Koliko se SNS promenio od osnivanja do danas: Iz stranke nestali gotovo svi osnivači, a Vučić postao Šešelj sa novom ambalažom

SNS će obeležiti i svoju godišnjicu bez većine kadrova koji su pomogli njenom osnivanju, jer su se neki od njih povukli iz politike, a značajan broj je skrajnut. Sagovornici Danasa kažu da su ostali samo oni koji bespogovorno slušaju Vučića.

Napominju i da je osim promenjene kadrovske slike, SNS, koja je dve trećine svog živora provela u vlasti, odstupila i od svega za šta se u početku zalagala.

Među aktivnim naprednjacima nema više ni samog osnivača stranke Tomislava Nikolića, ni njegovog sina Radomira. Nema ni Gorana Kneževića, Zorane Mihajlović, Radoša Ljušića, Aleksandra Nikolića.

Neki od osnivača poput Vladimira Cvijana i Olivera Antića nisu među živima, dok se Nebojša Stefanović, nakon smene sa mesta predsednika beogradskog odbora SNS iz stranke preselio na Instagram.

Osnivače su zamenili preletači iz drugih stranaka i to od krajnje desnice, do krajnje levice.

„Nema osnivača u vrhu SNS. Nestali su oni koji su menjali sliku bivših radikala, među kojima sam bila i ja. Oni koji su naknadno došli, a bili su ljuti DS, ostali su u SNS da bi zadovoljili svoje interese – Nebojša Krstić, Siniša Mali, Goran Vesić. Došla je i Ana Brnabić i ostala. Ostali su u stranci i oni koji ne bi ni u jednoj državi smeli ni da prođu pored preduzeća, opština, ili vlade, nestručni i neobrazovani. Oni su, nažalost, zaposeli sve institucije na način kao da im pripadaju“, kaže za Danas Zorana Mihajlović, osnivačica SNS koja je u međuvremenu napustila stranku.

U redovim SNS izvršena je smena solidno obrazovanih ljudi sa državnih univerziteta „stručnjacima“ sa kupljenim diplomama i priučenim kadrovima.

Kada se SNS danas sagleda od vrha do dna, stiče se utisak da je reč o političkoj organizaciji rođaka, drugova i prijatelja, kumova, praćena velikom masom siromašnih „sendvičara“. Iako je to pogrdan izraz za stranačke aktiviste, samom Vučiću, kako je više puta poručio, ne smeta kada ih politički protivnici tako nazivaju jer on „voli sendviče“.

Sadašnji SNS neuporediv je i sa ideološke strane sa onim koji je stvaran pre 15 godina. Promenjena su zalaganja stranke za razvoj zemlje, članstvo u EU, borba protiv kriminala i korupcije.

„Umesto otvorene, demokratske zemlje, Srbija je nikad dalje od EU, od zapada, od razvijenih demokratija, od standarda. Srbija je zatvorena država, jer tako jedino SNS može da vlada. Okrenuta autokratijama, zatvorenom medijima, i poznata po broju ljudi koji je iz Srbije otisao i odlazi i dalje. Naneta je ogromna šteta zemlji i narodu Srbije“, ističe Mihajlović.

Sagovornici Danasa, ipak, tvrde da SNS nikada nije ni imala jasnu ideologiju. Stranka je osnovana zato što je trebalo pripitomiti radikalizam Srpske radikalne stranke, posebno njen nacionalizam, i smeniti režim DS.

Od samog početka je bilo jasno, a sada i sami priznaju, da SNS jeste keč-ol partija koja želi da privuče sve birače, nezavisno od ideološkog opredeljenja. Koketiranje sa najrazličitijim ideologijama pokazuje da je to deo političke strategije ove stranke.

„SNS je kao stranka provela nešto više od tri godine u opoziciji i ostatak od tih 15 godina u vlasti. Od tog ostatka, minimum osam godina imaju skoro apsolutnu vlast u zemlji, oličenu u jednom čoveku, ali koja se po dubini graniči sa totalnom kontrolom svih institucija u zemlji, počevši od mesnih zajednica do najviših pravosudnih, zakonodavnih i izvršnih institucija u zemlji. Ovakva vrsta skoro totalne kontrole jeste poznata u našoj istoriji, i zato je SNS kao stranka najsličnija Komunističkoj partiji Jugoslavije. Međutim, za razliku od Komunističke partije Jugoslavije, ona nema jasno izraženu ideologiju, i njena politika se zasniva na nizu populističkih i manje populističkih mera koje se mogu prepoznati u širokom spektru političkih ideologija, od levičarskih do desničarskih“, objašnjava za Danas Dušan Milenković, politički konsultant.

Prema njegovim rečima ovakav politički bućkuriš je ujedno i slobodan prostor za ljude potpuno različitih ideoloških opredeljenja i vrednosti da se uključe u rad stranke isključivo zbog blizine moći. To je jedan od dva razloga velikih kadrovskih promena u samoj stranci.

„Ne pričamo samo o preletačima iz drugih stranaka, već i o nizu istaknutih i manje istaknutih javnih ličnosti koje su se pridružile stranci, i postale njeno lice. Drugi razlog je više organizacioni, i to je jedan od najvećih doprinosa SNS u političkoj istoriji Srbije. Oni su, naime, stvorili najefikasniji meritorkratski sistem unutar svoje organizacije, rekao bih i mnogo bolji od KPJ. U SNS se svaki doprinos stranci i njenom očuvanju na vlasti, što posredno znači i njenoj poziciji da ekstrakuje ogromne količine novca iz srpske privrede, veoma dobro i revnosno nagrađuje. Dok se svaki neuspeh koji ih udaljava tom jednom cilju kažnjava“, ističe Milenković.

Dragomir Anđelković, politički analitičar, smatra da je SNS 15 od osnivanja na neki način na početku.

„Kada je 2008. godine stvorena uz pomoć tadašnjih vlasti i određenih zapadnih faktora – kako bi bila oslabljena suviše ekstremna Srpska radikalna stranka – nova partija je bila neizvesni projekat. Štetu SRS-u je napravila, ali niko nije znao šta će sa njom biti u budućnosti – da li će opstati kao relevantna opoziciona stranka, da li će doći u priliku da participira u vlasti, ili će se ubrzo ugasiti. Ispostavilo se da joj je ‘sudbina’ ipak bila naklonjena“, objašnjava politički analitičar.

U međuvremenu je, kako kaže, Vučić preuzeo punu kontrolu nad SNS – postao je novi Šešelj sa modernom ambalažom – i svoje političko preduzeće iskoristio da za sebe izvuče što veći politički i svaki drugi profit.

„Pitanje je da li mu sada pošto se to desilo, SNS i dalje treba, a još veća dilema postoji oko toga šta će biti sa njom kada Vučić sa svojim stranim mentorima bude dogovarao izlaznu strategiju, tj. miran, udoban i berićetan odlazak sa vlasti, a možda i iz Srbije, sa najbližim porodično-prijateljskim okruženjem“, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima ti dani više nisu tako daleko. Možda nekome i dalje bude trebala SNS, pa joj se dodele određeni zadaci, možda tako i ne bude, pa dotrajala tzv. naprednjačka kola budu puštena nizbrdo, dok se ne razbiju.

„Ukratko, SNS je ponovo u fazi neizvesnosti kao i 2008, ali sa manjom šansom da ishod bude srećan. No, zato je dugogodišnji gospodar te partije, upotrebivši je po sebe krajnje pragmatično, na njoj uveliko profitirao“, smatra Anđelković.

A profitirao je i značajan broj članova najmnogobrojnije porodice, koja po sopstvenom priznanju sada već bivšeg predsednika broji 700.000 članova. Neki više, neki manje, dok je šteta nastala u 11 godina njihove vlasti nemerljiva u svim segmentima društva.

Sagovornici Danasa slažu se da je za opstanak naprednjaka ključan i opstanak sistema u kome ljudi različitih ideologija funkcionišu zajedno dok mogu podeliti moć i vlast.

Teško se može očekivati njihova lojalnost i posvećenost stranačkoj politici ako im ne bude obezbeđeno ono što oni žele. Kohezioni faktor je i širenje straha da je njihova egzistencija najbliže vezana za ostanak na vlasti – da će ih „vešati po ulicama ako izgube izbore“.