Šta čeka Vučića ako velika petorka opet dođe u Beograd?

Prema saznanjima Novosti, do kraja ovog meseca na sastanak sa Vučićem dolazi takozvana velika petorka koju čine izaslanik EU za dijalog i emisari predsednika SAD, Francuske, Nemačke i italijanske premijerke. Na stolu će, prema informacijama Novosti, biti još snažniji pritisci da Srbija uvede sankcije Rusiji, kao i da se u potpunosti primeni Ohridski sporazum.

Petorka u sastavu specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, savetnici za spoljnu i bezbednosnu politiku predsednika Francuske i kancelara Nemačke, Emanuel Bono i Jens Pletner i diplomatski savetnik predsednika Vlade Italije Frančesko Tal, poslednji put su, čini se uspešno intervenisali, u januaru nakon čega su se Kurti i Vučić dogovorili u Briselu da prihvate takozvani Francusko-nemački plan, koji su podržale i EU i SAD, a ubrzo zatim se i usaglasili u Ohridu o načinima sprovođenja tog plana.

Posle razgovora sa petorkom, Vučić je rekao da mu je to najteži razgovor, te da mu je rečeno da mora da prihvati njihov predlog, jer će u suprotnom biti prekinut proces evropskih integracija. On je dodao da mu je rečeno, pod dva, da bismo se suočili sa zaustavljanjem i povlačenjem investicija, a da bi treća mera bila sveukupno ekonomska koja bi imala posledice po Srbiju.

– Da sam ih isterao napolje i rekao da neću da pregovaram, bio bi nam ukinut bezvizni režim. Drugo što bi nam se dogodilo je da nemamo više investicija i povukli bi se investitori – objasnio je on.

Sada kada se od Beograda očekuje puna saradnja u istrazi dešavanja u Banjskoj, ponovo na red dolazi i ispunjavanje Ohridskog sporazuma sa kojim se stalo posle tenzija na severu Kosova u maju, koje su blokirale dijalog i ostvarenje sporazuma koje se planiralo do kraja godine, a po nekim tumačenjima i do proleća 2024.

Kreće se od nule u za Srbiju mnogo težim okolnostima, kada joj se otvoreno ukazuje na kaznene mere EU ukoliko ne bude kooperativna.

Za Boška Jakšića, spoljnopolitičkog analitičara, stvar je jasna.

On kaže za Danas da ako bi velika petorka došla u Beograd, to bio znak da se njima žuri što je potpuno razumljivo.

– Amerikancima se žuri zbog predsedničkih izbora, a i EU se žuri zbog izbora za Evropski parlament. Biće to očigledno pritisak kakav Vučić do sad nije doživeo da više ne sabotira ono što je prihvatio u Briselu i Ohridu – smatra Jakšić.

Prema njegovom sudu, neće biti novih predloga jer je dovoljno da se i postignuto sprovede, a ne zna se ko je više sabotira Kurti ili Vučić.

A Nikola Lunić, iz Saveta za strateške politike, kaže za Danas da najava dolaska tzv. “velike petorke” u Beograd ukazuje da je sve manje tolerancije, a sve više očekivanja kod međunarodne zajednice.

– Pritisak koji se očekuje neće mimoići ni Prištinu, ni Beograd, a incident u Banjskoj bi mogao predstavljati prekretnicu za uvođenje sankcija ili podsticaja. Bez obzira na rezultate istrage događaja u Banjskoj, činjenica je da su obe strane kršile odredbe Ohridskog sporazuma za čiju implementaciju je ministarska spoljnih poslova Nemačke nedavno rekla da nema alternativu. Dok je Beograd lobirao i glasao protiv članstva KiM u Savetu Evrope, Priština je odbila da razgovara o nacrtu statuta Zajednice srpskih opština (ZSO) koji je uradio Upravljački tim – objašnjava on.

Kako podseća, formiranje ZSO je obaveza KiM koja proizilazi još iz Briselskog sporazuma, a neispunjenje toga povlači i kompromitaciju EU i svih zemalja medijatora.

– Zbog toga ne treba očekivati razumevanje prema Kurtiju jer bi inflacija sporazuma bez njihovih ispunjenja ugrozila ceo pregovarački proces i kredibilitet međunarodne zajednice – navodi on.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu može se očekivati nametanje nacrta statuta ZSO koji bi se sveo na prihvatljivu meru za sve strane, bez opasnosti da ugrozi izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast u Prištini.

– Optužbe da bi ZSO mogla predstavljati pandam Republike Srpske u BiH predstavlja nonsens, ali je za uspeh pregovora štetno i precenjivanje značaja formiranja ZSO i iluzija neke autonomije u odnosu na centralnu vlast – kaže Lunić.

Kada je reč o posledicama nekooperativnosti pregovaračkih strana Lunić kaže da su one odavno poznate.

– One pored zaustavljanja pristupnih pregovora i prekida i povlačenja investicija, predstavljaju i “druge mere koje će pokazati kako oni koji nisu u saglasju sa EU moraju da prođu”. Iako su pretnje namenski prezentovane za neprihvatanje francusko-nemačkog plana, očigledno je da balansirana spoljna politika Srbije u ovakvim geopolitičkim okolnostima, više nema razumevanja ni kod SAD, ni kod većine zemalja EU. Zato Beograd ne sme olako shvatiti diplomatske pozive za harmonizaciju spoljne i bezbednosne politike sa EU jer je neutralna pozicija u ovako polarizovanom svetu neodrživa – skreće pažnju naš sagovornik.Kako zaključuje, posledice za Srbiju mogu biti devastirajuće, ali ukoliko shvatimo da nam sama geografija nameće spoljnopolitička i bezbednosna opredeljenja, onda možemo steći pouzdana savezništva i predvidljiva partnerstva.

Podsetimo, u međuvremenu, Francuska je zamenila izaslanika, pa je umesto Bonea tu Rene Trokaz.