Uspostavljeno 45 zaštitnih zona

U Eparhiji raško-prizrenskoj tvrde da nemaju nikakvog kontakta sa ovom kancelarijom i da ih niko u vezi sa zaštitom crkvene baštine nije pitao za mišljenje.

– Kancelarija od svog osnivanja radi na sprovođenju odredaba Sveobuhvatnog predloga rešenja statusa koje se odnose na kulturno i versko nasleđe. Te odredbe će naročito biti od koristi Srpskoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu. Njihovo sprovođenje pokriva široku lepezu pitanja na kojima je angažovana Vlada Kosova u saradnji sa drugim relevantnim partnerima. Kancelarija MPC/EUP kroz svoje regionalne urede uspostavlja neformalne i formalne kontakte sa predstavnicima SPC i drugih verskih zajednica, kako bi razgovarali o temama koje se odnose na njihov svakodnevni život, izjavio je za Danas Endi Mekgifi, portparol MPC/EUP.

Kako je Danasu rečeno, kroz planska dokumenta uspostavljeno je svih 45 zona predviđenih Ahtisarijevim planom, osim zaštitne zone Prizren, čije granice i uređenje priprema Međuministarska radna grupa. Prema nezvaničnim objašnjenjima, 22 specijalne zaštitne zone definisane su mapama koje su predstavljene Savetu bezbednosti UN, dok je granice specijalnih zaštitnih zona od 100 i 50 metara od oboda lokacije odredila Međuministarska radna grupa koju čine predstavnici ministarstava životne sredine i prostornog planiranja, kulture i javnih službi Vlade Kosova, uz pomoć MPC/EUP.

– Sprovođenjem specijalnih zaštitnih zona bavi se međuministarska radna grupa. Proces kontroliše Skupština Kosova, a sve nadgleda MPC/EUSP – objašnjava Endi Mekgifi

On negira spekulacije da je Kancelarija krenula u sprovođenje Aneksa 5 o verskoj i kulturnoj baštini Ahtisarijevog plana zato što je postalo jasno da od decentralizacije neće biti ništa ove godine. Mekgifi objašnjava da „Kancelarija radi na obezbeđivanju napretka procesa decentralizacije, ali se ne bavi samo jednom stvari, već se sprovođenje Sveobuhvatnog predloga rešenja statusa odvija simultano“.

– Kada je reč o kulturnom nasleđu, primenjuje se Zakon o uspostavljanju specijalnih zaštitnih zona. Nadgledamo uključivanje zona u instrumente prostornog planiranja i na lokalnom i na centralnom nivou. Nacrti zakona koji se odnose na istorijski centar Prizrena i Veliku Hoču su u fazi radnih grupa. Imajući u vidu opšte poboljšanje bezbednosne situacije, zaštita brojnih lokaliteta je u potpunosti predata kosovskoj policiji. Zadovoljni smo i zbog činjenice da su pokrenuti sudski procesi protiv počinilaca napada na lokalitete kulturnog i verskog nasleđa. Takođe radimo i na mehanizmu koji će uključiti sve relevantne aktere u obezbeđivanje punog poštovanja uredbi koje važe za specijalne zaštitne zone. Uz podršku Evropske komisije redovno se održava i forum za tehničku razmenu informacija o kulturnom i verskom nasleđu. Nadziremo zaštitu i uživanje prava SPC na Kosovu, kako je predviđeno kosovskim ustavom i zakonima. To podrazumeva njeno priznavanje kao dela SPC sa sedištem u Beogradu i, šire posmatrano, očuvanje poštovanja za srpsku istorijsku i versku tradiciju na Kosovu, napominje Mekgifi.

Danas nije dobio direktan odgovor da li MCP/EUP ima bilo kakve zvanične kontakte i s kim sarađuje u SPC. U Kancelariji objašnjavaju da „poslednjih nedelja MPC radi na uspostavljanju mehanizma koji bi olakšao sprovođenje Sveobuhvatnog predloga koji se odnosi na kulturno i versko nasleđe, kroz konsultacije sa svim relevantnim akterima, što im stavlja u zadatak utvrđivanje obrasca koji je prihvatljiv za sve strane“. U radnoj grupi za Prizren, kako je rečeno našem listu, „nema srpskog predstavnika , ali su kosovski Srbi zastupljeni u radnoj grupi za Veliku Hoču preko opštinske kancelarije i zamenika gradonačelnika za zajednice u Orahovcu“.

Episkop raško-prizrenski Artemije (Radosavljević) izjavio je za Danas da ni on kao nadležni arhijerej, a ni sveštenici Eparhije na čijem je čelu nemaju nikakve kontakte sa kancelarijom Pitera Fejta, niti sarađuju po bilo kojoj tački Ahtisarijevog plana koja se tiče položaja SPC.

– Ne priznajemo Ahtisarijev plan, ni institucije samoproglašenog nezavisnog Kosova, niti Kancelariju Pitera Fejta. Za godinu dana koliko ta kancelarija postoji niko nas nije kontaktirao, niti nas obavestio i upoznao sa onim što rade. To što čine je bezakonje. Nedopustivo je i pitanje je kakva je to zaštita svetinja SPC koja se sprovodi bez znanja vlasnika i domaćina, kategoričan je vladika Artemije.

Beograd traži rešenje u okviru Rezolucije 1244

U međunarodnim krugovima spekuliše se da je upravo neučestvovanje SPC u sprovođenju zaštite verske i kulturne baštine jedan od razloga što se nije stiglo dalje od planske dokumentacije. S druge strane, Beograd, prema nezvaničnim saznanjima Danasa, smatra da Crkva ne bi trebalo da sarađuje s Prištinom i nadležnim međunarodnim kancelarijama dok se za pitanje verske i kulturne baštine ne nađe rešenje u okviru Rezolucje 1244 SB UN, a u saradnji sa UN i EU.