“Sanira političku štetu koju je sama proizvela Mrdićevim zakonima”: Šta Brnabić radi u Briselu?

Koordinatorka nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković je ocenila i da radni boravak predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić u Briselu u sredu nema nikakve veze sa onim što se u utorak dešavalo u Evropskom parlamentu (raspravljalo se o izveštaju o Srbiji izvestioca Tonina Picule).

„Sve što vlast radi u procesu EU integracija, ona radi sa PR ciljem, jer stvarni cilj nemaju. Oni sad kao demonstriraju da nešto rade, to predstavljaju kao novu fazu, postavljaju novi koordinacioni tim, odlaze u Brisel, komentarišu, obećavaju, a ono što je suština, što su glavni problemi – to se ne adresira“, dodala je Selaković gostujući na televiziji N1.

Nakon nedavne posete delegacije Venecianske komisije zbog spornih pravosudnih zakona, i kritika koje su na račun srbije uputili Članovi Odbora Evropskog parlamenta za spoljne poslove (AFET), nazivajući je zarobljenom državom i ocenjujući da je nazadovala na putu ka Evropskoj uniji (EU), odlazak predsednice Skupštine u Brisel može se tumačiti kao pokušaj gašenja požara.

Naim Leo Beširi,direktor Instituta za evropske poslove, kaže za Danas da je Ana Brnabić  deo iste vladajuće strukture kao i predsednik Srbije, koji je prošle nedelje optužio Hrvatsku, državu članicu EU i našeg suseda, da zajedno sa još nekim zemljama iz regiona priprema agresiju na Srbiju. U tom kontekstu, kako objašnjava, teško je razumeti kakva su očekivanja Brnabić od susreta u Briselu sa komesarkom Kos i direktorom za proširenje Kopmanom.

– Brnabić najverovatnije odlazi da sanira političku štetu koju je sama proizvela, takozvanim Mrdićevim zakonima koji dovode u pitanje ranije usvojene ustavne garancije nezavisnosti tužilaštva. U susret izborima ove godine, i uz činjenicu da se tek mali broj tužilaca usudio da postupa u skladu sa zakonom, vladajuća većina, zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije, pokušala je da takvu praksu saseče u korenu. Požar su sami izazvali, pa ga sada sami i gase, dok je društveni dijalog sveden na minimum, uz uskraćenih nekoliko meseci ozbiljne rasprave o predlozima zakona čiji je autor pravnik kome je za studije od četiri godine bilo potrebno gotovo trinaest – kaže naš sagovornik

Prema njegovim rečima, takav pristup jasno pokazuje da SNS sistematski neguje prostor za “prosečnost i potkopavanje zakona i vladavine prava”.

Iz tog razloga se, kako navodi, i domaća stručna javnost, zajedno sa nevladinim organizacijama, Venecijanskom komisijom i Evropskom unijom, usprotivila pokušajima da se ionako krhak pravosudni sistem vrati nekoliko koraka unazad, dodatno urušavajući standarde znanja, integriteta i etike.

Beširi podseća da se u Izveštaju Evropske komisije za 2025. Srbija suočava sa najoštrijim kritikama zbog ozbiljnog i kontinuiranog nazadovanja u oblasti vladavine prava, uz posebno istaknut politički uticaj na pravosuđe, nedostatak stvarne nezavisnosti tužilaštva i selektivnu primenu zakona.

On dodaje da u ovom izvešaju Komisija ukazuje na sistemske probleme u borbi protiv korupcije, gde izostaju pravosnažne presude u slučajevima visoke korupcije, kao i na sve izraženiji pritisak na medije, netransparentno vlasništvo i kampanje targetiranja novinara i civilnog društva.

Takođe ističe da se u izveštaju naglašava koncentracija moći u izvršnoj vlasti, slabljenje institucionalnih mehanizama kontrole i nedostatak političke volje za sprovođenje ključnih reformi, dok se spoljnopolitičko usklađivanje sa EU ocenjuje kao nedovoljno, posebno u kontekstu odnosa prema Rusiji, čime se dovodi u pitanje strateško opredeljenje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

– Znamo da na ovakve nalaze iz izveštaja Evropske komisije, Brnabić nema suštinski odgovor, jer se radi o sistemskim problemima koji se godinama ponavljaju bez vidljivog napretka. Svaki pokušaj relativizacije ili skretanja teme ne menja činjenicu da su ključne kritike precizne, ponovljene i zasnovane na merljivim izostancima reformi – poručuje Beširi.

On dodaje da u ovom slučaju ne pomažu ni tri presude Višeg suda u Smederevu koje ukazuju da su naši građani, pod uticajem ruskih tajnih službi, učestvovali u incidentima u Parizu i Berlinu, uključujući napade na jevrejske objekte i postavljanje provokativnih simbola, kostura i svinjskih glava sa ciljem podsticanja nasilja i verskih sukoba.