećena strana. Niko drugi u toj fazi postupka ne može i ne sme da ima pristup tim informacijama”, kaže Lazić.

On ističe da je svako dostavljanje podataka neovlašćenim licima zakonom zabranjeno, dodajući da je predsednik države u ovom slučaju neovlašćeno lice, jer nema apsolutno nikakvu nadležnost nad predistražnim postupkom niti nad istragom.

“Ovakvo postupanje može da predstavlja ometanje istrage, može da kontaminira dokaze i nanese ozbiljnu štetu kasnijim fazama postupka, a u određenim situacijama može čak i da pomogne osumnjičenima”, upozorava naš sagovornik.

Lazić podvlači da se podaci iz istrage moraju deliti sa javnošću veoma selektivno i pažljivo, kao i da se ne mogu ni svi detalji saopštavati javno.

“Neophodno je izvršiti ozbiljnu procenu o tome koje se informacije mogu dati. Građani imaju opravdan interes da budu informisani o ovakvim događajima, ali to mora da se radi na način koji ne utiče na dalji tok i ne ometa istražne radnje. U fazi istrage, podatke može dati isključivo javni tužilac ili ovlašćeno lice iz javnog tužilaštva zaduženo za komunikaciju sa medijima. U predistražnom postupku, prema Zakoniku o krivičnom postupku, informacije ponovo treba da daje javni tužilac kao rukovodilac tog postupka. Izuzetno, podatke može saopštiti i policija, ali nikada bez odobrenja i izričite saglasnosti javnog tužioca. Sva druga lica ne samo da ne smeju da plasiraju takve podatke u javnost, nego ne bi smela ni da ih znaju, što se, naravno, odnosi i na predsednika”, objašnjava.

Govoreći o nadležnim institucijama, Lazić ističe da je dosadašnja praksa Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pokazala da se rukovodstvo ove institucije postavlja tako kao da nije u službi zakona, već u službi predsednika.

“Kada god dođe do situacije u kojoj zakon propisuje jedno, a predsednik radi nešto sasvim drugo, nerealno je očekivati da se Više javno tužilaštvo u Beogradu oglasi ili da, eventualno, pokrene postupak”, zaključuje.

“Slučaj Senjak politički autogol vlasti”

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, ocenjuje da je reč o neprimerenom, neukusnom i neustavnom mešanju u istrage i stvari koje uopšte nisu u njegovoj nadležnosti, kako god široko pokušali da tumačimo te nadležnosti.

“Iako Vučićeva računica na prvi pogled deluje komplikovano, u pozadini ovakvih nastupa krije se jasan algoritam sastavljen iz dva ključna motiva, psihološkog i političkog”, kaže naš sagovornik.

Kako navodi, reč je o izraženoj potrebi za hvalisanjem i dokazivanjem superiornosti.

“To je želja da se pokaže kako on sve zna, kako je upućen u sve više od drugih, što neretko poprima obrise gotovo infantilnog junačenja i šepurenja”, kaže naš sagovornik.

S druge strane, mnogo važniji razlog je svesna demonstracija moći.

Vukadinović objašnjava da predsednik time želi da pokaže da ne samo da je o svemu obavešten, već da se direktno ili indirektno za sve pita.

“Time šalje posrednu poruku – koja se u ovakvom sistemu podrazumeva i bez eksplicitnog izgovaranja – da on lično donosi sve odluke”, kaže. Dodaje da ovakav pristup ostavlja snažan utisak na značajan deo njegovog biračkog tela, odnosno na ljude koji su skloni autoritarnom vođstvu i koji u ovakvim demonstracijama sile vide potvrdu da lider čvrsto drži situaciju pod kontrolom.

Međutim, Vukadinović ističe da u ovom konkretnom slučaju, koji se odnosi na ubistvo na Senjaku, dosadašnja politička i psihološka računica potpuno pada u vodu.

“Bez obzira na ustavnu i pravnu skandaloznost ovakvih intervencija, ovaj nastup predstavlja čist autogol. Ovaj slučaj je specifičan zbog svoje složenosti, morbidnosti, ali pre svega zbog očigledne upletenosti niza pojedinaca, kako počinilaca, tako i žrtava, koji su, formalno ili neformalno, bliže povezani sa različitim strukturama i institucijama njegove vlasti”, navodi.

Iz ovog razloga, kako objašnjava Vukadinović, ovaj javni nastup među “pristalicama i fanovima” vladajuće stranke i samog predsednika nije delovao kao uobičajeno „lupanje o sto“ i dokazivanje kontrole, dodajući da je upravo naprotiv, izazvao ozbiljnu nelagodu kod većine simpatizera SNS-a.

“Predsednik ovoga puta nije politički profitirao, već je pretrpeo štetu. U kojoj meri je ta šteta privremena i da li će se odraziti na njegov politički rejting, pokazaće vreme”, zaključuje.

Podsetimo, Aleksandar Nešović Baja je, kako se sumnja, ubijen u restoranu „27“ na Senjaku. Sumnja se da je u njega pucao Saša Vuković zvani Boske, i to u prisustvu doskorašnjeg načelnika beogradske policije Veselina Milića koji je, zajedno sa još trojicom policajaca iz njegovog obezbeđenja, kako se sumnja, učestvovao u uklanjanju tragova zločina. Svi osumnjičeni su saslušani i za devetoro je određen pritvor, dok je jedna od osumnjičenih u kućnom pritvoru.