foto FoNet/TV“Iz izvora bliskim institucijama u Briselu čuli smo da zemlje koje nisu uskladile svoju bezbednosnu i spoljnu politiku sa EU ne mogu prisustvovati sasatancima na kojima se govori o spoljno-političkim i bezbednosnim temama Evropske unije. Srbija je svojom voljom potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i obavezala se da želi da postane članica EU. I sva pravila koja su postavljena za članice tog kluba, Srbija konačno mora da krene da ispunjava. Oni koji ne žele da budu deo tog kluba neće biti ni pozivani na sastanke. Uostalom EU sama određuje koga će pozvati na sastanke, a koga neće”, kaže za Danas Nemanja Todorović Štiplija, direktor Centra savremene politike i portala European Western Balkans, komentarišući najave da će Beogradu biti zabranjeno prisustvo skupovima EU, ukoliko ne uvede sankcije Rusiji.
Na pitanje da li je to još jedan od pritisaka na Srbiju i da li je i najavljena poseta predsednika Evropskog saveta Šarl Mišel deo tog paketa pritisaka, sagovornik Danasa odgovara da nema pritisaka na Beograd.
“Beograd može da radi šta hoće. Ako neće ne mora ništa, ne mora ni sanakcije da uvodi. Može da ostane po strani. O pritiscima na Beogtad, uostalom, čujemo samo od jedne osobe, a Šarl Mišel ide u posetu Balkanu, a ne samo Beogradu. Njegove stanice su i Sarajevo i Skoplje i dolazi u region pre svega zbog stanja u BiH, zbog predstojećeg samita Evropske unije koji organizuje Fracuska. U našem slučaju on će pomenuti usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što je za Srbiju pored stanja demokratije najveći izazov”, objašnjava Štiplija.
Obzirom da je Kosovo najavilo da će danas aplicirati za članstvo u Savetu Evrope i da je obezbedilo dvotrećinsku podršku, sagovornik Danasa kaže da Srbiji jedino preostaje da ubedi neke članice SE da povuku svoj glas.
“Oni radikalni mehanizmi napuštanja Saveta Evrope bili bi pogubni za građane Srbije, pre svega zbog evropskog suda za ljudska prava u Strazburu”, objašnjava Štiplija i dodaje da je Kosovo našlo načina da ubedi dve trećine članica Saveta Evrope da im je članstvo izuzetno potrebno. On napominje da je pristup evropskom sudu za ljudska prava, ali i GREK-u dobro za sve građane Kosova,ali i za Srbe sa KiM.
Na pitanje da li se prijemom Kosova u SE čini presedan, Štiplija kaže da je to tačno jer je Kosovo prva zemlja koju nisu priznale sve članice SE, ali da nije potpuno siguran da li Kipar priznaje Tursku i obrnuto.
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ističe da će diplomatska procedura prijema Kosova u Savetu Evrope trajati do godinu dana, ali da su oni obezbedili dvotrećinsku većinu, jer u protivnom ne bi rizikovali, kao sa Uneskom.
“Ako Kosovo bude primljeno u SE to će biti neka vrsta presedana, jer kad pogledate spisak država koje su u toj instituciji sve su međunarodno priznate i čanice Ujedinjenih nacja. Kosovski presedan govori da je više reč o političkoj, nego o proceduralno- pravno tehničkoj odluci“, kaže ona.
Grubješićeva kaže da nema potvrdu da će Brisel zabraniti Beogradu da prisustvuje skupovima, ali da to govori da će neke oduke u budućnosti morati da se donose.
“Isključivanje Srbije nije dobro”, kaže Grubješićeva.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć, nakon radne večere u Briselu, rekao d je apliciranje Kosova za članstvo u Savetu Evrope „ne samo kršenje međunarodnog prava, nego i normi iz pojedinih sporazuma“, od Rezolucije SB UN 1244 do Vašingtonskog sporazuma.
Najavio je i da će u narednih 36 sati zakazati sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost i da će Srbija pokušati politički da reaguje i dodao da neće ići tako lako onima koji misle da mogu da nas ucenjuju i da vrše pritiske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
