Vučić i Rama – od varnica do prijateljstva

Od varnica tokom prvog zvaničnog susreta u Beogradu u 2014. godini zbog statusa Kosova, došli su do toga da Vučić u 2021. „brani“ Ramu od kritika kosovskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija zbog regionalne inicijative „Otvoreni Balkan“.

Vučić i Rama su danas rame uz rame u promovisanju „Otvorenog Balkana“ čija je članica uz Srbiju i Albaniju i Severna Makedonija. Ova inicijativa predviđa slobodu kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi između ove tri zemlje.

„Verujem da je to jedan lični prijateljski odnos koji se vremenom izgradio, ali i interes, pre svega regionalan“, kaže za RSE Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Govoreći o odnosu dva regionalna lidera, Surlić dodaje da i Srbija i Albanija uviđaju da bez te saradnje, uprkos problemu Kosova, nema ni budućnosti punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

Politkolog iz Tirane Ben Andoni ocenio je za RSE da su Rama i Vučić pomogli jedan drugom da se afirmišu.

„Vučić je dao priliku Rami i obrnuto da se izjasne oko Kosova u skladu sa svojim interesima, odnosno u Beogradu i Tirani, čime su stekli mnogo poena. Rama na Kosovu, a Vučić u nacionalističkom okruženju, ali i među Srbima na Kosovu“, naveo je Andoni.

Zbog Kosova, čiju nezavisnost Beograd ne priznaje, ranijih godina je bilo napeto između Vučića i Rame. Albanija je bila među prvim zemljama koje su 2008. godine priznale Kosovo.

Danas obojica kažu da, iako se oko Kosova ne slažu, ipak mogu da razgovaraju.

Na prvom susretu optužbe za provokaciju

Aleksandar Vučić nije krio koliko ga je iznervirao Edi Rama tokom posete Beogradu u novembru 2014. godine kada je sa zajedničke konferencije za medije poručio da je nezavisnost Kosova realnost.

„I što pre to Srbija prihvati brže ćemo kao region ići napred. Naši stavovi se razlikuju, ali to ne bi trebalo da nas sprečava da jedni drugima u oči kažemo istinu“, rekao je Rama.

Aleksandar Vučić, koji je u to vreme bio premijer Srbije, uzvratio je da nije očekivao provokaciju.

„Nisam očekivao da će da govori o Kosovu i Metohiji jer ne znam kakve on ima veze sa Kosovom i Metohijom. Kosovo i Metohija je deo Srbije i nikakve veze sa Albanijom nije imalo i neće imati“, odgovorio je Vučić.

Dolazak Rame bila je prva poseta jednog albanskog premijera Beogradu posle 68 godina i ocenjivana je kao istorijska.

Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu ocenjuje da su Vučić i Rama ovim susretom napravili veliki iskorak, bez obzira na spor oko Kosova.

„Oni su već tada prepoznali glavni interes, a to je regionalno povezivanje u odsustvu jasne perspektive članstva u Evropskoj uniji“, ocenjuje Surlić.

Srbija je dobila status kandidata za članstvo u EU 2012. a pristupne pregovore počela je 2014, dok je Albanija aplicirala za članstvo pre 13 godina, ali još nije dobila datum za početak pregovora.

‘Okršaji’ i na Tviteru

Slična retorika između Vučića i Rame sa prvog susreta može se pratiti narednih nekoliko godina i na društvenoj mreži Tviter.

„Normalna Srbija mogla bi da bude moguća, samo ako stvarna Srbija shvati da je ‘Velika Albanija’ njena noćna mora, a ne naš projekat“, napisao je Rama na Tviteru u oktobru 2014. godine.

Povod je bio dron sa natpisom „Velika Albanija“, koji se pojavio iznad terena na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija u Beogradu i reakcije koje su na to usledile u Srbiji.

Vučić je odmah odgovorio da su apsolutno u pravu oni koji govore da je velika Albanija noćna mora Srbije.

„Ali, to nije samo naša noćna mora, već noćna mora Evrope, noćna mora čitavog čovečanstva, a mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da je sprečimo“, napisao je Vučić na Tviteru.

A kada je sud za sportsku arbitražu u Lozani doneo odluku u korist Albanije zbog prekida utakmice u kvalifikacijama za EURO 2016, Rama se oglasio na Tviteru porukom: „Super. To je evropska pravda“.

Ramina evropska pravda bila je po Vučiću „sramota“ za evropsko pravo.

„Poštovani, Edi Rama, ne brini, mi ćemo vas bez drona i bez ičije pomoći pobediti na terenu u sred Tirane. Do skorog viđenja“, napisao je Vučić na Tviteru.

Sledeći put je Vučić poslao poruku Rami preko Tvitera zbog Kosova.

„Obećavam premijeru Rami da se Kosovo i Albanija, kako on kaže, na klasičan način nikada neće ujediniti“, napisao je Vučić 7. aprila 2015.

Rama je prethodno za prištinsku televiziju Klan Kosova, govoreći da Balkan treba da bude deo EU, rekao da će se ujedinjenje Albanaca Albanije i Kosova desiti u funkciji EU ili kao reakcija na evropsko slepilo. Neprecizan prevod dela intervjua o budućnosti Albanije i Kosova izazvao je burne reakcije u Srbiji.

Vučić je zatim, u februaru 2017, bio „bez komentara“ na pitanje novinara o Raminoj poseti Alijansi za budućnost Kosova, stranci Ramuša Haradinaja i jednog od nekadašnjih lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

„Ali zamislite da sam ja na takav način otišao negde u region da posetim predstavnike najekstremnijih srpskih partija, kako bi reagovali u Evropi i svetu“, rekao je Vučić.

Haradinaj, tada poslanik u Skupštini Kosova, čekao je u to vreme u Francuskoj odluku suda o zahtevu Srbije za njegovo izručenje zbog sumnji da je počinio ratne zločine nad Srbima 1998/99. Francuski sud je kasnije odbio taj zahtev Beograda.

Promena glavnog narativa

Već u maju 2015. godine tokom svoje posete Tirani, Aleksandar Vučić je, kao premijer Srbije, izjavio da je uveren da su odnosi Srbije i Albanije veoma važni za Zapadni Balkan.

To je bila prva zvanična poseta jednog srpskog lidera Albaniji tokom koje su Rama i Vučić istakli značaj regionalne saradnje i značaj pregovora između Kosova i Srbije.

„Iako imamo spor veliki kao planina po pitanju Kosova, ovaj spor ne umanjuje značaj dijaloga između Srbije i Kosova“, dodao je Rama, misleći na dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU.

Vučić je tada rekao da su „iskreno razgovarali i kada se nisu složili.“

U tom tonu je odgovorio, godinu dana kasnije, i na zahtev desno orijentisane Demokratske stranke Srbije da Ramu treba „ispratiti“ iz Srbije zbog zahteva da prizna Kosovo.

„Rama je poštovan gost Srbije i Rama će biti poštovan i uvažavan i ovde u Nišu, jer smatramo da treba da razvijamo najbolje ekonomske i političke odnose sa Albanijom“, rekao je Vučić 13. oktobra 2016. u Nišu, na jugu Srbije, gde je sa Ramom učestvovao na Beogradskom bezbednosnom forumu.

Dodao je da je Rami odgovoreno na dostojanstven i odgovoran način na zahtev da Beograd prizna Kosovo.

Da njih dvojica i danas imaju različite stavove, ali da se bolje razumeju, rekao je i Rama tokom posete Beogradu u oktobru 2016. na promociji svoje knjige „Žrtvovanje“ u kojoj je pisao o godinama provedenim na funkciji gradonačelnika Tirane.

Tada se osvrnuo i na njihov prvi susret iz 2014.

„Sećam se Aleksandrovog izraza lica kada sam pomenuo Kosovo pre dve godine – mislio sam: umreće preda mnom“, rekao je Rama.

Regionalno najčešći susreti dva lidera

Edi Rama je u poslednjih devet godina svog premijerskog mandata posvetio posebnu pažnju odnosima sa Srbijom.

Beograd je jedan od glavnih gradova koji je najčešće posetio u regiji, a Aleksandar Vučić je bio regionalni državnik sa kojim se najčešće sastajao.

U poslednjih osam godina Rama i Vučić su se sastali 17 puta, tet-a-tet i u kontekstu regionalne saradnje, uključujući dve Vučićeve zvanične posete Tirani i tri posete Rame Beogradu.