Sporazum Beograda i Prištine još ne postoji, ali biće obiman

Naši izvori napominju da Hanova retorika ne znači da je „dogovor o rešavanju kosovskog problema već postignut, već da je zvaničnik Brisela govorio uopšteno o onome što Unija priželjkuje da će se desiti do kraja ove godine“.

„Sporazum Beograda i Prištine još ne postoji, ali kada i ako bude osmišljen, taj dokument će, bez ikakve sumnje, biti obiman, jer se mora rešiti niz pitanja – od onih svakodnevnih do najkrupnijih političkih, tako da je Han u pravu kada kaže da će dogovor imati na stotine strana“, objašnjavaju naši sagovornici.

Prema tvrdnjama diplomata, zvaničnici poput Hana i šefice diplomatije EU Federike Mogerini, koja je i posrednica u pregovorima Beograda i Prištine, „i dalje se nadaju da će, uprkos višemesečnom zastoju u pregovorima, izazvanog odbijanjem Prištine da ukine drakonske takse na robu iz Srbije, sporazum biti postignut tokom 2019, budući da u novembru ističe mandat aktuelnim briselskim institucijama“.

„Hanu, Mogerini i ostalim zvaničnicima EU očajnički je potrebna uspešna priča na kraju mandata, ali, kako stvari trenutno stoje, krajnje je neizvesno da li će biti dogovora o Kosovu do kraja ove godine“, preciziraju izvori Danasa.

Diplomate ne isključuju ni mogućnost raspisivanja prevremenih izbora na Kosovu, što bi, prema njihovom mišljenju, moglo da dodatno zakomplikuje proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Posle prevremenih izbora na vlast bi došla Vlada u kojoj bi se, zasigurno, našlo i Samoopredeljenje, koje je još tvrđa linija od aktuelne izvršne vlasti u Prištini predvođene Ramušom Haradinajem. Samoopredeljenje ne krije da teži skorom pripajanju Kosova Albaniji, što bi uticalo na Srbiju da se još više okrene Rusiji, kako bi pokušala da dobije sever Kosova“, tvrde pojedini naši sagovornici.

Mada su predstavnici zvaničnog Berlina u više navrata ponovili da neće pristati na promene granica kao moguće rešenje za Kosovo, ima i onih koji smatraju da bi Nemačka, na kraju, mogla da promeni takav stav, i to iz ekonomskih razloga.

„Jasno je da Nemačka strahuje od mogućnosti prekrajanja granica na Balkanu, ali ta država je u prošlosti u više navrata pokazala da konačne političke odluke donosi iz krajnje pragmatičnih razloga, u ovom slučaju motiv za promenu stava o nedeljivosti Kosova mogao bi da bude gasovod Severni tok dva – koji seže od Rusije, preko Baltičkog mora do Nemačke i treba da bude pušten u pogon do kraja godine. Dakle, ako zvanični Brisel, koji se kategorično ne protivi izmeni granica kao rešenju za Kosovo, bude uslovio Nemačku na neki način, moguće je i da će Berlin promeniti mišljenje o nedeljivosti granica“, smatraju izvori Danasa.

Komesar Han je tokom prekjučerašnje debate u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta pod nazivom „Budućnost politike proširenja EU“ ponovio da EU neće primati u članstvo zemlje sa otvorenim međusobnim problemima, preneo je RTS.

Palmer: SAD ne propisuju rešenje

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer ukazao je da je krajnje vreme za postizanje sporazuma Beograda i Prištine i podsetio na poruku američkog predsednika Donalda Trampa da pregovarači treba da iskoriste „istorijsku šansu“ da ga postignu. U intervjuu za aprilsko izdanje časopisa Kord (CorD) Palmer je pozvao obe strane da izbegavaju korake koji otežavaju kompromis, prenela je agencija Beta. Palmer je ukazao da SAD nisu deo pregovora, ali da snažno podržavaju dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU i da je normalizacija odnosa suštinski važna za njihove evropske aspiracije. Palmer je ponovio da SAD „ne propisuju i neće propisivati kako rešenje treba da izgleda, da proces i sam sporazum treba da potekne od dve strane i da samo tako može da bude trajno primenjiv na Kosovu i u Srbiji“.