Unapređivati društvo, a ne očajavati

Zastoj u proširenju Unije nastao je zbog globalne ekonomske krize i sporova oko Lisabonskog sporazuma, konstatovao je Tadić, navodeći da Srbija „deli razočaranje ostalih država regiona takvim razvojem situacije“. Ipak, kako je naglasio, države koje imaju ambiciju da postanu članice EU ne treba da se prepuste sudbini, već da zauzmu „konstruktivniji pristup“ i nastave da podižu svoje unutrašnje standarde na evropski nivo.

– Najodgovornija stvar koju možemo da uradimo jeste da nastavimo da poboljšavamo regionalnu saradnju, da otvorimo naša tržišta i da potpuno uskladimo našu legislativu sa zakonima Unije. Srbija će postati članica EU. To ostaje naš strateški prioritet. Nastavićemo da ostvarujemo ciljeve koje smo sami sebi postavili – naglasio je Tadić.

Kako je ocenio, najopipljiviji rezultati u usklađivanju sa evropskim standardima uočljivi su u procesu ukidanja viza.

– Nadamo se da će u bliskoj budućnosti EU dati zeleno svetlo Srbiji i staviti je na belu šengensku listu. To će pomoći da se zbliže razdvojene porodice, olakšati poslovanje i doprineti bogaćenju obrazovnih iskustava generacija koje dolaze – rekao je srpski predsednik.

Boris Tadić je, međutim, poručio i da je „jedinstvo država regiona na putu ka evropskim integracijama poremećeno jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova“, ali da su ozbiljne političke turbulencije koje su pretile da poremete čitavu Jugoistočnu Evropu zauzdane zahvaljujući odmerenoj reakciji Srbije. On je upozorio da je „od suštinske važnosti da regionalne inicijative poput Saveta za regionalnu saradnju i Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi ne uključe u svoje članstvo predstavnike secesionističkih privremenih vlasti u Prištini“.

– Tako nešto bi moglo da poremeti osetljivu situaciju na terenu, a to sigurno nije ni u čijem interesu. Kada je reč o učešću Kosova u regionalnim forumima, trebalo bi da sledimo konstruktivan pristup koji je definisao Savet bezbednosti UN, a Srbija ga je podržala – rekao je Tadić i založio se za „aktivniju ulogu Euleksa u prevazilaženju nastalih problema“ na Kosovu.

U zajedničkoj deklaraciji usvojenoj na samitu u Kišinjevu, lideri zemalja Jugoistočne Evrope potvrdili su da je pristupanje EU i dalje ključni regionalni cilj i obavezali se na partnerstvo u pogledu saradnje, razvoja, prosperiteta, evropskih integracija i jačanja vladavine prava. Zemlje regiona pozivaju se da jačaju partnerstvo kako bi ostvarile strateške ciljeve i rešile stare i nove ekonomske i socijalne probleme.

Zemlje članice Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi su Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i Turska.

Bramercov izveštaj „izuzetno važan“

Boris Tadić je ocenio da je izveštaj glavnog tužioca Tribunala u Hagu Serža Bramerca, koji je u četvrtak podneo Savetu bezbednosti UN, pozitivan za Srbiju i „izuzetno važan za našu zemlju, pre svega zato što je devedesetih njen kredibilitet i međunarodni autoritet dramatično urušen“. „Kada to imamo na umu, svaki pozitivan izveštaj je okrepljujući, izuzetno važan“, rekao je Tadić agenciji FoNet. On je naveo da će sada države definisati svoju poziciju o Bramercovom izveštaju. „Videćemo kakva će reakcija na ovaj izveštaj uslediti, ali pre ili kasnije siguran sam da će on imati pozitivno dejstvo“, očekuje Tadić.