Donald Tramp je nepredvidiv i veoma opasan čovek: Sagovornici Danasa iz nevladinih organizacija o obustavi finansiranja iz SAD

I dok režimski mediji uveliko „slave“ ovakvu odluku, jer su gotovo sve nevladine organizacije, kritički nastrojene prema vlasti Aleksandra Vučića, nazivali stranim plaćenicima, spremnim da „ruše Srbiju“ i „izdaju nacionalne interese“, pogotovo u vreme intezivnih protesta studenata, sagovornici Danasa iz nevladinog sektora upozoravaju na posledice ovakve odluke, imajući u vidu da je njihov inicijator Donald Tramp, koji ni u svojoj državi ne mari za poštovanje ljudskih prava, štaviše, ugrožava prava na rasnoj, verskoj i seksualnoj osnovi.

„Radikalna odluka“ 

Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže za Danas da je reč o veoma radikalnoj odluci DonaldaTrampa, jer, kako objašnjava, ne samo da su obustavljeni novi programi već su i privremeno stopirani tekući.

– Čini se da Trampova administracija želi da tokom ove pauze revidira programe i pomoć, te da se nakon toga fokusira na one koje su važne novoj administraciji i njenom poimanju spoljne politike i nacionalnih interesa. SAD je od 2001. do 2021. godine pružila Srbiji pomoć vrednu 1.2 milijarde dolara, od čega je, kao i sa bespovratnom pomoći iz drugih država, većina te pomoći pružena državnim institucijama – kaže naš sagovornik.

„Tramp brzo prešao sa reči na dela“

Kao što se vidi, kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, Tramp je veoma brzo prešao sa reči na dela.

– Među prvim potezima nove administracije stopirana je inostrana pomoć. To se uklapa u najavljene prioritete Trampa, što znači da SAD više neće podržavati demokratizaciju i ljudska prava u meri koje je to ranije činio. Poznato je da su SAD najveći davaoci pomoći baš u te svrhe zbog čega će veliki teret pasti upravo na organizacije civilnog društva, u prvom redu onih koje dobijaju podršku od USAID – ističe sagovornica Danasa.

– SAD su bile svetski svetionik kada je reč o podršci naporima da se pojedine zemlje demokratizuju i poštuju ljudska prava. Međunarodni poredak već duže vreme ne funkcioniše kao poredak koji se zasniva na pravilima i, kako se vidi, sada preovlađuju geopolitički prioriteti. Trampova MAGA je uglavnom fokusirana na nacionalne interese po svaku cenu i već vidimo da susedne zemlje trpe ogromne pritiske. Nadam se da to neće potrajati jer time SAD gube reputaciju koju su imale posle Drugog svetskog rata – smatra Sonja Biserko.

Ne čudi što su državni mediji to dočekali sa oduševljenjem, dodaje, jer računaju da će se organizacije civilnog društva polako gasiti.

– Međutim, još uvek postoje evropski fondovi koji podržavaju projekte demokratizacije posebno zemalja kandidata za EU. Evropi predstoji ozbiljno prestojavanje posebno kada je reč o proširenju na Balkan. U tom smislu biće potreban njihov mnogo veći angažman pa i finansijska podrška civilnom sektoru – zaključuje Biserko.

„Ova odluka nameće štetu ljudima širom sveta“

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku kaže za Danas da odluka Donalda Trampa da suspenduje na 90 dana svu međunarodnu pomoć SAD-a je jedna od brojnih odluka koja potvrđuje da je u pitanju nepredvidiv i potencijalno veoma opasan čovek.

– Ova odluka nameće štetu ljudima širom sveta koji su do sada opstajali u teškoj borbi, često opasnoj po život, poput aktivista za ljudska prava i LGBT aktivista u opresivnim režimima gde se takva borba kažnjava čak i smrću. Ali, naneće ogromnu štetu i SAD-u. U poslednjih nekoliko godina ova država je odustala od politike koju je vodila tokom većeg dela 20. veka, a zbog koje je dobila epitet „lider slobodnog sveta“ – kaže Popović.

Kako dodaje, upravo su vrednosti poput slobode, vladavine prava i zaštite ljudskih prava omogućile SAD da postane najjača sila na svetu i da pobedi u Hladnom ratu.

– Komunistički sistem srušila je želja ljudi da mogu slobodno da se kreću, udružuju i govore, pre nego nagomilano nuklearno oružje NATO pakta. Tramp se takve politike odriče i mislim da će posledice biti vidljive u celom svetu. Podjednako je opasna i njegova ishitrenost i sklonost da vlada dekretima i da donosi odluke na prečac. Zaustavljanje već ugovorene pomoći je i ozbiljno kršenje ugovornih obaveza i urušavanje vladavine prava u SAD. To bi takođe trebalo da bude upozorenje pre svega građanima u SAD u kom pravcu ova administracija može da ih odvede – zaključuje Popović.

„Eksluzivno pravo na finansiranje iz SAD u najvećoj meri imaju beogradske organizacije civilnog društva“

Fahrudin Kladničanin, izvršni direktor Akademske inicijative “Forum 10” iz Novog Pazara, kaže za Danas da su američke fondacije pristune na ovim prostorima decenijama i podržavale su različite procese, što razvoj civilnog društva, znači konretna podrška nevladinim organizacijama, ali i institucionalni i ekonomski razvoj krzo stotine projekata realizovanih sa ministarstvima, lokalnim samourpravama.

– Svakako je američka podrška civilnom društvu bila i ostala važna, međutim to se poslednjih godina promenilo. Američke fondacije su uvek imale prakse da finansiraju organizacije civilnog društva sa kojima imaju dugoročnu saradnju, pa je to finansiranje uvek bilo podrška programaskim aktivnostima, kao i institucionalna podrška koja je organizacijama civilnog društva značila stabilnost u radu. Danas je nekoliko organizacija civilnog društva u Srbiji aktivno i one se finansiraju kroz američke fondove, recimo u Sandžaku, godinama se ne finansiraju organizacije od strane američkih fondacija, to ekskluzivno pravo u najvećoj meri imaju beogradske organizacije civilnog društva – ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, nova američka administracija ne vidi civilno društvo kao aktera saradnje, već naprotv kao aktera koji samo „troši“ američki novac, a Americi ne donosi ništa konkretno – da paraframziram Donalda Trampa.

– Promene će biti vidljive, i to će oštetiti organizacije civilnog društva, ali ne u meri u kojoj se to očekuje. Civilno društvo u Srbiji i dalje je devedesetim, okolnosti su potpuno promenjene, kao i donatorski pristupi u podršci. Međunarodna zajednica je danas partner režimu u Srbiji, to su obostrani odnosi saradnje, a svaki ispadi civilnog društva samo ugrožavaju tu uspostavljenu harmoniju režima i međunarodne zajednice. Danas je takođe donatorski novac u državnim fondovima, a međunarodna zajednica od nas očekuje saradnju sa državnim institucijama u punom kapacitetu – ističe Kladničanin.

Politika Donalda Trampa je jasna – za njegovu administraciju nevladine organizacije su paraziti koji ne donose ništa dobro, i on je doprineo stvaranju neprijatelja u nevladinim organizacijama, dodaje.

– Pred civilnim društvom je izuzetno teško vreme, ja tek mogu da zamislim kako će se snaći kolege koje su dobijale podršku kroz američke fondove. Tramp se restritivno ponaša ne samo prema civilnom društvu, nego i prema drugim važnim međunarodnim inicijativama koje je Amerika finansijski godinama održavala – zaključuje Kladničanin.

„Krajnje je vreme da sjajnu bilateralnu saradnju sa SAD kapitalizujemo“

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, s druge strane, smatra da Sjedinjene Američke Države danas predstavljaju najmoćniju državu sveta koja je svoju ulogu odgovorno prihvatila i dugi niz godina pomaže razvoj mnogih država i zajednica.

– Aktuelna promena administracije je osetljiv period koji zahteva proces prilagođavanja birokratije novoj politici. Ukoliko je godišnji nivo donacija SAD na nivou od oko 68 milijardi dolara (podatak za 2023), onda je logično da se takav obim donacija prilagodi spoljnopolitičkim interesima nove administracije SAD. Upravo zbog toga i zbog Trampove prepoznatljive težnje za efikasnošću, u periodu od 90 dana možemo očekivati detaljnu reviziju i evaluaciju svih donacija, uključujući vojne pomoći – kaže naš sagovornik.

Od ovakvih mera će biti izuzeta humanitarna pomoć u hrani, kao i vojna pomoć Izraelu i Egiptu, dodaje.

– To nam već ukazuje na buduće spoljnopolitičke prioritete SAD. Vojna pomoć Ukrajini će očigledno biti suspendovana, iako će predsednik Tramp posedovati mehanizme za urgentnu pomoć Kijevu. To bi moglo ukazivati na stvarnu nameru Trampa da nametne mir obema stranama i okonča razorni sukob u Ukrajini. I Rusi i Ukrajinci vape za mirom, ali pravi ispit Trampove moći će biti suočavanje sa neispunjenim imperijalnim ambicijama Putina. Pogrešno bi bilo tumačenje da je ova mera usmerena protiv Ukrajine jer poziv Trampa da se poveća vojna potrošnja u NATO na (za sada dalekih) pet odsto ukazuje na nameru da se unapređuju vojne sposobnosti i vojnom moći nametnu saveznički globalni interesi. Rusija je već izgubila ovaj rat jer im je devastirana ekonomija, a u spoljnopolitičkom kontestu su postali kolonija Kine. Ukoliko u Moskvi izostane razum i volja za pregovaračkim ustupcima, mogli bi se suočiti sa američkom vojnom podrškom Ukrajini kakva do sada nije viđena – iznosi svoj ugao ovog događaja Nikola Lunić.

Srbija i dalje zanemaruje globalne procese, dodaje, i pokušava uzaludno da balansira u međunarodnoj geopolitičkoj areni.

– Na taj način će izvesno kreirati nepoverenje moćnih subjekata, a u slučaju šireg konflikta neprijatelje na svim stranama. Krajnje je vreme da sjajnu bilateralnu saradnju sa SAD kapitalizujemo u cilju evropskih i evroatlantskih integracija kako bi društvu u celini obezbedili najviši nivo bezbednosti – zaključuje Lunić.

Miodrag Milosavljević, programski direktor Fonda za otvoreno društvo nije hteo da komentariše za Danas najnoviju odluku Donalda Trampa.