Može li susret Vučića i Kurtija u četvrtak da donese išta novo?

Vučić i Kurti u procesu dijaloga poslednji put su se sastali pre četiri meseca, kada je predstavljen nacrta statuta Zajednice srpskih opština. Taj sastanak usledio je nakon prihvatanja evropskog sporazuma u Briselu i sporazuma o implementacija onoga što je u Briselu dogovora, koji je potpisan u Ohridu u martu.

Aktuelna stanje na severu Kosova i Metohije takvo je još od novembra prošle godine, kada su, tog prelomnog petog dana tog meseca, Srbi sa severa napustili kosovske institucije, a Srpska lista podnela ostavke na lokalnom i centralnom nivou vlasti, odnosno skupštinama u četiri opštine na Severu, parlamentu i Vladi Kosova.

Tada su ispostavili nekoliko zahteva, između ostalog, formiranje Zajednice srpskih opština – bez toga nema povratka u institucije.

Lokalni izbori, prouzrokovani tim napuštanje, održani su u martu, a na njima su pobedu odneli kandidati iz albanske zajednice, izabrani enormno malim procentom glasova, a njihov kasniji ulazak u zgrade opština, koji je pratila represija kosovske policije, izazvao je proteste lokalnih Srba.

Protesti su doveli i do sukoba srpskog stanovništva sa KFOR-ovim vojnicima, u Zvečanu, kada je nekoliko desetina njih povređeno, a zatim su usledila i hapšenja onih Srba koje je Priština označila kao organizatore nemira.

Specijalci se i dalje nalaze u zgradama opština, a jedini izuzetak je Severna Mitrovica, gde se zgrada kosovske opštine ne nalazi kao zgrada privrmenog organa Srbije, što praktično predstavlja opštinu srpskog sistema.

Ali i tamo ima tenzija, lokalni gradonačelnik iz Samoopredeljenja, stranke iz koje dolazi i premijer Kurti, donosi odluke koje lokalno srpsko stanovništvo smatra incidentim, poput ultimatuma Srbima da napuste zgrade PIO fonda i drugih institucija koje deluju po sistemu Srbije.

Podsetimo da je zahtev Zapada bio da ovi gradonačelnici, izabrani na martovskim izborima, vrše tehničku funkciju i to van zgrada opština, kako se tenzije ne bi dodatno podgrevale.

Situacija bi se promenila raspisivanjem novih lokalnih izbora, odnosno učešćem srpskih opcija na njima, ali sve one slovom su odbacile „bezuslovni izlazak na izbore“, koji se može čuti kao zahtev zapadnih diplomata.

Kosovo je trenutno pod sankcijama EU, a srpskoj robi je i dalje zabranjen uvoz iz centralne Srbije.

Od Vučića se ne očekuje ništa

„Ono što mislim na osnovu iskustva i onoga što se u proteklih dvadeset i više godina dešavalo u odnosima Beograda i Prištine mislim da se nakon Brisela neće dogoditi – ništa“, navodi za Danas direktor RTV Kim Isak Vorgučić.

On kaže da su i ranije su postojali i ultimatumi i pritisci, te da iako je Kosovo trenutno pod sankcijama ništa apsolunto na terenu ne ukazuje da će Kurti i za milimetar da promeni svoju politiku prema severu.

„U ovom trenutku loptica je kod njega, od Vučića se ne očekuje ništa, osim toga da Srbe ne sprečava ako odluče da idu na izbore“, navodi Vorgučić.

O ćemu će se govoriti u Briselu

„Govoriće se o svemu i o implelemtaciji Ohridskog sporazuma, kao i o izborima na severu. Teme nameću međunarodni posrednici, a ne Priština i Beograd, da se pitaju oni – ne bi se razgvaralo ni o Ohridskom sporazumu, niti bi došlo do njega“, kaže naš sagovornik.

Teme će, navodi, biti i mogućnost izbora, deeskalacija, povlačenje policajca iz zgrada opština, s obzirom da su u više navrata, podseća, i međunarodni predsrtavnici govorili da je to stvar koju Priština može da izvede.

„Nije neophodno da gradonačelnici koji su izabrani minornim brojem glasova u ti zgradama sede, još manje je neophodno da tu sede kosovski specijalci koje mora da čuva KFOR u zgradama. To je apsurdna situacija u koju je uveden i KFOR i čitava međunarodna zajednica“, ukazuje direktor RTV Kim iz Gračanice.

Očigledno je da Aljbin Kurti ne namerava da popusti, primećuje.

Vučićev uticaj na sever Kosova najmanji od početka vladavine

„Srbi su odsutni samo iz četiri opštine na severu Kosova, u šest opština na jugu i centralnom nivou Srbi učestvuju u svim kosovskim institucijama, i policiji i sudstvu. U pitanju je samo povratak u institucije na severu Kosova“, ukazuje pre svega Vorgučić.

Smatra da, kada je reč o uticaju Beograda na Srbe na severu i Srpsku listu je on najmanji od kada je na vlasti predsednik Vučić.

„Dakle, ne postoji period kada je uticaj na Srbe na severu Kosova bio niži nego sad, a razlog je što je Srpska lista formirana da bi se Srbi pod uticajem Beograda integrisali u institucije Kosova. To je učinjeno, pa su izašli onda kada su uvideli da njihovo učešće u tim institucijama ničemu ne doprinosi, da se sprovodi teror, eksproprijacija zemljišta, maltretiranje ljudi, prisustvo specijalaca na severu bez ikakve potrebe, oni su Skupštinu napustili. Ne mislim da je tu preterano uticaja imao Vučić“, kaže on.

On ukazuje da je i pre napuštanja institucija veliko nezadovoljstvo Srba prema kosovskim institucijam, te da ne vidi na koji način bi oni prihvatili da se vrate institucije i kako bi bilo ko njih privoleo ili primorao na to.

Kako rešiti situaciju

„Ne verujem da bez nekog ozbiljnijeg i dugoročnijeg plana koji bi pre svega predviđao prvo formiranje ZSO, odnosno u ovom trenutku, garantovao to formiranje, s obzirom da u četiri opštine na severu nemamo srpsko rukovodstvo trenutno. Garancije sada nisu dovoljne čak ni onako kako je to dogovoreno u Briselu već je potrebna šira autonomija za Srba na severu jer je potpuno izgubljeno poverenje prema Prištini i u koliko neko želi da ih motiviše da učestvuju u institucijama Kosova mora da im ponudi nešto više od onoga što su imali do sada, a to jeste veći stepen automonije. Glavna frustracija proisteče iz toga što je, ako uzmemo na primer pitanje policije, Priština do sada uvek slala svoje specijalce bez koordinacije sa KP u kojoj su bili Srbi. Kao da je to druga organizacija, a ne deo iste strukture“, navodi.

Vorgučić, uzimajući sve navedeno u obzir, kaže da ne vidi da će nakon susreta u Briselu se krenuti dalje.

„Videli smo da i ultimatumi koje je američka sterana postavila za tri dana, pa ništa od toga. Ne postoji unutrašnji pritisak na Kosovu na Kurtija, ni opozuicije ni intelektualne elite, da svoju politiku prema severu Kosova prilagodi, odnosno vrati u jedno normalno stanje gde bi prema Srbima se odnosili kao ravnopravnim građanima, a ne građanima drugog reda“, kaže on.

Raspored sastanka

Raspored sastanka u Briselu objavljen je juče – nova runda počeće u 9 časova, predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žosep Borelj i specijalni predstavnik za dijalog Miroslav Lajčak održati najpre odvojene sastanke sa svakim od lidera, a potom se očekuje trilaterala.

Na sastanku će biti reči o primeni Sporazuma na putu normalizacije, kao i o aktuelnim pitanjima.

Borelj će na kraju sastanaka dati izjavu medijima.